Rođen je novembra 1955. godine u Nišu. Po zanimanju je diplomirani pravnik.
U Nišu je poznat pod nadimkom „Banana“.
Nakon pobede koalicije Zajedno (SPO-DS-Građanski savez Srbije) na lokalnim izborima u Nišu novembra 1996. godine, kao predsednik Gradskog odbora SPO izabran je za predsednika Izvršnog odbora Grada.
Na lokalnim izborima 2000. godine, koji su održani po većinskom izbornom sistemu, kao predstavnik SPO nije uspeo da uđe u gradski Parlament. Nakon toga napustio je stranku i sa tadašnjim potpredsednikom SPO Borivojem Borovićem formirao „Narodnu stranku Pravda“, čiji je bio i potpredsednik.
Ubrzo je napustio i Borovića i sa advokatom Ninoslavom Jovovićem formirao „Nišku pravdu“, gde je takođe bio potpredsednik.
Nakon što je Zoran Živković, tadašnji predsednik Skupštine Grada postao savezni ministar unutrašnjih poslova i podneo ostavku na mesto odbornika, u njegovoj izbornoj jedinici ponovljeni su izbori. Jovanović je tada promenio prebivalište, prijavio se na adresu kuće svoje supruge i tako stekao pravo da se kandiduje u Živkovićevoj izbornoj jedinici. Na ponovljenim izborima je pobedio kao predstavnik liste DSS-PDS-NDS (Koštunica-Perišić-Vuksanović). U to vreme njegova supruga Natalija bila je predsednik NDS u Nišu.
Radio je u fabrici tekstila „NITEX“ iz Niša kao pravni referent od 1980. do 1987. godine, potom kao direktor društvenog standarda od 1987. do 1996. godine, a onda i kao generalni direktor od 2000. do 2003. godine.
Sredinom 2002. godine učlanio se u G17 plus i istog dana, direktivom vrha stranke, mimo Statuta, postavljen je za „Koordinatora opštinskih odbora“. Bio je kandidat za gradonačelnika Niša 2004. godine.
Bio je narodni poslanik G17 u 2 mandata – od februara 2007. do juna 2008 i od juna 2008. do maja 2012. godine.
Maja 2012. je izabran za narodnog poslanika na listi Ujedinjenih regiona Srbije (čiji je G17 bio član), ali je vratio poslanički mandat septembra 2013. godine, nakon što je URS izbačen iz Vlade, kako bi se lideri te stranke koji su do tada bili ministri vratili u Skupštinu.
Nekoliko godina, bio je i član Saveta Univerziteta u Nišu.
Kao predsednik gradske Vlade, od 1997. do 2000. godine bio je predsednik Upravnog odbora JP Direkcija za izgradnju Niša, a 2004. postao je i direktor tog preduzeća. Na toj funkciji bio je sve do juna 2010. godine, kada je podneo ostavku zbog nespojivosti sa funkcijom narodnog poslanika, i formalno postao „Izvršni direktor“ tog preduzeća.
Nakon gafa sa svečanog otvaranja „Brvna“, mostića u selu Donje Vlase kod Niša, postao je prvi niški političar čija je izjava pobedila u kultnoj emisiji B92 „Izjava nedelje“. Snimak presecanja vrpce postao je toliko popularan da su ga pored većine nacionalnih televizija u Srbiji, prikazali i najveći mediji u Hrvatskoj, Bosni i Makedoniji, a tim povodom u Niš je dolazila i ekipa TV Al Džazira.
Važi za jednog od najuticajnijih političara u Nišu.
Iako je protiv njega podneto bezbroj krivičnih prijava za razna krivična dela, nikada nije osuđen.
Zbog objavljivanja kritičkih tekstova o radu Direkcije za izgradnju grada, oktobra 2010. godine, gostujući na TV Belle Amie, novinara Južnih vesti Predraga Blagojevića nazvao je „bolesnikom“ i „plaćenikom“. Već sutradan stranka G17 plus se javno izvinila, a nekoliko dana kasnije i Jovanović je to učinio na konferenciji za novinare.
To je bio prvi put u novijoj istoriji Niša da se neki političar javno izvinio medijima.
Agencija za borbu protiv korupcije je jula 2013. godine protiv njega podnela prekršajnu prijavu jer je istovremeno bio narodni poslanik i izvršni direktor Direkcije za izgradnju Niša, iako nije za to dobio saglasnost Agencije. Zbog ovoga je kasnije pravosnažno osuđen i kažnjen minimalnom, novčanom kaznom od 50.000 dinara.
Početkom jula 2013. godine izabran je za člana Nadzornog odbora JP „Putevi Srbije“, iako nije ispunjavao zakonske uslove za tu funkciju.
Nakon pisanja Južunih vesti, oktobra iste godine Agencija za borbu protiv korupcije je zaključila da je njegovim imenovanjem prekršen zakon. Mesec dana kasnije Vlada Srbije smenila ga je sa funkcije nezavisnog člana Nadzornog odbora JP „Putevi Srbije“ novembra 2013. godine.
Krajem marta 2014. godine je, zajedno sa većim brojem nekadašnjih gradskih čelnika, uhapšen pod optužbom da je umešan u korupciju i malverzacije u periodu dok je bio direktor Direkcije za izgradnju. Tada je nekoliko meseci proveo u pritvoru. Ipak, krajem 2016. Više javno tužilaštvo je odbacilo krivičnu prijavu protiv njega, a on najavio da će tražiti odštetu.
21. juna 2014. godine je bio jedan od inicijatora za formiranje Narodne stranke Srbije, nastale raspadom URS-a. Februara 2015. godine je i formalno bio jedan od osnivača „Narodnog pokreta Srbije“, kako je formalno nazvana ta partija.
Početkom 2019. godine Jovanović je izjavio da je u međuvremenu postigao dogovor sa nekadašnjim gradonačelnikom Beograda i bivšim predsednikom Demokratske stranke Draganom Đilasom, a koji je tada najavio formiranje nove partije „Stranka slobode i pravde“ – da bude njen koordinator za Niš. Time bi, ukoliko se desi, Jovanoviću to postala 8. partija u karijeri.
Na osnivačkoj skupštini novoformirane partije, 19. aprila 2019. godine, je izabran za člana Glavnog odbora.