Decentralizovani mozak
Dejan StojiljkovićPisac i novinar.Autor bestselera "Konstantinovo raskršće" i brojnih drugih romana i proznih zbirki.Potpisuje više dramskih tekstova i strip-scenarija. Jedan je od scenarista TV serije "Senke nad Balkanom".
Da niko nije svetac u svom selu odavno je poznata pa stvar, tako da ni nama za koje se čulo malo dalje od rampe na Naisu ne ostaje ništa drugo nego da se pomirimo sa činjenicom da je tako. Možeš da uradiš šta hoćeš, postigneš bilo kakav uspeh, osvojiš Pulicera, Nobela ili Gremi, ali u tvom rodnom mestu će se uvek naći neko da kaže: „Ko? Onaj? Znam ga još dok je bauljao pijan po Nišlijsku mehanu!“
Povod ovog teksta je reagovanje niškog ogranka LDP-a koji se sasvim iznenada i ničim izazvan silno zabrinuo za nišku kulturu iako mu to (naročito gledajući aktivnosti centrale ove stranke dok je bila deo vlasti) nešto i nije bio veliki prioritet. I tako, izvesna Gordana Đorđević – Arsić, članica Odbora za kulturu i medije LDP-a Niš, sva ozlojeđena, uvređena i iznenađenja (svaka sličnost sa izvesnim političarem Šojićem je proizvoljna) na konferenciji za štampu te u članku koji možete pročitati OVDE nariče nad zlehudom sudbinom književne nagrade „Stevan Sremac“ koja ove godine nije dobila sponzora u vidu nadležnog Ministarstva.
Šta je tu problem?
Argumentujući svoj stav, uvažena gospođa je pomenula i nagradu Miloš Crnjanski koja je, eto, prema njenim (pogrešnim) informacijama, dobila fondiranje od strane države i to je, veli ona, skandalozan primer centralizacije, ugnjetavanja provincije od strane prestonice, i tako dalje, i tako slično… „Kredibilni su samo projekti koji dolaze iz Beograda, kao da ništa van toga ne treba ni da postoji.“, jada se dalje ona i to potkrepljuje jednim primerom: „Ne postoji ni jedan opravdan razlog da se za književnu nagradu „Miloš Crnjanski“ u Beogradu dobitniku dodeli 2000 eura, a za književnu nagradu „Stevan Sremac“ u Nišu nema finansijskih sredstava.“ Klimaju glavom novinari okupljeni na konferenciji za štampu i niko od prisutnih da priupita uvaženu gospoju par stvari vezanih za par činjenica, dostupnih na internetu (recimo na sajtu Zadužbine Miloša Crnjanskog ili na Wikipediji) i reši par dilema…
Pominjući teror Beograda i Beograđana sproću provincije, nije se smatralo za shodno pomenuti kako je tu kredibilnu beogradsku nagradu ove godine dobio jedan Nišlija (ovde se ja oglašavam manje kao laureat ove nagrade, više kao Nišlija)… Dobro, možda to u svekolikoj dnevnopolitičkoj utakmici među lokalnim strankama i strančicama i nije bitno, ili je g-đa Đorđević-Arsić to zaboravila isto onako kako je njen lider Čeda Jovanović redovno zaboravljao kupaće gaćice u Legijinom bazenu… dešava se… Ali ima tu jedna zanimljiva stvar u vezi koje sam razgovarao sa gospodinom Mitom Tasićem, sekretarom Zadužbine Miloša Crnjanskog, prekjuče, na sajmu knjiga u Beogradu.
Naime, kako mi on reče – ni ta nagrada nije dobila pare od nadležnog Ministarstva.
Baš kao ni nagrada „Stevan Sremac“.
Šta ćemo sad?
Ništa. Malo edukacije nije naodmet, naročito za lokalne partijske klimogavce zbog kojih je Niš zaglavljen tu gde jeste. Meni će ta nagrada (zajedno sa 2000 ojra zbog kojih se lokalni LDP toliko raskukao) biti uručena krajem novembra u Beogradu i nemam na šta da se žalim, osim na pojedine sugrađane. Ali zarad istine, valja pomenuti kako je nagrada „Miloš Crnjanski“ ustanovljena od strane udovice ovog velikog pisca i kako se finansira od strane same Zadužbine i pre svega od strane DONATORA. Među kojima nije nadležno Ministarstvo već privatne firme.
Mislim da nakon ovoga dalje obrazlaganje klasičnog auto-gola koji je Niški dobor LDP-a zabio sebi u mrežu i to pred kamerama i novinarima apsolutno besmislen.
Dobronamerni savet: kada sledeći put želite da o nečemu polemišite, prvo se malo obavestite o tome.
Između ostalog, da vam se ne bi dešavalo da nagradu koja se dodeljuje tek šest godina i čiji ugled tek treba da se stavi na probu proglašavate „kulturnim događajem od nacionalnog značaja“.
Ono što ostaje jesu par nerešenih pitanja vezanih za kulturnu scenu ovog grada. Dakle, kako to da Zadužbina Crnjanskog bez problema nalazi novac za svoju nagradu a oni koji su zaduženi za Sremčevu nagradu redovno čekaju da im pare padnu sa neba? I ko je za to kriv? Beograd? Ministarstvo? Homer Simpson? Sunečeve pege? Pokojni Miloš Crnjanski?
Dalje, koliko je sam Grad Niš učinio da pomogne svoje umetnike? Ja se ne sećam da sam od istog ikad dobio ni kinte… Baš kao ni mnogi moji kolege… A pomenuću samo dva projekta urađena kompletno u Nišu (pošto je za niški LDP moja knjiga očigledno „beogradska“) a to su multimedijalni CD NASLEĐE NIŠA i najposećeniji niški web-portal NIŠCAFE čiji sam dugogodišnji urednik.
Ali je zato Grad Niš (personifikovan u vidu par činovnika i aparatčika koji sede po odborima za „kulturu“) dao preko POLA MILIONA DINARA časopisu koji je onomad na promociji u Beogradu imao cela 3 (i slovima: TRI) posetioca. Uopšte uzev, gradska kasa je otvorena za drugove po partijskoj liniji, kumove i kumašine, deveričiće i zaove, snajke i pajtaše… O vrednosti njihovih umetničkih projekata procenjuju ti isti njihovi kumašini i stranački drugovi pa lepo podele kintu između sebe… Amaterske predstave, zbirčice pesama pisane od strane analfabeta i skribomana, romani i knjige eseja penzionisanih oficira, monografije o svačemu i ničemu, časopisi koji postoje samo kao projekti na papiru, dokumentarni filmovi u trajanju od 3 i po minuta… Rečju, umetnička dela koja za koja ste čuli onog trenutka kada im je grad dao pare iz budžeta – i nikad više.
Uz sve to rasipanje para građana Niša, neko pametan je našao da kuka na Beograd i Ministrarstvo. Ispade da je meni lakše da nađem donatora za jetru negu onima koji dodeljuju nagradu „Stevan Sremac“ donatora za istu, iako je, da podsetim, svota o kojoj se radi negde u visini dve-tri večerinke koju trutovi iz gradske Skupštine zajedno sa uglednim gostima i stranačkim kolegama pokrkaju u nekoj lokalnoj kafani.
Nije nama Beograd kriv. Niti Ministarstvo. Niti famozna decentralizacija. Krivi smo sami sebi. Pa pošto ne želimo da se pogledamo u ogledalo, okrivljujemo druge za naš loš izgled, upalo lice i raščupanu kosu.
Ako je ljudima iz niškog LDP-a stvarno stalo do kulture u Nišu (u šta opravdano sumnjam) neka se malo bave činjenicama a ne prodavanjem magle. A činjenice su im tu pred nosom, baš kao i krivci…
U Nišu, a ne u Beogradu.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
13Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Dobronamerni savet: kada sledeći put na izborima zaokružite broj ispred omiljene vam stranke, dobro razmislite kakvi sve (ne)ljudi stoje iza tog broja.
Deki, samo napred. Ne daj da te sputava niko. Ni ‘oni gore’, ni ovi ‘naši’, ‘dole’.
tekst je dobar alipoliticki obojen sto nije dobar pocetak zamladog pisca. ozlojedjen i arogantan sa jasnim politickim opredeljenjem. moze se i pogresiti i nekad ne znati a Dejan neka edukuje ali neka nekune! pisanje mu bolje ide. a za politicke stavove? nek se uclani u stranku i kandiduje. lako je pametovati po kolumnama.
S obzirom da se ovde radilo o čistom nesporazumu (koji je nastao zbog nepotpunih informacija koje su bile objavljene na više mesta, a na koje se LDP pozvao), predstavnici GrO LDP Niš su pozvali Dejana Stojiljkovića, izvinili se i objasnili da nije postojala loša namera.
Takođe, poslato je i saopštenje koje je objavljeno u Politici, u kome je objašnjeno kako je došlo do greške i nesporazuma i gde su se ljudi iz niškog LDP-a izvinili novinaru, listu Politika, Fondu Miloš Crnjanski i piscu Dejanu Stojiljkoviću.
Mislim da su ljudi iz LDP-a ispali korektni, što se za Dejana Stojiljkovića ne bi moglo reći jer nigde nisam videla ni čula da se dotični izvinjava LDP-u zbog neistina iznetih u ovom tekstu.
A što se teksta tiče, slažem se da je jasno politički obojen i arogantan.
Ovaj tekst je izvorno objavljen na sajtu http://www.niscafe.com PRE susreta sa čelnicima niškog LDP-a i on je bio i jedan od povoda za taj susret.
Što se izvinjavanja tiče, ne pada mi napamet da se bilo kom izvinjavam – naročito ne političarima. Naprotiv, oni bi trebali svakodnevno da se izvinjavaju građanima što je Niš postao zapuštena palanka a ne grad.
Tekst jeste politički obojen u smislu da sam jedan od onih u Srbiji (99% stanovništva) kojima je muka od politike i političara.
A što se tiče aragancije… E, pa znate kako… Najargonantiji su poslednjih godina bili oni koji su upropastili ovaj grad pa bih vas zamolio da meni, koji je dosta toga učinio na promociji Niša u poslednje vreme, dozvolite malo te iste argonacije.
Nadam se da sam bar toliko zaslužio?
Nije tekst bio povod, nego saznanje da je došlo do greške i želja da se ona ispravi.
I nije važno kome se upućuje izvinjenje već je važna spremnost čoveka da prizna sopstvenu grešku. Vi očigledno niste spremni, iako ste pogrešili…
A čini mi se da Vam je muka samo od nekih političara, dok su Vam drugi dragi i bliski.
Što se arogancije tiče, mislim da ipak treba još malo sačekati i da jedna dobra knjiga i jedna nagrada nisu dovoljne za toliku količinu iste…
Očigledno je da sam ja pogrešio zato što sam se uopšte osvrtao na bilo kakve komentare od strane pojedinih ovde u Nišu. Pogledajte lepo novu kolumnu gospodina Blagojevića, jasno je – sve vam se može oprostiti sem uspeha.
Ono, jes’ vala, jeste jedna knjiga i jedna nagrada, nije to ništa posebno, dešava se to Nišu svakog dana, pa čemu arogancija? Ona je ionako rezervisana za stranačke liderčiće što primaju instrukcije iz centrale u Beogradu. Mrvice koje nam oni donesu sa republičkog stola više vrede od stotinu knjiga i desetine muzičkih festivala. Mada, meni nije nit prva knjiga nit prva nagrada… ali što bi se vi i vama slični opterećivali takvim sitnicama? Važno je biti dobar vojnik sopstvene partije, zar ne? Pa s tim u vezi i ove vaše reakcije… Sutra ćete promeniti boju i stranku pa će vam taj isti LDP možda postati mrzak, onda ćete možda tvrditi da sam čak i ja bio u pravu. Nikad se ne zna…
Jedno je sigurno, našli ste pogrešno mesto da zastupate svoje partijske interese.
Meni je svejedno. Stranački sam neopredeljen pa sa svima mogu jednako, ni po babu, ni po stričevima, nego onako kako jeste.
Ako pažljivo pogledate ovu našu prepisku, videćete da ja politiku ni jednom rečju nisam spomenula. Naime, vi ste taj koji prebacuje temu na politiku i političare. Ja sam govorila o ljudskom gestu izvinjenja, a LDP sam pomenula samo kao jednog od aktera događaja.
Ponoviću: ljudi su pogrešili, uvideli grešku, pozvali Vas, izvinili se i objasnili da nije postojala loša namera. Zbog toga smatram da i Vi njima dugujete izvinjenje nakon otrovnih reči iznetih u ovom tekstu, jer naprosto nisu istina.
A volela bih da mi objasnite kako neko može u isto vreme da bude i desničar (www.niscafe.com) i apolitičan?
„Desnicom se smatra onaj deo spektra POLITIČKE MISLI I IDEJA, koji je povezan za konzervativizmom, klasičnim ekonomskim liberalizmom, religijskom desnicom, nacionalizmom.“
Evo, ja ću, iako sam po političkom opredeljenju liberal i desničarske ideje su mi neshvatljive i strane, reći da sam pročitala Vašu knjigu i da mi se dopala, jer to nema veze jedno s drugim, a Vi, iako Vam se politika LDP-a ne dopada, priznajte da niko nije imao nameru da Vama podmeće nogu, već se radilo o grešci i nesporazumu.
Vi ste na potezu!
Ne znam ko vas je ovlastio da budete drveni advokat lokalnog odbora LDP-a, ali verujte mi, ti ljudi mogu i bez vas. A pošto ne bi bilo korektno sa moje strane da iznosim u javnost šta sam to razgovarao sa gospodinom Jelenkovićem i ostalima, bojim se da ćete biti uskraćeni za moj odgovor glede toga. Osim toga, koliko vidim, vi ste očigledno simpatizer ili član LDP-a pa lepo pitajte svoje stranačke lidere za detalje. Jedno je sigurno, ljudi su uvideli grešku i sve je izglađeno još pre više od dva meseca. I nisu tražili nikakvo izvinjenje sa moje strane.
E, sad, odjednom se pojavljujete vi, sa višemesečnim zakašnjenjem, da tražite nekakvo izvinjenje koje oni sami nisu tražili? Logično pitanje jeste: Ko je vama dao za pravo da to radite u tuđe ime?
Očigledno je da su vaše simpatije na strani te stranke, ali postoji normalan način da ih iskažete. A to se najbolje radi na biračkom mestu. Jeste, baš tamo gde ja glasam za svoje „desničare“. Tako može da se istovremeno bude „desničar“ i apolitičan. Ja sam apolitičan u svojim javnim nastupima i dok pišem svoje knjige, jer ne želim da delim svoje čitaoce na leve, desne i centar. A političan sam kad uđem na biračko mesto. Meni je tako logično. Sem što sam pisac, ja sam i građanin ove zemlje, a dužnost građana je, između ostalog da bira svoje predstavnike u vlasti.
Što se mog teksta tiče, on jeste pun otrovnih reči i biće ih još, nemojte da se brinete. Svakom prema zasluzi. Mi Nišlije znamo da kažemo: „Koj si šta traži, toj si i dobije.“ Vidim i da pominjete kako u njemu ima nekih „neistina“. Na šta ste tačno mislili? I ovoga puta, molim vas, iznesite i neki argument, batalite tu dnevnopolitičku demagogiju. Imamo je dovoljno na Drugom dnevniku. I na sastancima političkih partija.
Slazem se sa Dejanom iako ga svi kude jer je tekst politicki. Ovoga puta je to bio LDP, sledeci put ce biti ko zna ko, ali je sve ostal istina. Nikoga u Nisu nije briga za kulturu i mnoge druge stvari, vec samo za novac nista drugo.
Juce su me zaustavili novinari, ne znam koje televizije, i pitali sta mislim o kulturi u Nisu. Prosto nisam znao sta da kazem. Kojoj kulturu ? Par predstava mesecno i to je kultura u Nisu, nema simofonijskih koncerata, bioskopi zatvoreni, u galerije slika niko ne ulazi. Jedino sto mi je palo na pamet da kazem je, kultura je za mene skidanje filmova i muzike sa interneta i uzivanje u njima u svom stanu, ali sam se ipak odlucio da to ne izgovorim javno.
Pozdrav Dejanu.
Kultura u Nišu je prilično srozana i najveći krivci su za to političari i političke stranke. Svako ko se dokopa vlasti stavlja svoje ljude na razna mesta, neko ode u kabinet gradonačelnika, nekog gurnu u Medijanu, nekog postave u Vodovod i tako… E, ove što nisu u prvoj stranačkoj ligi i za njih nije bilo mesta po birnijim ustanovama i preduzećima raspodele po kulturnim institucijama. Čisto da i oni imaju di da jedu leba. Po sistemu – što manje znaš o kulturi to si kompetentniji da se njome baviš. I tako imamo to što imamo…
Evo, lepo dotična gospođa što me ovde kritikuje kaže da su ovi iz LDP imali pogrešne infromacije, da se radi o nesporazumu, da je bio previd… Pa oni tamo u LDP imaju ceo odbor… eeeej, odbor! Znači jedno minimum desetak ljudi koji se bave kulturom i niko nije mogao da odvoji pet minuta da se detaljnije informiše o onome što će da im bude tema konferencije za štampu???? Šta bi bilo tek da su na vlasti i vode ovaj grad? Ne smem ni da pomislim! I onda izađu sa kritikom nagrade koju je jednom u 30 godina dobio baš Nišlija za roman koji se bavi istorijom Niša, i tu počnu još da pričaju o beogradizaciji!??? Usput naričući što nagrada „Stevan Sremac“ nije isplaćena BEOGRAĐANINU Gatalici???? Alo, bre? To je za pomenutu gospođu Kostić „greška“ i „nesporazum“? Pa to je bila jedna od najvećih blamaža ovog grada apropo kulture u poslednje dve godine.
A mediji puni informacija, objavile sve dnevne novine, RTS, internet sajtovi, moj izdavač, Tanjug, BETA… To ti je kao da gađaš slona snajperom sa razdaljine od tri metra i ubiješ čoveka iza sebe. Mene zovu ljudi odozgo i pitaju: „Je li, bre, jesu li ovi tvoji Nišlije dole normalni?“ Ne znam šta da im kažem… Ljudi iz zadužbine Miloša Crnjanskog popizdeli, pišu demantije. Prestonički novinari nam se podsmevaju kao južnjacima nesposobnim da podrže čak i nekog svog… ma, ludilo. Ja smišljam neke priče, branim ih, ne z
Stvarno nemam odgovor na toliku količinu mržnje i arogancije. Hvala, prijatno.
Nemate vi odgovor na postavljena pitanja… to je problem. Ovo sto sam izneo su gole cinjenice. Mozete ih lako proveriti kod svojih stranackih kolega.
Sto se „mrznje“ tice, da je ima u mojim postovima, urednistvo Juznih vesti ih svakako ne bi objavilo. Nemojte da mi imputirate stvari, nije lepo. Nikog ja ne mrzim. Narocito ne ljude iz LDP-a medju kojima ima dosta mojih prijatelja. Samo otvoreno govorim o nekim problemima ovog grada. A to sto moje reci ne navrcu vodu na stranu vama omiljene politicke partije, nije moja krivica. Budite manje politicki ostrasceni i navijacki raspolozeni a vise objektivni i videcete kako ce vam se samo kasti…
Sad, moze vam se u tom slucaju desiti da se isclanite iz stranke ili napustite vasa politicka ubedjenja. Ali to je ponekad ume da bude posledica spoznaje fatalnih istina.
Stvarno ostaje par neresenih pitanja,USTVARI PAR HILJADA NERESENIH PITANJA iz kulturne proslosti,sadasnjosti i buducnosti ovog naseg Nisa.. Svaki zitelj grada je iznenadjen i zbunjen komentarima takvog karaktera.Znajuci stvaralacke potencije dobitnika i laureta ove i drugih nagrada ,ovog KOSMOPOLITE I PRAVOG NISLIJE,ne polemisem sa provincijskim shvatanjima ovih pojmova,a srecan sam zbog njegovih izjasnjavanja,stavova i pogleda sta sve treba uraditi u stvaranju i to mukotrpnom, vrednosti kulturne bastine NISA.KAZEM SLEDECE>Svestan sam da odavno postoji odgovarajuca konfuzija u proceni pravih vrednosti u Srbiji i da nema svako pravo na takve strucne komentare o nacinu,vrsti i kriterijumima ya dobijanje odgovarajucih priznanja.Ja,licno sam ponosan na dobitnika ove nagrade,gospodina DEJANA STOJILJKOVICA. PS Moj aforizam na maliciozna sagledavanja je Svako ima pravo da se krece ili da bude trpno stanje glagola kretati se na niski nacin….