Živog čoveka proglasili mrtvim

Kada je hteo da produži lični kartu, Dragan Ignjatović saznao da ne može – jer nije živ!

Sa potvrdom o svojoj smrti pedesetsedmogodišnji Dragan Ignjatović iz Niša danima je dolazio u opštinu Doljevac i pokušavao da tu sazna istinu o tome kako je moguće da je upisan u knjigu umrlih, i to već osam godina.

Za to je saznao kada je hteo da produži ličnu kartu. I matičar i on bili su zatečeni – po dokumentima Dragan je umro još marta 2001. u Novom Bečeju, gde inače nikada nije bio.

Ovo šokantno saznanje i priča da je živ čovek u matične knjige zaveden kao pokojni i da za državu više ne postoji, u početku je za njega i okolinu bila komična, ali je zatim danima doživljavao pravu dramu da ispravi grešku matičara i dobije dokumenta koja potvrđuju da je živ.

Najviše ga je, kaže, plašila činjenica kako je neko odabrao baš njegov identitet da sahrani nepoznatog čoveka i mogućnost da nije reč o slučajnosti.

– Niko od nadležnih nije ozbiljno shvatio ovaj slučaj – kaže Ignjatović i objašnjava da je istragu o tome poveo sam.

Saznao je najpre od matičarke Eve Erdman iz Novog Bečeja da ga je ona upisala u knjigu umrlih, i to na osnovu izveštaja lekara i zapisnika policije iz tog mesta.

– Nisam mogao da verujem. To je tako bizarno da nisam znao šta da radim, pa sam najpre tražio izveštaj o svojoj smrti koji je izdao lekar u Domu zdravlja u Novom Bečeju – priseća se Dragan odakle je počeo.

U tom izveštaju stoji njegovo ime, ime njegovog oca i podatak da je umro prirodnom smrću, kako lekari tumače, od starosti.

Matičare u opštini Doljevac i Novi Bečej zvao je svakodnevno, a slučajnost je da su baš oni radili i 2001. godine.

Saznao je da je tog marta kod Novog Bečeja preminuo čovek koji nije imao nikakva dokumenta.

Lekari nisu radili obdukciju, utvrdili su bez toga da je umro prirodnom smrću, tri svedoka izjavila su da je to Dragan Ignjatović, i matičari iz Novog Bečeja javili su u Doljevac da su Dragana Ignjatovića upisali u knigu umrlih.

U kolima, na putu ka njegovom rodnom Šainovcu kraj Doljevca, dok prolazi pored groblja, Dragan počinje da se trese i plače.

– Na nečijem grobu stoji moje ime. Nisu hteli da mi kažu gde je taj čovek sahranjen – kaže Dragan.

Svi kažu da je o ovom slučaju neophodno da se sprovede istraga. Kako je moguće da je neko sahranjen u Novom Bečeju, a da porodica u Nišu – ako je već utvrđen identitet, o tome nije ni obaveštena?

U nadležnoj zrenjaninskoj policiji niko nije hteo zvanično da govori. Nezvanično, oni kažu da se i ne bave ovim slučajem.

U niškoj Policijskoj upravi uzeli su izjavu od Ignjatovića, ali na njegov zahtev. Posao policije biće da utvrdi ko je sahranjeni čovek, ali i da ispita odgovornost.

Naš sagovornik u Zrenjaninu kaže da sada ne znaju da li je to matičar, lekari ili policijska patrola.

Kako će istraga biti vođena, da li će se opet raditi i obdukcija, koje pre osam godina nije ni bilo, niko nije mogao da potvrdi.

Da je neko pogrešio smatraju i u opštini Novi Bečej.

Načelnica Uprave Radmila Stanković kaže da je to očigledno, jer je neko sahranjen kao Dragan Ignjatović. Ona, međutim, tvrdi da to nisu matičari.

– Time što se interesujete za ovu priču ometate ionako delikatan postupak! Naš matičar nije pogrešio, jer je upis u knjigu umrlih izvršen na osnovu policijskog zapisnika u kome je stajalo da je to Dragan Ignjatović – tvrdi Stankovićeva.

Ipak uspeo

Posle nešto više od mesec dana, koliko je pokušavao da dobije izvod iz matične knjige rođenih, Dragan je uspeo.

Do tada, umesto ličnih dokumenata jedino što je imao jeste izveštaj iz bečejskog Doma zdravlja o smrti čoveka koga su pomešali sa njim.

Kako?

Dragan je saznao sledeće: NN lice živelo je desetak godina u Čurugu, radio je kao nadničar na salašima i svima se predstavljao kao Dragan Ignjatović iz Niša. To je sve što je i policija znala posle izjava tri svedoka iz tog mesta.

Ipak, samo u telefonskom imeniku, u Nišu je više od deset ljudi koji se zovu baš tako – Dragan Ignjatović. Kako je izabran baš njegov matični broj i ostali podaci – niko ne zna, ili bar neće o tome da govori.

Zbog priča njegovih prijatelja da nije reč o slučajnosti, Dragan je prestravljen.

– Nije mi svejedno. Uopšte nije, jer sad svi kažu da možda neko koristi identitet tog čoveka ili moj- sumnjičav je Dragan.

Dok je stajao u redu pred šalterom na kome se u opštini Doljevac izdaju lična dokumenta, ljudi su dobacivali.

Neki se kroz šalu pitaju šta će ako mu mafija zakuca na vrata, ili ako neki haški optuženik ima veze sa ovim. A Draganu nije do šale, jer je morao da dokazuje ono što se podrazumeva – da je živ.

A to traje. Procedura je je ipak ubrzana I Dragan Ignjatović došao je do svojih dokumenata, dok se misterijom o smrti i identiteta čoveka sahranjenog u Novom Bečeju ni danas niko ne bavi.