Broj ljudi koji gladuju u svetu povećao se u poslednje tri godine, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija.
Prema istraživanju, 821 milion ljudi širom sveta je bio neuhranjen tokom 2017. godine – skoro svaka deveta osoba.
Skoro 151 milion dece mlađe od pet godina – 55 odsto svetske populacije – ima problema sa rastom zbog loše ishrane.
Autori istaživanja kažu da ekstremne klimatske promene mogu delom biti krive za ovakve rezultate i pozivaju na hitnu akciju.
Izveštaj takođe skreće pažnju da poteškoće u nabavci zdravih i hranljivih namirnica dovode do povećanja gojaznosti. Svaka osma osoba na svetu – više od 672 miliona – klasifikovana je kao gojazna.
Autori ističu da su se ekstremne vremenske prilike – poplave, suše, oluje – udvostručile od početka devedesetih godina.
„Šaljemo jasnu poruku da klimatske promene i kompleksne i česte ekstremne vremenske prilike prete da unište napore da se okonča glad u svetu i neuhranjenost“, stoji u izveštaju.
Ekstremni vremenski uslovi imaju direktan uticaj na useve i dostupnost hrane, ali takođe mogu da smanje:
Problem gladi je znatno veći u zemljama čija je poljoprivreda osetljiva na promene u padavinama i sušnim danima i gde mnogi ljudi zavise od prihoda od poljoprivrede.
Autori kažu: „Promene u klimi i ekstremne situacije – gde spadaju sukobi i nasilje u nekim delovima sveta – su glavni uzročnici porasti gladi u svetu.“
Pozivaju na kontrolisanu svetsku i lokalnu pomoć kako bi zemlje postale otpornije na prirodne katastrofe.
Komentarušući izveštaj, Robin Viloubi iz Oksfama kaže „Zastrašujuće je da, nakon decenije pada, ponovo imamo porast kada je glad u pitanju.“
„Neupitna je činjenica da klimatske promene ne ostavljaju dovoljno hrane ljudima širom sveta.“
„Glad je prisutnija u zemljama koje su pogodile teške suše i poplave. Toplije zemlje su istovremeno i gladnije.“
„Ljudima koji stoje iza ovih brojeva je hitno potrebna pomoć. Naši politički predstavnici moraju da udvostruče napore da smanje upotrebu fosilnih goriva i izdvoje sredstva za pomoć siromašnim zemljama u adaptaciji na klimatske promene.“
Istraživanje su sprovele Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, Svetski program za hranu, Unicef, Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0