Slučaj SAD-Kina: Najveće američke sankcije Pekingu do sada

Novi američki nameti na kinesku robu danas počinju da se primenjuju. To su najveći do sada nameti u trgovinskom ratu između ove dve ekonomske velesile.

Carine u vrednosti od 200 milijardi dolara koje su SAD uvele na kineske proizvode, kao odgovor na ono što nazivaju nepravednim trgovanjem Kine, počinju da važe danas.

Kina je uzvratila tako što je 60 milijardi dolara američke robe dodatno ocarinila.

Mnogi smatraju da su SAD ovako započele „najveći trgovinski rat u ekonomskoj istoriji“.

Najnoviji potez odnosi se na ukupni iznos kineskog uvoza od jula i iznosi do 250 milijardi dolara. To znači da je polovina kineskog uvoza u SAD sada podložna ovim novim carinama.

U Kini je indeks Hang Seng pao za više od jedan odsto.

Do najnovije eskalacije je došlo pošto je Kina otkazala dalje trgovinske pregovore sa SAD, javljaju mediji.

Šta se dešava u ponedeljak?

Američka preduzeća koja uvezu kineske proizvode moraju da plate dodatnih 10 odsto poreza.

Ovi nameti odnose se na skoro 6.000 predmeta, što ih čini najvećim nametima koje je Vašington stavio nekoj zemlji.

Oni se odnose na torbice, pirinač i tekstil, iako su neki predmeti kao što su pametni satovi i visoke stolice izuzeti.

Porez će se povećati na 25 odsto od početka 2019. godine, ako ove dve zemlje ne postignu sporazum.

S druge strane, Kina uvodi dodatnih pet odsto na američku robu, uključujući manje avione, računare i tekstil i još dodatnih 10 odsto na hemikalije, meso, pšenicu i vino.

• Tramp preti izlaskom iz STO

• Bukti trgovinski rat između Kine i SAD

• Tramp preti izlaskom iz STO

Carine do danas

SAD su ove godine nametnule tri kruga carina za kineske proizvode, u ukupnom iznosu od oko 250 milijardi dolara.

To je 25 odsto carina na 50 milijardi dolara na robu iz Kine u dve odvojene runde.

U julu je Bela kuća povisila namete u iznosu od 34 milijarde dolara na proizvode koji se uvoze iz Kine.

Prošlog meseca rat je eskalirao, pa su SAD podigle poreze na 25 odsto na druge proizvode u vrednosti od 16 milijardi dolara.

Kina nije ostala dužna – kao odmazdu na američke mere uvela je carine na 50 milijardi američkih proizvoda, pogađajući ključno biračko telo predsednika SAD, kao što su poljoprivrednici.

Zašto SAD ovo rade?

Predsednik SAD Donald Tramp kaže da želi da zaustavi „nepošteno prenošenje američke tehnologije i intelektualne svojine u Kinu“ i da tako zaštiti poslove u SAD.

Carine će, u teoriji, učiniti američke proizvode jeftinijim od uvezenih i tako ohrabriti potrošače da kupuju domaće.

Ideja je da se ojačaju lokalna preduzeća i nacionalna ekonomija.

Međutim, mnoge američke kompanije i industrijske grupe žalile su se kancelariji američkog trgovinskog predstavnika da im ovo loše utiče na poslovanje.

Postoje znaci koji upućuju na to da su kompanije i ekonomije već ugrožene, a MMF je upozorio da će velike trzavice između zemalja pogoditi i globalni rast.

Carinski nameti Donalda Trumpa su deo njegove trgovinske agende od kada je preuzeo funkciju, što se kosi sa višedecenijskoim poslovanjem na bazi globalnog sistema slobodne trgovine.

Nije jasno kako će Kina na duže staze da odgovara na američke namete.

SAD kupuju mnogo više od Kine nego što prodaju, tako da Kina ima samo ograničen prostor za odmazdu kroz trgovinu.

Analitičari kažu da će Kina morati da bude kreativna kada odluči da uzvrati na zadate trgovinske udarce.

Mogli bi da otežaju život američkim kompanijama u Kini ili obore vrednost svoje valute kako bi povećali izvoz.

Tramp je nedavno optužio Kinu da radi upravo to. Ali, Kina je odbacila ove optužbe.

Kina „nikada neće pasti na put podsticanja izvoza tako što će devalvirati svoju valutu“, rekao je prošle nedelje premijer Li Kećijang.