Sledeći put kada predsednik otvori Lidl ili drugu privatnu fabriku ili kada poslanici odluče da se izgradi auto-put – može se dogoditi da su lobisti ovde „umešali prste“.

Prvi Zakon o lobiranju u Srbiji prošao je tokom proleća javnu raspravu, a trenutno je u skupštinskoj proceduri.

U zemlji u kojoj lobiranje često ima negativno značenje i vezuje se za „uticaj na političare da donesu odluke koje odgovaraju moćnicima“, i mišljenja stručnjaka su podeljena.

Ekonomista Vladimir Goati kaže da je „lobiranje klizava materija, ali da je dobro da će se nešto što već neformalno postoji, uvesti u zakonske tokove“.

„Lobiranje znači hodnik, ali ne treba da podrazumeva da se odluke donose u njemu, već da postoji sistem.“

Miroslav Milićević, potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da Savet misli da je ovaj zakon sada nepotreban.

„Za šta će se u Srbiji lobirati? Za dobijanje javnih nabavki ili za izgradnju nekog auto-puta?

„To nisu poslovi za lobiste, već odluke struke.“

Šta je lobiranje: Dogovori po hodnicima ili jurnjava za predsednikom

Milićević objšnjava istoriju lobiranja – nastalo je u Sjedinjenim Američkim Državama još prošlog veka, „tako što se pročulo gde predsednik pije viski“.

„Onda su svi živi političari trčali u sred dana u taj hotel, da ga jure da donese odluke koje njima odgovaraju“.

Lobiranje načelno predstavlja, najviše, uticaj na zakonodavnu vlast, kako bi u interesu neke grupe, usvojila određene odluke. Mahom se tiče zakona.

Dobri primeri lobi grupa jesu velike teme, poput klimatskih promena, ili spoljne politike neke zemlje, poput borbe Srbije protiv nezavisnosti Kosova, kažu stručnjaci.

Ipak, lobiranje može da se odnosi na bilo koju odluku, pa i na lokalnom nivou.

• Zakon o zaštiti podataka o ličnosti: Novi zakon, stari problemi
• Ova igrica će vas „naučiti“ kako se namešta javni tender
• Visoka korupcija na Balkanu: Zašto „padaju“ samo bivši političari

Ko može da bude lobista?

Lobiranje, tako, nije puko iznošenje stavova u javnosti, na primer, sindikata ili nekih medija koji prave priču, objašnjava Nemanja Nenadić iz Transparentosti Srbija.

„Sindikati, novinari – neće biti lobisti, ako se novi zakon usvoji.

„Lobisti će, prvenstveno biti pojedinci ili firme koje se registruju za ovu oblast, a moraju da prođu obuku u Agenciji za borbu protiv korupcije.

„Lobista nije samo neko ko se bori za svoju stvar nego treba da obezbedi i određene informacije koje bi pomogle zakonodavcima da donesu pravu odluku.“

Lobi grupe su, ali neformalne, i, na primer, privredne komore ili NALED, koji predlažu izmene, dopune zakona u korist nekih firmi ili pojedinaca.

Dobre i loše strane Zakona o lobiranju:

Minusi:

• Nećemo mnogo znati – Nije obezbeđena transparentnost. To znači da zakonom nije propisana javnost podataka, tako da ne možemo da znamo ko je kontaktirao kog poslanika u vezi sa kojim predlogom.
• Potencijal za korupciju – Lobiranje se odnosi na zakone, a to su zone gde skriven uticaj može da ima štetne posledice.
• Neće morati da slušaju naše predloge – Ako, na primer, građani učestvuju u javnoj raspravi ili pošalju predloge za izmene – niko nije u obavezi da ih razmotri.
• Šta je sa skrivenim lobistima? – Zakon će de odnositi samo na slučajeve lobiranja gde neko angažuje lobistu koji je registrovan. Oni koji su neformalni – ostaju u tami.

Plusevi:

• „Dobro je da se uredi neko polje, pa čak i ako nije savršeno“ – Vladimir Goati smatra da je ovo dobar početak za borbu protiv korupcije.
• Savet Evrope za borbu protiv korupcije misli da je dobra ideja – GREKO preporučuje uvođenje ovih pravila za narodne poslanike o načinima na koji oni komuniciraju sa lobistima.
• Lobista nije samo onaj ko se bori za svoju stvar nego treba da obezbedi i određene nove informacije – Tako, na primer, neke organizacije mogu da razgovaraju sa poslanicima o svojim pravima ako smatarju da su ugrožena i da skrenu pažnju javnosti na njih
• Zabranjeno je lobiranje bivšim funkcionerima naredne dve godine

*Transparentnost Srbija

Zašto uvodimo lobiste

Grupa Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO) dala je preporuku da se Zakon o lobiranju usvoji još do kraja 2016. godine, kaže Nenadić i dodaje da je „dobro da (se) dobije zakon ali su dometi teksta ograničeni.“

„Dobro je što će biti uveden registar i kontakt sa lobistima, a zabranjeno je lobiranje bivšim funcionerima naredne dve godine.

„Sad, problem je ako će se to kontrolisati, jer je obaveza lobiste da prijavi da je razgovarao sa poslanikom, na primer. Tu ne ulaze neformalni razvgovori.“

Ipak, Milićević tvrdi da je od 50 zemalja sa kojima Savet sarađuje, samo sedam usvojilo ovakvo zakonsko rešenje, a da je čak tri – odustalo od njega.

„Savet je protiv zakona u ovom trenutku, jer nam niko ne garantuje da će političari morati da prijavljuju kada im neko ponudi mito ili pokuša da utiče na njih.

„Ako je to uslov za ulazak u EU, hajde da sačekamo, lako ćemo ga usvojiti.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk