Mladen Jovanović

Gost: Mladen Jovanović, predsednik UO Nacionalne koalicije za decentralizaciju

Razgovor vodio Aleksandar Stankov

JV: Pre tačno mesec dana niška policija podnela je krivične prijave protiv direktora Toplane i njegovih saradnika zbog izrečenih pretnji uredniku portala “Južne vesti” Predragu Blagojeviću. Još nema reakcije tužilaštva, a ne zna se da li će je biti. O slobodi medija, o pretnjama novinarima, razgovaramo sa Mladenom Jovanovićem, predsednikom UO Nacionalne koalicije za decentralizaciju. Gospodine Jovanoviću, kako da shvatimo ovo nereagovanje nadležnih, ovo ćutanje nadležnih?

Nažalost, dosta vremena je prošlo i definitivno je ta stvar u rukama politike. To je više nego očigledno. Političke stranke u Srbiji ne pokazuju da znaju šta treba da rade kad neko treba da snosi političku odgovornost. I postoje dve mogućnosti: jedna je da ne znaju kako se to radi, kako pozvati nekog na političku odgovornost, kako nekog smeniti, ili ne žele to da učine. Treba imati u vidu da su u međuvremenu svoje sednice imali i Gradsko veće i Skupština Grada Niša i UO Toplane, dakle svi koji iole mogu da učestvuju u ovom procesu su imali svoje sastanke, niko nije doneo odluku povodom ovog pitanja. I to je stvarno velika bruka! Druga opcija je da oni stvarno ne žele da ništa urade, da smatraju da niko ne treba da snosi političku odgovornost, ali onda imamo veliki problem. Možda treba reći da zapravo te političke stranke koje su na vlasti imaju veliki problem.

JV: Da li to možemo da shvatimo i na način da se čuvaju kadrovi, uslovno rečeno, pošto znamo da i članovi Gradskog veća, (sve je to politika…), a znamo da i na predlog političkih stranaka na vlasti, direktori dolaze na ta mesta i funkcije u javnim preduzećima.

To “čuvanje” kadrova je zapravo igranje! To je najobičnije igranje i to tako treba nazvati. Jer, s jedne strane imamo bukvalno pretnje koje ugrožavaju nečiji život i to život osobe koja se bavi nečim kao što je novinarstvo koje je bitno za svakog od nas, jer je informisanje bitno za sve nas. I čim se pojavila kritika, neko nekom preti i kaže da neće dobro da prođe, čak su pretnje mnogo ozbiljnije. U svemu tome, čisto je igranje životom to što se radi, to što niko ne snosi političku odgovornost. A čisto je i igranje ovo postavljanje kadrova po političkoj liniji i to od naših para, koje pripadaju svima nama.

JV: Zbog tih pretnji i zbog ozbiljnosti situacije, nevladin sektor se prvi put ujedinio i rešio da te pretnje osudi, je li tako?

Po prvi put u ovakvom obimu! Jer gotovo sve organizacije, uz izuzetak nekoliko organizacija koje su to odbile da učine, sve ostale organizacije su se ujedinile i zaista smo jedinstveno nastupili, osudili pretnje i vrlo jasno, pre mesec dana još, tražili sledeće stvari: tražili apsolutno neodložnu smenu direktora, tražili smo da SNS, stranka koja je postavila tog čoveka da bude direktor Toplane, i koji je i dalje direktor Toplane, dakle tražili smo da se SNS izvini medijima, “Južnim vestima” i uredniku “Južnih vesti” i tražili smo da se na neki način osigura da, faktički, taj čovek više nikad ne obavlja javnu funkciju u ovom gradu. Bilo bi sasvim logično i da SNS izbaci takvu osobu iz svog članstva. I ne radi se tu samo o njemu, da podsetimo, tu postoje još neka lica koja su takođe privedena i protiv kojih je podneta prijava i koji takođe imaju veze sa SNS. Dakle, na potezu je SNS.

JV: Reagovali ste vi ispred civilnog sektora, ceo nevladin sektor, neke naše kolege, oglasio se i NUNS, ali i dalje nema nikakvih konkretnih poteza. Kako da jednostavno nateramo SNS i gradonačelnika koji dolazi iz te stranke da nešto promene po tom pitanju?

To je veliko pitanje! Pitanje političke odgovornosti u Srbiji, nažalost, ne postoji! I političari nam često kažu: Pa, dobro, ako smo grešili, narod će nas promeniti na izborima. Međutim, to jednostavno tako ne sme i ne treba da funkcioniše! Zato što ćemo imati moguću situaciju da ćemo još neko vreme kao direktora Toplane imati osobu koja je pretila novinarima. To je neprihvatljivo! Kako to učiniti? Iskreno, moje mišljenje je da, ako ne dođe do smene direktora, to jeste razlog čak i za nove lokalne izbore! S jedne strane, postoji činjenica da se novinari jednostavno ne poštuju, da postoji pretnja novinarima koja je ujedno i pretnja javnom informisanju svih građana, dakle to je pretnja upućena svima nama! To mora da bude jasno! Ono što mi je drago je da je bar javnost odreagovala kako treba. Dosta ljudi je reagovalo, dosta ljudi je zvalo da se priključi našoj inicijativi kao pojedinci i zaista hvala na toj podršci, nama kao nevladinim organizacijama. I mi, zapravo, želimo da tu podršku prenesemo svim medijima koji žele da budu nezavisni, koji žele da se bore za pravo informisanje.

JV: Rekli ste jednu važnu rečenicu – da je to, prosto, pretnja svima nama. Da li to funkcioneri, ljudi koji obavljaju važne funkcije u gradu ili državi to ne znaju, pa se odlučuju na pretnje?

Znate kako, kroz celu istoriju mi imamo situaciju da ljudi, kad dođu do vlasti, pokažu svoje pravo lice. Na sve to treba još dodati i činjenicu da naš politički sistem, izborni sistem i ovaj partokratski sistem koji imamo, zapravo dodatno pokazuje svima njima koji su na vlasti da nikada ne odgovaraju za to što urade! Čini mi se kao da oni ne čuju ništa, kao da su izolovani u nekoj svojoj školjki, kao da su potpuno izolovani od ostatka društva, a i kao da im je sada Bogom dano da oni vladaju nad svima nama. I upravo takvo postavljanje vlasti je problematično. Predstavnici lokalne samouprave, predstavnici lokalnih institutcija su u suštini tu kao ljudi koje mi plaćamo, koji rade za naš novac, koji nama podnose račune i trebalo bi da podnesu i sledeći račun: da je smenjen direktor Toplane! Odmah i neodložno!

JV: Uslovno rečeno, mediji su u neku ruku i pomogli tim funkcionerima da dođu na ta mesta koja sada imaju. Tada su znali značaj medija, a sada kao da su, pretpostavljam, zaboravili čim se odlučuju da prete. Kako ih podsetiti i dokazati im šta u stvari mediji i novinari znače za jedno društvo?

S jedne strane, to je tako – mediji im jesu pomogli da dođu na vlast, ali ne treba zaboraviti negativnu stranu svega toga, zato štu tu definitivno i mediji ulaze u neke kompromise sa političarima i posle se ti kompromisi i te kako projektuju na način na koji mediji izveštavaju čak i kasnije, kada neko dođe na vlast. Mi imamo izveštaj EU koji jasno govori o tome da je nezavisnost medija strašno ugrožena u Srbiji upravo zbog činjenice da mediji toliko zavise od tog državnog novca, upravo zbog činjenice da država opstruiše (i to nije vezano samo za ovu vlast, to samo da bude jasno, to je vezano i za prethodne vlasti koje su bile u Srbiji), da država opstruiše istraživačko novinarstvo, ne da informacije medijima itd. Sa druge strane, ne treba zaboraviti da su i mediji na nekom tržištu i da njihovo funkcionisanje zavisi od nekog novca koji je, nažalost, u ovom trenutku najviše u rukama političkih partija. To nama stvara užasan problem u društvu! Tako da i ceo jedan segment koji moramo da spomenemo u ovoj priči, jeste i pitanje: Ko finansira medije? Koliko političke stranke igraju ulogu u svemu tome? A onda i pitanje: Ko finansira te političke stranke? Ko tu zapravo ostvaruje uticaj? Da li postoji možda i neka povratna sprega između nekih jačih, da ih nazovemo, medijskih magnata i političara?

JV: Ali da li to što su, uslovno rečeno, mediji “robovi” nečijeg novca koji se, kako rekoste, nalazi uglavnom kod političkih partija, ne daje, valjda, za pravo političarima da prete medijima ili da uređuju njihovu programsku šemu?

Svakako, ništa na svetu ne daje nikom pravo da bilo kome preti! Što se tiče programske šeme, moj stav je da niko nema pravo da se meša u uređivačku politiku nekog medija, ali u isto vreme mi imamo čitave medije u našoj zemlji koji za svaku emisiju, za svako gostovanje, za kompletnu svoju programsku šemu pitaju neke javne funkcionere! Mi to imamo na nacionalnom nivou u Srbiji, na regionalnom nivou i na lokalnom nivou. Ono što je interesantno je da ti mediji vrlo često gube gledanost usled takve politke, a sa druge strane, to im nije ni bitno! Zašto? Zato što im i status na tržištu ne zavisi od gledanosti, nego isključivo od blizine političkim strankama. I tako dobijemo jedan perpetuum mobile: političke stranke, da bi imale pozitivan imidž u medijima, zapravo državnim novcem finansiraju svoje pojavljivanje u medijima, a mediji, da bi opstali, uzimaju taj novac i prikazuju ih u najboljem svetlu! I tu zaista svaka čast onima koji uspeju da ostanu nezavisni i koji se i dalje bave istraživačkim novinarstvom! Ali evo šta će im se desiti – kad tad će naići na zid, kad tad će naići na pretnju! I zato je sada naša reakcija bitna! Ovo ne sme da se desi! Taj čovek koji je trenutno direktor Toplane više ne sme da obavlja niti jednu javnu funkciju u gradu Nišu! Nikada!

JV: Takav odnos, taj perpetuum mobile za koji rekoste da se stvorio, ili pretnje u zavisnosti za koju se stranu novinar odluči, po meni, vode nekom medijskom mraku. Je li tako?

Mi smo u nekom medijskom sumraku već neko vreme! Naši mediji jesu u zoni sumraka! Ne znam koliko je to građanima jasno. Nažalost! Zato što slika jeste bleštava vrlo često. Vidimo neke lepe špice, lepe ljude, lepe voditelje i vrlo često nemamo priliku da čujemo drugu stranu osim one koju nam daju političari. Takođe, i te kako se moramo zapitati zašto toliki procenat vesti zapravo čine samo izjave političkih funkcionera. Zar ova država više nema eksperte u raznim oblastima? Zar ne možemo da čujemo nekog ekonomsitu svetskog ranga da nam kaže da smo u krizi ili ne, nego svakog dana samo slušamo političare? Usled takve situacije, mi imamo jednu vladavinu potpunu nad informacijama (od strane) tih političkih stranaka, a pritom, kvalitet tih informacija je katastrofalan! To što nam političari često pričaju zapravo nema nikakve veze sa našim životima.

JV: Kako možemo mi kao medijski radnici, podržavajući jedni druge, da se izborimo protiv tog medijskog mraka?

Ako nema podrške, to je katastrofa! Ne samo za bezbednost novinara, već postoji nešto što je praksa zajednice. Novinari u Srbiji utiču svojim kvalitetom jedni na druge. Urednici puno svojim ponašanjem utiču na novinare, čak i da im ništa ne kažu. I ovom društvu je potreban veliki broj kvalitetnih  urednika i novinara, jedna jasna zajednica, udruženje koje će pomoći kreiranju nekih standarda.

JV: Imali smo slučaj baš kad su u pitanju pretnje Predragu Blagojeviću, da su tzv.beogradski mediji tu vest objavili pre naše lokalne televizije, “Niške televizije”. Kako da komentarišemo takav odnos, takvu kolegijalnost, ili nekolegijalnost?

Tu postoji nekoliko aspekata. Tu svakako postoji politički aspekt, jer jednostavno, nacionalni mediji se bave nacionalnom politikom, i kada neko preti novinaru to jeste nacionalna vest. Koliko god mi toga možda nismo svesni, to jeste nacionalna vest. Sa druge strane, ta vest i svi politički igrači u Nišu nisu nešto značajni za nacionalnu politiku, pa se ozbiljno ne ugrožava zapravo nikakav poseban politički interes na nacionalnom nivou. Ali se takvom vešću ugrožavaju interesi nekih lokalnih političkih lidera, moćnika, nazovite već kako želite, i tu već postoji veći stepen kontrole. Sa druge strane, takođe je činjenica da smo ostali samo sa strašno malim brojem uticajnih medija u gradu. Tu postoji neka vrsta konkurencije. Verujem da se mnogi mediji misle: Da li sada da izveštavamo o tome, jer ćemo time dati neki reklamni prostor “Južnim vestima”? To u svakom slučaju nije dobro. To ne smemo da prihvatimo kao dovoljno dobar razlog. Meni je drago što je Niška televizija u jednom trenutku krenula da objavljuje informacije o tome šta se desilo, ali je činjenica da su oni objavili te informacije tek kada se zvaničnik Grada izjasnio! Mi smo na Niškoj televiziji čuli vest o svemu ovome šta se dešava tek kada je gradonačelnik dao izjavu kojom je osudio sve pretnje.

JV: A, recimo, da je tu i dalje TV5 ili Televizija Zona, koje su, nažalost, ugašene, da li bi ta informacija pre dospela u etar?

Sigurno! Ja verujem da bi! I verujem da bi čak pre dospela i na ovim drugim televizijama  koje ništa nisu rekle. Jednostavno, ta jednostranost medija se uočava tek kad imate dovoljnu konkurenciju, zar ne? Sada to nepojavljivanje u nekim medijima, recimo, kad se neka vest ne pojavi u dva medija u Nišu, gotovo da je nema! Ranije smo makar imali pet – šest izvora (za informisanje), pa je i veća konkurencija i potražnja za vestima bila.

JV: Logički razmišljajući, to što su ugašene te televizije, razlog je finansijske prirode bio, jer jednostavno nisu mogle da izdrže neku tržišnu utakmicu, a opet, finansije nisu dolazile, ako možemo logički da zaključimo, zbog njihove slobode?

Tu postoji činjenica da oni nisu gubili tržišnu utakmicu. Tu postoji činjenica da su TV5 i Televizija Zona bile najgledanije televizije! Dakle, daleko od toga da su opstale televizije koje su gledanije od njih! Ne! To nije tačno! Ove dve televizije nisu mogle da opstanu upravo zato što nisu imale pristup novcu, zato što su upale u velika dugovanja, a toje posledica opet toga što se država, odnosno politika pita kome će dati novac, kome neće! Drugim rečima, država se pita koji će medij postojati, koji neće, a u krajnjoj liniji to znači, država se pita šta će biti objavljeno, ili neće.

JV: Hvala na gostovanju. Ostaje da se borimo da opstanemo svi.

Tako je. Uz našu podršku.

JV: Pratili ste još jednu emisiju “15 minuta”.