Miloš Grozdanović

Gost: Miloš Grozdanović, odbornik “Niške priče” u Skupštini Grada Niša

Razgovor vodio Aleksandar Stankov

JV: Završni račun budžeta Niša za 2012. godinu nedavno je usvojen uz primedbe opozicije. “Niška priča” je zatražila smenu načelnika Uprave za finansije. Para iz Ministarstva kulture nema za kulturne manifestacije i publikacije, a niški umetnici ćute. Zbog čega je takvo stanje u kulturi i šta to ne valja u završnom računu. reći će nam Miloš Grozdanović prozni pisac i odbornik “Niške priče”. Gospodine Grozdanoviću, vaša politička opcija je na poslednjoj, tj. na pretposlednjoj sednici Skupštine Grada bila nekako najaktivnija u kritici završnog računa. Šta to ne valja u završnom računu? Šta je to ono što je vas navelo, a posebno vašeg kolegu, odbornika Jelenkovića, da iznese kritike na sednici Skupštine?

Pa, više stvari su uticale na tu našu odluku. Jedna od tih je i činjenica da je revizorska kuća koja je bila angažovana da odradi, da pregleda taj završni račun utvrdila niz nepravilnosti koje su u Gradskom veću ispravljali, pa su nama, tako reći u minut do 12, tačnije, pet minuta pred početak sednice, na samom ulazu u skupštinsku salu delili taj novi materijal sa kojim mi nismo stvarno imali mogućnost da se upoznamo na vreme. Zbog toga je i prof.dr Nebojša Ranđelović tražio i da se odloži rasprava o tome, a kasnije, u toku rasparave je i dr Predrag Jelenković, šef naše odborničke grupe ukazivao na ono što nije bilo dobro u tom završnom računu, a jedna od osnovnih stvari jeste i činjenica da se samo Ministarstvo finansija oglasilo da je Grad napravio prekršaj time što je Gradsku stambenu agenciju uvrstio kao indirektnog budžetskog korisnika. Zbog toga smo mi zatražili smenu načelnika Uprave za finansije, jer smatramo da je on najodgovorniji za to što se desilo. Gradonačelnik jeste prvi čovek Grada, Gradsko veće jeste najviši organ Grada. Međutim, oni su ljudi koji sprovode politiku, a tako neke ozbiljne stvari kao što je završni račun Grada rade stručnjaci. Ukoliko je načelnik Uprave za finansije najveći stručnjak u ovom gradu po funkiciji koju zastupa, on treba da snosi i najveću odgovornost. I imali smo situaciju da je budžet usvajan krajem 2012. i onda je menjan, vršen je rabalans posle tri – četiri meseca i to je trebalo da bude prvi signal gradonačelniku da tu nešto ne štima. Nakon toga smo imali situaciju da je revizija utvrdila da nije u redu taj završni račun za predhodnu godinu i samim tim je možda i Gradsko veće i samu gradsku vlast Uprava za finansije dovela u nezavidnu situaciju da u poslednjem roku, jer to je bio poslednji dan za usvajanje završnog računa, se takoreći izblamiraju i dobiju toliko negativnih ocena same revizorske kuće.

JV: Krenimo redom. Dakle, šta to ne valja sa uvođenjem Gradske stambene agencije u indirektne budžetske korisnike? Šta je ministarstvo konkretno reklo: gde je tu greška? Gde je prekršen zakon?

Ministarstvo je reklo da po Zakonu o budžetskom sistemu, agencija,  stambena agencija kao takva ne može da bude budžetski ni direktni ni indirektan korisnik. Ne znamo zbog čega se to desilo. Međutim, smatra se da su ljudi koji vode tu stambenu agenciju i sam Grad odlučili da iskoriste možda novac kojim Gradska stambena agencija raspolaže, pa da onda transferom sa jednog računa na drugi, pokrpe neke rupe, jer je i čijenica da je Grad Niš bio u blokadi poslednji nekoliko meseci zbog raznoraznih stvari koje su stigle na naplatu za koje mi nismo imali novac da platimo. Sa druge strane, transferi lokalnim samoupravama su smanjeni ovom zadnjom izmenom zakona kada su povećani za PIO fond, a smanjeni za doprinos, odnosno za lokalnu samoupravu, tako da mislimo da same lokalne samouprave imaju problem i da su se oni možda dovijali da na neki način nađu novac, da omoguće funkcionisanje grada. Međutim, samo Ministarstvo za finansije je utvrdilo da to nije baš po zakonu.

JV: Pomenuli ste već dva rebalansa, jel tako, do sada…

Jedan je urađen, drugi se sprema.

JV: Drugi se sprema. Kako to da tumačimo? Kao lošu projekciju budžeta ili kao loše punjenje, na šta se gradonačelnik uvek, da kažemo, žali i poziva?

Pa, punjenje budžeta direktno zavisi od same projekcije. Znači, problem je u loše postavljenoj koncepciji na kraju protekle godine. Mi smo usvojili taj budžet u zadnjoj dekadi decembra, znači, desetak dana pred novu godinu. Znači, onaj poslednji trenutak za to smo iskoristili. Međutim, ni to tada nije urađeno kako treba. Napravljena je loša projekcija i onda to punjenje, normalno, od loše procene ide loše. Prvo punjenje, odnosno prvi rebalans budžeta je morao da se radi zbog toga što za prvi period godine to nije urađeno kako treba. Ranijih godina je obično to rađeno nakon šest meseci. Sada smo imali jednu drugačiju situaciju. Sada se najavljuje novi rebalans. Mislim da će on pratiti situaciju koja se dešava u republici, pošto će i država izgleda morati da radi rebalans. Tako da.. Ali činjenica je da se loše stvari projektuju i da onda, kad kasnije ne mogu da se ostvare, mora da se to menja, a onda trpe jedni, drugi, treći, jer rebalans se radi tako što se presipa sa jednog računa na drugi, sa jednog konta na drugi, tako da uvek neko bude oštećen.

JV: A u prilog tome ide i nedavna odluka Skupštine Srbije i Vlade, dakle, da se usvoji izmena seta proeskih zakona gde Niš, prema proceni Fiskalnog saveta, gubi nekih 814 miliona priliva direktnih sredstava od poreza na dohodak. U tom trenutku, dok je to bilo u skupštinskoj proceduri, niko se nije ni od vladajuće većine, da kažem, a i opozicija je ćutala. Niko se nije oglašavao po tom pitanju. Otkud takav stav političara u Nišu? Ne znam da li je neko progovorio na tu temu i zatražio da se eventualno taj deo iz tih poreskih zakona izmeni.

Ja mislim da u prvo vreme nisu shvatili šta će se time desiti jer je i od strane Vlade i od strane Ministarstva finansija sve to predstavljeno kao da niko neće biti oštećen. Jer, realno gledano, poslodavci nisu ništa dobili ni izgubili! Dva posto su izgubili na jednom, dobili na drugom. Međutim, država je time dobila dva posto više, a lokalne samouprave sve u Srbiji su izgubile. I činjenica je da nijedna lokalna samouprava nije se ozbiljnije pobunila. Za mene je stvarno čudno! Naročito ljudi, mislim, ja mogu da razumem one koji su direktno na vlasti, pa su povezani možda… Mislim, razumem, ne opravdavam, ali razumem da ne mogu da se bune, ali su time svi direktno doveli  u nelagodnu situaciju svoje gradske budžete, izvršavanje tih budžeta, tako da će se raditi rebalansi i ja ne znam kako će se na kraju sve to izvući do kraja, ali mislim da je to prećutano zbog toga što je na drugačiji način predstavljeno javnosti. I još jedna interesantna stvar je da je zakon usvojen 29. a da je stupio na snagu već 30. što je u suštini poslednji dan za obračun doprinosa, kad je u toku. I onda oni ljudi koji nisu do 30. uplatili doprinose po starim obračunima, morali su posle toga da menjaju obračune i da prebacuju sredstva više za PIO fond, a za ova druga sredstva ili će tražiti neko prebijanje ili umanjenje u narednim periodima.

JV: Znači, to je dodatni problem bio tad…

Dodatni problem zato što se obično zakonom propisuje da zakon stupa na snagu osam dana od objavljivanja u Službenom glasniku, osim ako se drugačije ne donese. Oni su doneli da se objavljuje istog trenutka i istog trenutka stupa na snagu, odnosno od sutra, pošto je usvojen kasno popodne, tako da mnogi ljudi nisu ni znali da to tako funkcioniše, već u ponedeljak, utorak, kad je sve to poršlo, onda se desila situacija da su morali da se menjaju načini obračunavanja poreza i doprinosa.

JV: Naveli ste razlog zbog kojih ste i tražili smenu načelnika Uprave za finansije. Moje je pitanje da li je to bilo samo, da kažem, verbalan zahtev za smenu, za skupštinskom govornicom, ili ste se nekako obratili nadležnim institucijama u gradu nekim pisanim putem, gradonačelniku takođe?

Pa, mi smo se na skupštini direktno, odnosno šef odborničke grupe se direktno obratio gradonačelniku sa tim predlogom i očekujemo šta će se sa tim desiti u narednom periodu. Ukoliko se ne bude desilo ništa, pretpostavljam da će ići i neka vrsta pisanog zahteva. Međutim, mora se uzeti u obzir da ukoliko odbornik u Skupštini Grada potegne pitanje pred gradonačelnikom, da nešto konkretnije od toga ne bi trebalo da bude.  Jer, kao prvo, to se prenosi direktno u javnost. Kao drugo, težina reči izrečene od strane odbornika za skupštinskom govornicom povlači iza sebe i nešto što bi trebalo da oni koji su izvršna vlast čuju, jer i taj gradonačelnik je prvo bio odbornik, pa je odatle izabran da bude gradonačelnik. Tako da mislim da bi trebalo da sluša reč svojih dojučerašnjih kolega.

JV: Niška priča je dosta aktivna i u opštini Medijana. Imate tamo, mislim,dva odbornika. Nedavno ste dobili mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije da je predsednik Skupštine te opštine, gospodin Momčilo Radojičić u sukobu interesa. Jel možemo da pojasnimo o čemu se tu radi? Kakva je tu priča?

Pa, radi se o Fondu “Sveta Petka” koji je formiran još pre desetak godina i koji je u međuvremenu evoluirao i u prethodna dva mandata dosta toga pomogao i mladim ljudima i umetnicima i fond za ljude, za bračne parove za začeće. Međutim, desilo se to da ljudi koji su direktno učesnici tzv. zakonodavne vlasti ne bi trebalo da budu izvršioci onih odluka koje donose. Oni su sebe stavili u situaciju da najpre donesu odluku, izglasaju budžet kojim će raspolagati taj Fond, a onda da odlučuju kome će dodeljivati ta sredstva, na kakav način. Da se razumemo, ne ulazim ja u to da li su oni prekršili zakon time što su možda uradili ovako ili onako! Ali mišljenje Agencije je takvo da oni ne mogu da obavljaju oba ta posla i da bi bilo najčasnije da se odmah istog trenutka povuku. Kakva je situacija trenutno – još uvek, koliko… mislim da niko nije podneo ostavku. Ima nekoliko članova pored predsednika koji se nalaze u sukobu interesa. Videćemo kako će se to desiti…

JV: Mislim da je jedan član, tj. članica Komisije podnela ostavku. Ostali, za sada se ne oglašavaju. Nedavno je javnost u Srbiji, možemo slobodno da kažemo, bila okupirana Nišvilom, tačnije, odlukom Ministarstva kulture da ovom prestižnom festivalu ne da ni dinar pomoći ove godine za organizaciju. Među prvima se oglasila vaša poslanica, Sanja Jefić. Kako da shvatimo tu činjenicu da. eto, posle svih tih reakcija, posle nje su sve njene kolege, poslanici drugih političkih stranaka reagovali i grad je ovde imao neke koncerte, ali i dalje nikakvog glasa pozitivnog nema iz Ministarstva kulture?           

Ja mislim da Ministarstvo kulture u proteklih godinu dana funkcioniše veoma loše. Gospodin Bratislav Petković, koji je u neku ruku i moj resorni ministar, s obzirom da se i ja u neku ruku bavim kulturom, odnosno kniževnošću, mislim da nije čovek koji u ovakvim teškim trenucima može da vodi ministarstvo i da se oslonio na ljude koji prave niz grešaka u proteklih par meseci. Mi smo čuli i jednu izjavu koja je bila, onako veoma komična. Kad su ga pitali zbog čega nije to tako urađeno, “To je donela komsija, u komisiji su stručni ljudi . Kada su ga pitali: “Koji su to stručni ljudi?”, on je rekao: “Pa, dobro, ja ne znam baš koji su to ljudi, ali znam da su stručni!”. Tako da Komisija je donosila na osnovu nekih svojih zaključaka te odluke i činjenica je da su mnoge stvari koje nisu vezane, recimo za Grad Beograd ili za jug Srbije uskraćene za ta sredstva koja su planirana. I Nišvil džez festival i, recimo, niška ”Gradina”, koja je konkurisala isto kod Ministarstva, nije prošla sa svojim konkursima, a objašnjenja te Komsije su stvarno smešna: “da su nejasne programske koncepcije” i da “nisu eminentni izvođači prisutni” što Nišvil, kao jedan od najvećih džez festivala u jugoistočnoj Evropi, svake godine demantuje. Evo, i ove godine se sprema da se to završi. E, sad, čuli smo da će se na neki drugi način obezbediti ta sredstva. Mi pozdravljamo to što će sredstva biti obezbeđena, međutim, još uvek ostaje gorčina u ustima zbog toga što Ministarstvo kulture se na takav način ponaša ka nekim stvarima koje su pravi brend Srbije. Jer, realno gledano, pored Guče i Egzita, Nišvil je treći internacionalni festival koji zaslužuje pažnju države, a u proteklih nekoliko godina je dobio i samo priznanje kao manifestacija značajna za samu Republiku Srbiju.

JV: Zbog trenutne situacije u kulturi, organizovani su protesti proteklog vikenda. Mislim da je i ovog vikenda bilo, pre svega u Beogradu-.Bila je najava i za Niš, međutim, na glavnom gradskom trgu u dogovoreno vreme prošle subote nikog od umetnika niških nije bilo. Kako to da shvatimo? Da od umetnosti može da se živi? Sve je u redu, ili… 

Od umetnosti, nažalost, ne može da se živi. Većina umetnika koji su čak i dokazani, poznata imena, bave se nekim drugim stvarima kako bi preživeli. Međutim, mislim da su umetnici razočarani zbog toga što država postupa na takav načini misle da, bez obzira na to što su u proteklih dvadesetak godina, pored sportista, najveću slavu doneli ovoj zemlji i trudili se da najviše u pravom svetlu predstave Srbiju, da su zapostavljeni. I mislim da smatraju da nemaju snage da se bore! I zbog toga mislim da je slab odziv umetnika, jer umetnici su ljudi koji su navikli da na drugačije načine izražavaju svoj bunt, kroz svoje performanse, kroz svoja dela, a nisu ljudi koji bi možda izašli na ulice i predvodili neke velike demonstracije. Znači, mislim da smatraju da taj bunt ne može da pomogne jer, ukoliko sami ljudi koji vode to Ministarstvo kulture, a činjenica je da imamo ljude koji su iz sveta kulture na čelu Ministarstva, oni ne prepoznaju to i dodelili su 0,62 % samo kulturi, šta da rade onda obični umetnici koji se trude na svaki način da dođu do nekog novca kako bi preživeli i kako bi funkcionisali dalje.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala i vama.

JV: Moje ime je Aleksandar Stankov, a vi ste gledali još jednu emisiju “15 minuta”.