Vladimir Milićević

Gost: Vladimir Milićević, Sindikat prosvetnih radnika Niša

Razgovor vodila Sanja Janačković

JV: Devetnaest niških škola priključilo se štrajku upozorenja Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i nije održalo prvi čas u obe smene. Isto će se desiti i 30. maja, a ako ne bude odgovora Ministarstva do 4. juna, tog dana nastave uopšte neće biti. Prosvetari će se okupiti ispred školskih uprava gde će održati protest. Čime su prosvetni radnici ovog puta nezadovoljni objasniće Vladimir Milićević, predsednik Sindikata prosvetnih radnika Niša. Gospodine Milićeviću, već znamo da je osnovni razlog štrajka zatvaranje odeljenja zbog čega će veliki broj prosvetnih radnika ostati sa manjim brojem časova ili sa smanjenom normom. Kako će to uticati na vaše koelge u Nišu?

Pa, po nekoj projekciji, ostaće veliki deo ljudi koji su već bez dela norme, sa ovim ukidanjem ostaće bez posla, a javiće se i novi tehnološki viškovi, odnosno ljudi će gubiti normu. Unija je zbog toga predložila jedno rešenje koje je prihvatljivo za sve. To je jedan i od štrajkačkih zahteva: 25 učenika po odeljenju, što je i predviđeno Strategijom do 2020.godine. To Ministarstvo ne bi koštalo ništa, znači, isti je broj ljudi, isti je budžet, nema novog zahvatanja iz budžeta, a sprečilo bi se stvaranje novih tehnoloških viškova i što je još važnije, poboljšali bi kvalitet nastave, jer nije svejedno raditi u odeljenju sa 25 učenika, 30, 35 ili 40, pa u nekim školama i preko 40. Znači, jednim predlogom smo hteli da rešimo dve stvari – i kvalitet obrazovanja da podignemo i da sprečimo nove tehnološke viškove.

JV: To je bio vaš predlog na zakon, novi zakon o obrazovanju koji je u skupštinskoj proceduri.

Tako je, da to udje u poceduru.

JV: I? Kakav ste odgovor dobili?

Prvobitno je bilo… Ja imam podatke iz Unije, odnosno informacije, jer sam bio pre nekoliko dana u centrali u Beogradu, da su naši predstavnici Unije dobili obećanje Vlade, odnosno Ministarstva, da će to ući u izmene zakona. Znači, da će ova tri zahteva proći. Međutim, odjednom nijednog od tih zahteva nema! Čak i dopune koje smo… ispravke nekih članova ovog Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, koje smo mi predložili, nijedan predlog nije ušao! Znači, kao da su jednostavno zaboravili da smo bilo šta rekli! A, pazite, stvar je u tome što mi ne napadamo Ministarstvo i ne tražimo im greške, nego hoćemo da pomognemo dobronamerno, da bi svima bilo bolje i da nekako polako počnemo da dovodimo sistem. Jer sistem je u haosu! Obrazovni…

JV: A koliko će vaših kolega imati ove godine smanjenu normu, sada sa smanjenim brojem odeljenja?

Pa, negde oko 500 ljudi će ostati bez posla! To je činjenica. A ovim predlogom sa smanjenjem broja učenika, odnosno limitom na maksimalno 25 učenika po odeljenju, dobija se nekih novih 700 odeljenja. Ali, pazite, to nije novih 700 odeljenja za finansiranje, nego se time upošljavaju već postojeći ljudi! I drugo, oni koji su tehnološki višak, veliki deo tih ljudi dobiće punu normu! Pazite, sad se plaća, Ministarstvo plaća te ljude koji nemaju punu normu, plaća im doprinose na 100 %, a oni rade, recimo 50%! Znači, nemate efikasnost! Ovako, em povećavate efikasnost, izbegavate tehnološke viškove i podižete nivo obrazovanja, kvalitet obrazovanja. Deca će sigurno bolje rezultate pokazivati kad ih je manje u odeljenju, jer onda profesor može da radi lakše sa svima, češće će moći da proverava, da ispituje, da objašnjava itd. Međutim, Ministarstvo jednostavno ne razmišlja o tome.

JV: l U 2013. godini ima oko 1.500 prvaka i 7.000 osmaka manje nego prošle godine. I jedan od zahteva Unije jeste da se srednje obrazovanje proglasi obaveznim. Kako bi to uticalo? Zašto taj zahtev?

To je još jedna mera. Nama se svake godine nekoliko hiljada učenika gubi iz sistema srednjeg obrazovanja. Drugim rečima, upišu deca srednju školu, odnosno završe osmi razred, i sad, neki uopšte ne nastave dalje školovanje. I vi imate odliv. preko hiljadu učenika se izgubi! Pazite, meni je nelogično, ne kao prosvetnom radniku, nego kao čoveku, meni je nelogično da u 21.veku… Pazite, ja svojim učenicima kažem: nećete moći da nađete posao bez srednje škole, nećete moći da čistite ulice! Na ulici imate sad ove usisivače – za to je potrebna srednja škola i kurs, odnosno obuka za to! Znači, ako ne završite minimum srednju školu, nećete moći ništa da radite! Osnovna škola se podrazumeva! Ljudi, 21.vek! Pa, valjda treba da se trudimo da ne bude nepismenih! A mi se zadovoljavamo time da što više ljudi opismenimo. Nama treba da bude cilj u 21.veku da svi budu pismeni, a da što više ljudi završava visoke škole! Tehnologija toliko ide napred da mi to ne možemo više da pratimo bez toga! Znači, obrazovanje i napredak društva su neraskidivo vezani, ne samo sad, nego oduvek! A mi, ja ne znam šta čekamo?! Pazite, ove reforme, nazovi reforme, ja ne mogu drukčije da kažem, znači one su još od pre 10 godina, nikakvih rezultata nema! Nama sistem obrazovanja polako tone i ja često imam običaj da kažem da smo na ivici provalije i da, boga mi, ako čekamo septembar, ja mislim da će biti kasno. Jer, pazite, mnogo je teško da vi srušite nešto i da idete od nule! Mi smo imali, evo, i to sam skoro rekao, mi hoćemo kao država, uvodimo brend, trudimo se da nam brend bude šljiva, odnosno, šljivovica, ne znam – kačamak, a imamo brend! Mi zadnjih 50 godina imamo brend u svetu – to je obrazovanje, ljudi! Pametni ljudi! Naši ljudi koji su sticali ovde obrazovanje, primljeni su u bilo kom delu sveta! I pokazali su se kao dobri stručnjaci. A mi dozvoljavamo… Mi te ljude ne umemo da iskoristimo, a sad hoćemo i to da izgubimo! Pa, šta ćemo onda da radimo, ljudi?!

JV: Znači, jedan vaš zahtev jeste smanjenje maksimalnog broja učenika po odeljenju na 25, drugi je obavezno srednje obrazovanje. Koji su još zahtevi zbog kojih ste se odlučili na štrajk?

Ma, ima mnogo zahteva, odnosno, mnogo problema u obrazovanju…

JV: Na primer?

Taj treći zahtev, ova prva dva smo rekli: 25 i ovo… Samo hoću da naglasim da su svi ti zahtevi nisu usmereni samo na zbrinjavanje tehnoloških viškova, nego su ujedno usmereni na poboljšanje kvaliteta obrazovanja! Ne možemo mi, ja stvarno u razgovorima sa našim načelnikom Školske uprave, koji je, inače, naš kolega, odnosno, moj kolega, ja stalno pričam da ne može ovo spoljašnje vrednovanje da bude jedini način kako ćemo mi da poboljšamo kvalitet! Da vrednujemo, pa onda da poboljšavamo! Mi moramo neke sistemske stvari da radimo, ljudi! Ne može tako! Ne može samo kontrola, pa ćemo da vidimo šta ne valja! Mnogo toga ne valja! Nama škole… Taj treći zahtev, da se vratimo na to, to je finansiranje po glavi učenika.

JV: Zašto ne bi bio dobar po vašem mišljenju?

To ni mnogo bogatije zemlje od Srbije ne mogu da izdrže, a ne mi! I to pogotovu sad kad smo u ovoj krizi! Taj sistem finansiranja po glavi učenika podrazumeva finansiranje u sledećem: država odvaja, odnosno ministarstvo… Ministarstvo finansija Ministarstvu prosvete prosleđuje sredstva. Ministarstvo prosvete, po nekom obrascu, broj učenika, broj škola, prosleđuje lokalnim samoupravama sredstva, određena sredstva po nekoj formuli, pa onda lokalna samouprava prosleđuje školama po svojoj formuli. Sad, postoje varijacije tog sistema. U nekim zemljama nemaju sve te tačke, nego imaju samo neke delove. Taj sistem je isuviše komplikovan i isuviše košta! Mi to ne možemo da izdržimo! Preduslav, samo da kažem, za taj sistem, preduslov je da se napravi mreža škola, odnosno da se racionalizuje mreža škola. To je bilo planirano još 2003.godine, evo, sad je 2013. Znači, za 10 godina mreža škola nije ni pipnuta! A to podrazumeva da se racionalizuju neka… Imamo mnogo patuljastih odeljenja! To pada na teret lokalne samouprave, lokalna samouprava nema, jednostavno, sredstava da finansira samo to! To mora da ide iz republike, za sad!

JV: Kako bi to uticalo na seoske škole ili na delove gde su odeljenja isturena samo sa nekoliko đaka ?

Pa, ne znam. Ne da ne znam, nego ja nisam neki vernik, ali Bog neka nam je na pomoć, kako bi to izgledalo! Došlo bi do zatvaranja škola po nekim selima. Mi i sad imamo problem. Pazite, država mora da finansira male škole, to je činjenica! Jer vi morate… Ako hoćemo da zadržimo ljude u nekim prostorima, u nekim selima, pa, ako im zatvorimo školu, šta mislite, ko će tu da ostane? Ljudi odoše odatle! A mi to radimo! Znači, mora da se osmisli neki način! Ali, pazite, 10 godina se to planira?! Kad će već jednom da dođe neki predlog konkretan?! Mi smo i tu davali predloge – ništa! Pazite, onaj štrajk od pre tri godine veliki, iste smo ove probleme navodili, sad navodimo iste probleme, tad smo tražili povećanje plate, sad više ne razmišljamo o plati, jer đavo je odneo šalu, ljudi! Svi ovi problemi u prosveti preliće se na celokupno društvo! A onda ćemo da budemo, Boga mi, u velikim problemima. Niko ne razmišlja van prosvete! Da li je moguće da samo prosvetni radnici razmišljaju o obrazovanju i toj deci?! Ta deca imaju roditelje, imamo društvo koje treba da razmišlja šta će ta deca sutra da rade! Gde će? Kako će da se ponašaju? Da li ćemo da gasimo selo? Hoće li svi da pređu ovde ili ćemo polako da se selimo prema severu, pa ajmo svi u Beograd, u Novi Sad, pa onda iz Novog Sada polako preko granice, pa iz u Beograda u Novi Sad, pa opet iz Novog Sada preko granice… I? Da bude ona šala: Ko zadnji izađe, da ugasi svetlo! Meni sve liči na to! Ne može više tako! Zadnji je trenutak da nešto počnemo da radimo ozbiljno! Samo još nešto – što se tiče tehnoloških viškova, ja moram na to da se vratim – sa načelnikom stvarno imamo dobru saradnju, ali ja mu, nekoliko puta sam mu naglasio – nama Ministarstvo pravi problem! Pravi nam tehnološke viškove, a mi ih ovde rešavamo! Mi nemamo vremena da se bavimo ozbiljnim stvarima! Mada je ovo ozbiljan problem, ne ozbiljna stvar!

JV: Rekli ste ranije da taj predlog novog zakona o obrazovanju daje veće ingerencije gradu koje se tiču finansiranja. Šta to znači?

To znači da bi se…

JV: Šta bi grad trebalo da plaća?

Pa, trebalo bi da izdržava te škole. Deo sredstava dobija, naravno, od Republike i dalje, ali niko ne zna još kako će to da izgleda. Mi nemamo nikakav… pazite, nama niko iz Ministarstva neće da nam da da vidimo kako to izgleda! Šta oni planiraju? Samo nešto iza malih vrata tek proguraju i – kraj! Uzgred budi rečeno, i novi zakon o štrajku hoće na mala vrata. Prvo su rekli: Odložićemo to, videćemo, treba da se isprave neke odredbe tog zakona… U suštini, taj novi zakon o štrajku ukida štrajk! Širi se broj delatnosti koje nemaju pravo da štrajkuju, odnosno, gde mora da se ispoštuje minimum rada, mada smo mi to i pre tri godine u onom štrajku govorili da to po međunarodnoj konvenciji nije moguće. Međutim, oni sve to negde na mala vrata proguraju kroz skupštinsku proceduru, usvoje i onda je kasno!

JV: A, recite mi, jeste li vi u komunikaciji sa drugim sindikatima? Šta oni kažu, hoće li oni stati uz vas?

Pa, najavljuju se masovni protesti, ne samo sindikata u prosveti, nego svih sindikata, jer je stanje u društvu katastrofalno! Mi smo se uhvatili za jedan problem, a sve ostalo pustili smo na stend- baj! Pa, ne može tako! Ne mogu ja da popravljam ogradu ispred kuće, a curi mi krov! Šta? Da kažem: Možda neće da pada kiša? Ili, dok pada kiša: Pa, dobro, nek curi, daj da završimo ogradu, pa ćemo posle da pređemo na krov! Gotovo! Kad sve upropastite, ode sve do đavola!

JV: A u saopštenju Unije sindikata prosvetnih radnika piše da oni pozivaju ministra da prihvati sve ove predloge koje smo mi malo pre naveli i da time “izbegne velike probleme u septembru.” Na kakve oni to probleme misle?

Pa, evo ovo što… Sad, o ovim problemima. Ovo je samo deo problema koje ja ovde iznosim! Svi ti problemi, kad počne nova školska godina, pokazaće se u pravom svetlu! Ne daj, Bože! Ali tad će biti i tehnoloških viškova i prekida nastave i raznorazni problemi! Ovi ljudi će preći na biroe rada, koji ostaju bez posla! Znači, ekonomski problemi! Sve će da se uveća jedno 10 puta! Umesto da pravovremeno rešavamo probleme! Mi smo tražili, samo Unija kao sindikat, reprezentativni sindikat, tražila je razgovor sa Ministarstvom da se, pošto je zakon u skupštini, da se ove odredbe unesu u zakon da bismo izbegli te probleme! Ne probleme sa sindikatom, što ćemo mi da štrajkujemo, nije to problem, to je najmanji problem, ali ajmo da se reše problemi! E, tu mi imamo problem – nemamo komunikaciju! Kažem vam, Ministarstvo se ponaša kao da smo mi njihovi neprijatelji, umesto da sarađujemo, da rešavamo zajedno probleme!

JV: A, recite mi samo za kraj: Da li je moguće odlaganje početka školske godine, ako Ministarstvo ne odgovori na vaše zahteve?

Pa, da vam kažem, sve je moguće! Ja mislim da je i Sindikat obrazovanja Srbije i najavio u septembru, 2.septembra, početkom školske godine naredne, najavio jednonedeljni štrajk, ako se ništa ne izmeni, a onda će se pridružiti i drugi i onda se ne zna!

JV: Hvala vam na gostovanju, gospodine Milićeviću. Moje ime je Sanja janačković. Vi ste gledali 15 minuta.