Aleksandar Pejčić

Gost: Aleksandar Pejčić, narodni poslanik DSS iz Leskovca
Razgovor vodila Sanja Janačković

JV: Neki od najvećih problema koji karakterišu jug Srbije jesu nezaposlenost, nizak ekonomski standard i siromaštvo. Da li i koliko narodni poslanici sa juga mogu da probleme iz svojih lokalnih sredina učine vidljivim na nacionalnom nivou, razgovaraćemo sa Aleksandarom Pejčićem, narodnim poslanikom DSS iz Leskovca. Gospodine Pejčiću, vi ste član Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva. Dolazite sa juga koji ima najviše problema u tim oblastima. Šta Odbor preduzima da promeni takvo stanje?

Ja bih vas i dopunio! Imamo još jedan veliki problem, a to je migracija stanovništva. Sve ove tri stvari koje ste pomenuli prouzrukuju veliku migraciju stanovništva. Sa ovih prostora u zadnjih 10-ak godina iselilo se negde 50.000 stanovnika, što je i te kako velika cifra. Složićete se sa mnom, to je…

JV: Iz kog dela Srbije?

Iz juga Srbije. Pčinjski, Jablanički i Toplički okrug. Otprilike, 50.000 stanovnika se iselilo sa tih prostora. To je faktički jedan grad Aleksinac. Nestaje! U toku 10 godina je to, koliko sam ja rekao. Po zadnjem popisu, nestao je jedan Aleksinac, što se tiče iseljavanja stanovništva sa tog dela Srbije. Inače, možemo reći da ceo taj jug Srbije ima negde oko 750.000 stanoništva, što je otprilike negde 12 % ukupnog srpskog stanovništva. Sami ste rekli da sam ja član Odbora za rad, socijalna pitanja i zapošljavanja i ono što je deo posla mog u samom tom Odboru… Pre svega, da zakoni koji dolaze na Odbor, zakoni prolaze kroz Odbor, pa zatim odlaze na plenum, na sednicu, na glavnu sednicu Skupštine. Mi otprilike na tim odborima pozivamo, pre svega, ministre i važne ljude koji su pisali zakon i koji su upoznati sa tim zakonom i sve svoje sugestije im predlažemo, na koji način može to da se reši. Međutim, morate shvatiti jednu činjenicu da sam ja opozicija već. DSS je drugi mandat u opoziciji. Moram napomenuti da smo mi jedina stranka koja je samostalno izašla na izbore i ušla u parlament Srbije. Imamo 21 poslanika. Imamo jednog poslanika iz Niša, to je gospodin Milan Lapčević koji takođe, zajedno sa mnom artikuliše pre svega potrebe građana juga Srbije i Niša. I mi na tim sednicama Odbora i plenuma pokušavamo da ukažemo vladajućoj većini da se ovde na jugu Srbije izuzetno teško živi.

JV: A da li smatrate da je moguće da se standard u čitavoj zemlji nekada ujednači u budućnosti?

Pa, vi se sećate da smo mi doneli jedan zakon o ravnomernom regionalom razvoju. Dekalrativno su se svi kleli iz vladajuće većine da će posle donošenja tog zakona u Srbiji mnogo lakše da se živi i bolje da se živi.Međutim, to nije istina. Takođe ono što moram reći da na jugu Srbije se možda i najteže živi. Stopa nezaposlenosti na jugu Srbije je najveća u Srbiji – 26,3 %. U Jabalaničkom okrugu ona iznosi od 36 do 40 %, zavisi od meseca kada se to popisuje, tako da, iskreno rečeno, mi ovde izuzetno teško živimo! Nemamo uslova adekvatnih za život. I pokušavajući da kroz moju diskusiju u parlamentu istaknem upravo taj problem, ja ne nailazim na razumevanje vladajuće većine, što je meni i te kako žao.

JV: A koliko u parlamentu ima mesta za lokalne teme?

Pa, u parlamentu ima prostora za lokalne teme. S obzirom da sam ja poslanik sa juga Srbije i pokušavam da detektujem sve probleme građana juga Srbije, a vi ste ih napomenuli, odnose se na siromaštvo, odnosi se na iseljavanje, na loš životni standard građana juga Srbije, ja pokušavam permanentno kroz svaku moju diskusiju, kad je to vezano, da šaljem jasnu poruku vlasti da smo mi ovde na jugu Srbije… kao da živimo u getu. Da smo… Faktički, kao da nismo deo Srbije! Ja se našalim često na sednicama da ćemo mi morati sa juga Srbije da pošaljemo zahtev da bi dobili datum da bi postali ipak, punopravni član Srbije. Da taj deo postane punopravni član Srbije. Normalno, ja to kroz jedan sarkazam, kroz ironiju pokušavam da dam na značaj problemima juga Srbije! Inače, vladajuća većina, naročito ovim rebalansom budžeta koji smo doneli je pokazala da ne razmišlja o jugu Srbije, a to ćemo u toku emisije pričati.

JV: A, recite mi, kakvu komunikaciju imate sa svojim sugrađanima? Kako oni mogu vama da se obrate kako biste vi kasnije mogli da zastupate njihove stavove u parlamentu?

Mi smo ranije praktikovali da u stranci jednom nedeljno ili kad sam ja tu prisutan pokušavamo da imamo susret sa građanima, da njihove probleme artikulišemo, da njihove probleme pribeležimo i da, kažem, kroz moje diskusije, moje angažovanje u odborima pokušavamo da damo na značaju tim problemima. Ili da ih donekle rešimo, ili pak skrenemo pažnju na te probleme.

JV: U kampanji ste ranije govorili da imate ekonomski plan za razvoj Leskovca. Šta je taj plan podrazumevao, šta je od toga urađeno, šta ne?

To ste lepo primetili. Mi smo kao stranka, uopšte, radili jedan ekonomski program razvoja Srbije do 2017.godine. 21 grad u Srbiji su uradili ekonomski plan ponaosob, svako za sebe, pa tako i Leskovac. Ja sam ponosan na taj ekonomski program. Mi smo ga promovisali u kampanju. Između ostalog smo, da kad DSS bude došla na vlasti, da ćemo povećati budžet na 5 %. Mi smo taj deo i ispunili jer u budžetu Grada Leskovca smo insistirali da to bude, da taj odnos prema poljoprivredi i poljoprivrednim gazdinstvima i poljoprivrednim proizvođačima se malo digne na višem nivou i mi smo sredstva budžeta, 5 % opredelili za poljoprivredu, između ostalog. Naša ideja je bila, ali to ne možemo sami, pošto nismo deo republičke koalicije, da kad budemo bili došli na vlast da taj deo juga Srbije proglasimo devastiranim područjem, te da sve one koji budu ulagali u jug Srbije i u oblasti Leskovac ih oslobodimo svih poreza, sem poreza na dodatu vrednost. To u ovom trenutku ne možemo da ispunimo iz jednog prostog razloga, zato što nismo deo vladajuće većine, ali se nadam da će država shvatiti da jedino tako možemo da privučemo strane investitore da dođu na jug Srbije, da im damo određene benefite, a to jeste benefit, da ih oslobodimo određenih poreza, sem poreza na dodatu vrednost.

JV: Više puta ste za skupštinskom govornicom govorili o negativnom uticaju rebalansa budžeta na jug Srbije. Kakve posledice će rebalans budžeta imati na jug?

Pa to je istina. Rebalans budžeta je usvojen pre tri dana u Skupštini Srbije. Demokratska stranka Srbije, morate da znate da je glasala protiv tog rebalansa, jer smatramo da će biti rebalans na rebalans ovog budžeta tamo negde možda u oktobru, jer Vlada i Ministarstvo finansija nije dobro projektovalo taj budžet. Zato imamo taj veći deficit od tri posto – 4,7% ukupn od bruto društvenog proizvoda.

JV: Šta mislite, gde su bile greške? Šta je trebalo da bude drugačije?

Pa, greške su bile u onoj prihodnoj strani gde je Ministarstvo računalo mnogo veću dobit. Međutim, “Fijat” nije izvozio toliko, stala je Železara “Smederevo”, tako da nismo imali taj izvoz toliki. S obzirom da je jednostrana primena SSP-a, i iz poljoprivrede nismo imali tolike prihode, tako da smo u tom delu, prihodnom delu, Vlada je loše projektovala tu situaciju. Kada je reč o jugu Srbije, ja sam rekao da će ovaj rebalans i te kako loše uticati na građane juga Srbije, jer Vlada je rešila da štedi, mi tu nemamo ništa protiv! Međutim, Vlada je rešila da štedi na nekim resorima koji i te kako utiču na životni standard građana Srbije, pa i juga Srbije. Umesto da štedi na preglomaznoj administraciji, ja sam to istakao, koja je i te kako predimenzionirana za naše uslove, Vlada se opredelila da štedi na prosveti, na zdravstvu, na kapitalnim investicijama i na poljoprivredi što je za nas na jugu Srbije i te kako bitno. U Leskovcu je registrovano oko 24.000 pojoprivrednih gazdinastava. Znači, otprilike negde oko 96.000 ljudi živi od poljoprivrede u Opštini Leskovac. Ili, pak, ako hoćete procentualno da kažem, negde oko 62 % građana Leskovca živi od te privredne grane. Ovim rebalansom budžeta, mnogi proizvođači poljoprivredni ostaće uskraćeni za subvencije, jer je Ministarstvo poljoprivrede uskraćeno za tri milijarde dinara, upravo za te subvencije koje su predviđene za poljoprivredne proizvođače. To je jedan razlog. Drugi razlog, Vlada je odustala od velikih kapitalnih investicija što je za nas na jugu Srbije i te kako loš pokazatelj, jer su tamo sve siromašne opštine. Teško ćete naći opštinu koja nije devastirana, koja nije opustošena. I mnoge opštine su ta sredstva računaea pre svega da ulože u neke projekte, ili da pak ulože u magistralne puteve da ih presvuku, jer treba zakrpiti one rupe, one kratere koji su na tim magistralnim i regionalnim putevima. I to nam je uskraćeno! I ono što nam je i te kako bitno, namenski fond za zapošljavanje u Ministarstvu za rad i zapošljavanje je uskraćen takođe za tri milijarde dinara, tako da mnogi građani juga Srbije neće računati na projekte poput “Prva šansa”, ili pak javni radovi, na koje smo već napisali projekte i koji su možda već i prošli prvi filter. Međutim, ovim rebalansom teško da će iole jedan projekat biti realizovan.

JV: Vi ste član u grupama prijateljstva sa Japanom, Kubom, Korejom, Azerbejdžanom, Danskom.

Tako je.

JV: Da li saradnja sa tim državama, ta međunarodna saradnja, može nekako da doprinese možda ulaganju u jug, Leksovac, pre svega, pa onda i okolinu?

Pa, te grupe prijateljstva imaju jedan simboličan značaj, verujte mi. Mi na tim grupama prijateljstva i te kako razgovaramo o tim bilateralnim odnosima sa tim zemljama. Na tim sednicama dolaze i sami ambasadori koji pokušavaju da nam predoče stanje u njihovoj zemlji i na koji način možemo da sarađujemo sa tim zemljama. Ja se nadam da će na sastancima tih grupa priajteljstva upravo biti… Ja sam par puta i otvorio reči o saradnji tih zemalja i ulaganju tih zemalja, pre svega, ja sam zainteresovan za jug Srbije. Imali smo određene kontakte i sa amabasadorima  – Japana koji su, mogu reći, pomogli jug možda i najviše, Danska je prošle godine imala jedan projekat, opredelila 5 miliona dolara za naše poljoprivrednike, što se i realizovalo, i u tom kontekstu ja se nadam da će i dalje ta saradnja da se nastavi.

JV: U Skupštini ste bili aktivni i kada se govorilo, kada se raspravljalo o setu zakona o obrazovanju. Čime ste nezadovoljni, kada je u pitanju taj set zakona?

Mi smo imali na prethodnoj sednici parlamenta, bilo je na dnevnom redu pet zakona iz obrazovanja. To su bili zakon o osnovnom obrazovanju, o srednjem obrazovanju, o studentskom standardu, o obrazovanju odraslih… Ono što smo mi isticali kao poslanička grupa, a i ja kao deo poslaničke grupe, je da ti zakoni, u stvari ne donose pravu reformu školstva. Osnovna suština tih zakona, tj. reformi, kako je naziva vladajuća većina, je da se smanji broj radnih mesta, da se smanji broj odeljenja i opet je to jedan problem koji će uticati na nas na jugu Srbije. Vi ste svesni da se iz naših sela, mal te ne, iseljavaju ljudi, da su ostavljeni, većinsko staro stanovništvo. Međutim, i ona deca koja su ostala na tim prostorima sa svojim roditeljima neće moći da imaju odeljenja, već će morati da putuju u mnoga veća mesta u okruženju. Tako da je to jedan veliki problem, jer zakon predviđa da u odeljenju bude oko 30 učenika, što smo se mi i te kako protivili, jer smatramo da 24 učenika je sasvim pristojan broj učenika da bi mogla da se odvija nastava i da sami nastavnici i učitelji budu kreativni u predavanju. To je jedan od razloga, Druga stvar, vi ćete morati da… Kroz ovaj set zakona ćete ostati bez većih broja predavača, učitelja i profesora, upravo iz ovih razloga koje sam naveo, jer će biti mnogo manji broj odeljenja. Tako da ćemo se susresti sa tim problemom da će naša deca zarad znanja morati da pešače i po 10 – 15 km, da bi dobili određena osnovna znanja.

JV: I kao bivši fudbaler, trener, završili ste Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, recite kakvu budućnost predviđate fudbalskim klubovima sa juga Srbije?

Pa, mi smo… Pre svega, iznenadili ste me ovim pitanjem, moram reći… imali u prošlom sazivu parlamenta, donet je Zakon o sportu. Mi smo taj zakon kritikovali i rekli da je taj zakon izuzetno loš, jer se, pre svega, ne posvećuje ni amaterskom, ni školskom sportu, ni vojnom sportu, ni policijskom sprotu, već je usko vezan samo za profesionalni sport. Mi, kao država i region, možda nismo spremni u ovom trenutku da odgovorimo na taj način, kad je u pitanju taj profesionalni sport, jer se naši klubovi i dalje finansiraju iz lokalnih budžeta, a znamo kakvi su lokalni budžeti. Dakle, kad je reč o sportu, ja mislim u ovom trenutku on je na marginama dešavanja u životu građana juga Srbije.

JV: Gospodine Pejčiću, hvala na gostovanju u emisiji “15 minuta”.

Hvala i vama.

JV: Moje ime je Sanja Jančković. Prijatno!