Branislav Stevanović

Gost: Branislav Stevanović, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Razgovor vodila: Sanja Janačković

JV: Samo dvadeset dana pre parlamentarnih izbora situacija u Srbiji je takva da su mogući dogovori između gotovo svih političkih partija. Tako da građani zapravo i neznaju kome će dati svoj glas. Gost emisije “15 minuta” je Branislav Stevanović sociolog politike i profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu. Gospodine Stevanoviću dobrodošli. Da li građanima može da se garantuje da će politićka opcioja za koju se sada opredele ostati pri svojim ubeđenjima?

Pa ja mislim da baš nakon onih prošlih izbora da više u Srbiji ništa nije zagarantovano u tom smislu. Jer smo još prošlog puta imali jedno etabliranje tog principa da svako može sa svakim. Tako da, očigledno da su te ideološke razlike izbledele i da građani zaista mgu biti sigurni gde će na kraju otići taj njihov glas, možda čak i u neki suprotan tabor. Tako da moj odgovor je ne.

JV: Na primer u medijima se i pričalo i o dogovorimo između potpuno suprotnih partija kao što su na primer Srpska napredna stranka i Liberalnodemokratska partija. Kako to što su svi ti mogući, kako ste i samo rekli utiče na birače?

Pa oni su pretpostavljam zbunjeni. I normalno je da budu zbunjeni. Ali malopre sam rekao, znači, to je jedan generalan trend koji postoji govori o umanjivanju značaja ideologije. Znači, ideologije svih partija se približavaju i u svetskim, da kažem, razmerama a pogotovu ovde kod nas. Partije odnosno programi pratija liče, vrlo, jedni na druge tako da u principu može da se desi i ovo. Ovo nisu oni toliko različiti LDP i SNS ako se radi o neki generalno, da kažem, principima koji su oni prihvatili kao svoje. A to je približavanje Evropskoj uniji, borba protiv kriminala, korupcije i drugih stvari. Ako govorimo o personalnom nivou verovatno je bilo u prošlosti nekih stvari koje bi mogle da govore o tome da su te dve partije udaljene jedna od drugih. Ideološkog, ne samo između te dve strane nego između svih stranaka ne vidim te neke duboke ideološke podele koje bi ih omele u tome da zajedno vrše vlast.

JV: Pošto se ideologije sve više izjednačavaju šta je to što čime građani treba da se rukovode kada biraju onog za koga će glasati?

Pa trebalo bi da se rukovode pre svega svojim interesima iz kojih onda proističe jedna određena ideologija. Međutim desilo se ovo o čemu govorim. Da su se ideologije približile i da imaju sve manju i manju ulogu. Ali to kod nas ne igra ugra ulogu veliku. Tradicionalno se srpski birači opredeljuju prema ličnostima a ne ni prema strankama ni prema njihovoj ideologiji. Tako da pretpostavljam sada ako SNS postigne neki dobar uspeh da će biti zato što su se glasači vezali i veruju jednom čoveku konkretno Aleksandru Vučiću. Znači tu ideologija ne igra neku veliku ulogu.

JV: A da li je moguće da sada SNS koji prema procenama ima jako značajnu podršku, da li je moguće da pobede na izborima i da sami formiraju vladu?

Pa doboro, teoretska mogućnost postoji. To je sad teško utvrditi. Znate sad je pitanje od milon dolara koji su zaista ti rejtinzi tih stranaka. Što se tiče Srpske napredne stranke to varira od četrdeset do četrdeset pet posto podrške, neki čak misle da će možda prebaciti i pedeset posto. Teško je sad to reći. Čovek bi trebalo da bude prorok da pogodi tako nešto. Mislim da postoji mogućnost da oni čak osvoje tu neku natpolovičnu većinu u parlamentu čime bi situacija onda njima bila znatno, znatno lakša.

JV: To je prvi put od Slobodana Miloševića da jedna politička partija ima tako veliku podršku.

Pa ja nisam siguran da je Slobodan Milošević imao tu. Mislim da je njemu uvek falilo nekoliko glasova da ima tu natpolovičnu većinu. Da njegova stranka ima i uvek je onda nalazila neke satelite, Nova demokratija ako dobro pamtim ili su tu bili radikali. Možda bi po prvi put baš bilo ovo ili je možda bilo svega jednom nakon uvođenja višestranačja da jedna stranka ima tu natpolovičnu većinu. Time naravno se ne umanjuju teškoće i problemi sa kojim će se suočiti ta stranka u koliko i postigne takav rezultat.

JV: Koji su sve scenariji posle ovih izbora mogući?

Svakakvi scenariji u smislu pravljenja nekih koalicija. Mislim da bi najbizarniji scenario bio da se sad u vladajućoj koaliciji ponovo nađu isti igrači koji su bili do sada. Onda bi se ispostavilo u stvari da su ovi izbori u stvari bili neka vrsta rokade u toj političkoj šahovskoj igri gde bi jedan potpresednik postao predsednik a jedan predsednik vlade potpredsednik i tako nešto. I onda bi to bilo stvarno skupa cena tog premeštanja igrača na tom šahovskom polju. To je dakle jedna varijanta. Koja bi bila bizarna, ne samo zbog skupoće izbora nego prosto mi se čini ako je neko več raspisao izbore da je on imao jednu drugu motivaciju. Očigledno da u toj koaliciji nešto nije u redu, nešto je škripalo. Neko je bio kočničar, čak imamo od strane Dačića javno jednu izjavu da oni neća da budu kočnica nečemu. Moguće je da su bili kočnica u toj prethodnoj koaliciji. Dakle, izgleda da se ispostavila potreba za čistijim računima, za ponovnim odmeravanjem neke političke snage da bi se onda možda eventualno išlo napred. To bi bilo bolja varijanta. Lošija je ona koju sam malopre rekao. Da neko se izrotira samo i da to košta deset miliona evra.

JV: Upravo su građani zbunjeni time da izbore raspisuju upravo oni koji imaju jaku podršku. Vučić je pomenuo u medijima da je moguće da se sve ostale partije posle izbora udruže u pokušaju da nadjačaju SNS.

Pa teorijski postoji ta mogućnost. Znači, ukoliko oni ne dosegnu pedesed posto u parlamentu moguće je da sve ostale te manje stranke zajedno nastupe i naprave nekakvu vladu, odnosno većinu koja bi bila krajnje mešovita i šarenolika, ali ni to nije nikakv novost u političkoj istoriji Srbije. Setimo se DOSa i DEPOSa i tako dalje, to se već dešavalo. Moguće je to teorijski ali mi se čini malo verovatnim. Jer ipak ta stranka koja ima najveći broj poslanika ona je na neki način generator i oko sebe lakše okuplja neke manje satelitske stranke i sa sobom bi to nosilo neku vrstu rizika. VIpe malih napadne jednu veću stranku. Pre će biti vrlo verovatniji onaj drugi scenario da jedna velika stranka oko sebe okupi jednu ili dve manjih stranaka.

JV: Prema vašem mišljenju jesu li ovi izbori zaista potrebni Srbiji u ovom trenutku?

Ako želite odgovor od mene kao sociologa mislim da nisu, mislim da nisu u ovom trenutku bili baš neophodni. Mislim da je tu bilo važnijih stvari. Ako su se ove stvari desile unutar koalicije svakako su stvari morale da se raščiste. AKo se tu radi o nekim principijalnim razlikama jedna vlada ne može sa takvim balastom da ide napred. Ako je neko za neke krupnije reformske zahvate u privredi i ako je za zakon o radu a druga stranka koči to ili ima neko drugačije mišljenje onda su svakako bili neophodni. Ne treba se bojati izbora, oni jeste koštaju, demokratija košta, da se razumemo, ali opet to je najmanja cena koja može da se plati kad god društvo dođe u krizu, nekakvu kriznu situaciju. Mora da se razreši na neki način. Najbolje je razrešiti bilo koju krizu u društvu izborima. I onda je jasno kolika je težina bilo koje stranke.

JV: Da li se izborima kriza zaista razrešava ili da li građani imaju privid da sami  odlučuju o budućnosti države time što im je data mogućnost glasa? Da li su izbori možda način da se održi socijalni mir u državi? Da se samim tim što građani glasaju da ih to sprečava da nezadovoljstvo iskažu na neki drugi način, na primer izlaženjem na ulice kao što se desilo u Bosni i Hercegovini?

Ovim smo zašli u suštinska pitanja demokratije. Da li su ljudi slodni ili ono što je Ruso rekao da smo zapravo slobodni samo jednom u četiri godine. Tada kada izlazimo na izbore. To je jedno substancijalno pitanje na koje ja sad ne mogu da vam dam odgovor. Rekao sam malopre, ako se radi o kriuzi i u političkoj sferi pogotovo najbolje je rešenje izlazak na izbore. E sad je pitanje tih političkih stranaka kako će one da rešavaju ovu dublju krizu koja se zove socio-ekonomska kriza. A u svakom slučaju bolje će biti toj stranci ili koaliciji koja osvoji vlast kren u te neke zahvate. Tako da na ovo pitanje ja bih eto tako odgovorio. Nama svakako predstoji taj jedan najbolniji posao koji se zove reforme u oblasti ekonomije, u oblasti javnih preduzeća gde ima previše ljudi, postavljanje ekonije pre svega na jednu zdravu osnovu. Moguće je i ovo tumačenje koje ste rekli da se zapravo time se samo građani na neki način zamajavaju time, imaju neki privid tome da odgađaju nešto ali ne može to na dugi rok. Ako se uskoro nešto u toj socio-ekonomskoj sferi ne desi imaćemo i mi ovo što se dešava trenutno u Bosni i Hercegovini. Jer tu se radi o gladnim i praznim stomacima a ne o tome ko će biti prvi potpredsednik vlade.

JV: Izlaznost na izbore je sve niža. Zašto građani odbijaju da odu na birališta?

Ja mislim pre svega mislim zato što su zbunjeni. Oni naprosto neznaju više za koga da glasaju. I ja mislim da smo sada u situaciji da su svi politički igrači bili nekad na vlasti. Da su bar neko vreme vršili vlast. Osim možda jednog LDPa ali neki ljudi iz tog LDPa su bili u nekim drugim strankama koje su bile na vlasti. Tako da svi su se pokazali na neki način i građani imaju sada nekakav uvid u to šta je ko radio, verovatno nisu zadovoljni. Ne vide neku snagu koja bi mogla ovo društvo da izvuče iz krize. I zato u manjoj meri izlaze na izbore. Moram još ovo da kažem manja izlaznost pogoduje ovoj najvećoj stranci, koja se zove Srpska napredna stranka jer se radi o stranci koja ima jedno disciplinovano članstvo, koje uredno izlazi na izbore još od ranih jutarnjih sati sa tom nekom emotivnom vezom prema čelniku partije. Spremno je to njihovo glasačko telo da to odradi kako treba. Vidimo unazad tih nekoliko izbora koji su bili u tim manjim sredinama da je tu niska izlaznost ali da je visoka izlaznost simpatizera te stranke, tako da manja izlaznost pogoduje pohodu Srpske napredne stranke.

JV: Da li možda i nepoverenje u političare utiče da građani ne izađu na izbore? Osim zbunjenosti.

Svakako zbunjenost u smislu da oni više ne mogu nikom da veruju. Znači skoro svi su bili na vlasti. Zašti bi sada prosečan građanin verovao nešto onome što priča Tadić? Kada je on bio na vlasti. Ne vidim razlog. I jednom Zoranu Živkoviću. Ovde se radi o ljudima koji i ako su bili bili su odavno na vlasti i kojima će sad narod dati šansu. Daće im šansu koje su i druge partije do sada imale. I onda će posmatrati šta ta stranka radi. Svakako jedno veliko nepoverenje, svi su bili na vlasti i svi su se na neki način pokazali, kako to rade ili kako to neznaju da rade.

JV: Upravo nepoverenje u policiju i sudstvo pre svega okupilo građane dva puta na masovne proteste nakon ubistva Vuka Stoiljkovića. Da li to znači da javnost ipak može da pritisne vlast u nekim segmentima?

Ovde sam više u sferi nadanja i u sferi trebanja. Ja bih voleo da javnost mnogo više utiče. Užasan je povod ali možda je ovo početak toga da se javnost u Srbiji i u Nišu budi da reaguje i da će od sad vlast morati malo više da vodi računa o tome šta radi i kako radi. Da li obezbeđuje te građane ako već o tome govorimo. Tako da ovde sam više u toj sferi nadanja nego onoga kako jeste. Mislim da pravo vreme javnosti tek dolazi ali naravno ne neke imaginarne apstraktne javnosti, već javnosti koju čite ti obrazovani informisani ljudi koji žele transparentnost.

JV: I za kraj odgovorite molim vas kratko da li u Srbiji postoji politička odgovornost?

Postoji u nekoj meri. Ali je toliko nije bilo da se prosto iznenadimo kada neko politički odgovorno postupi. Podsetiću vas ovom prilikom one ostavke koju je dao Đelić pre nekoliko godina kada ono što je obećao građanima Srbije nije ispunio. To je bio početak pregovora sa Evropskom unijom. On je dao ostavku i svi smo na neki način bili zbunjeni. Jer smo prestali da procenjujemo političare po onom šta urade.

JV: I posle krađe testova za prijemni ispit nije bilo ostavki.

To je nešto što urušava poverenje građana u demokratiju. Nije to samo fenomen našeg društa ali nas to najviše tangira. MAlo je ostavki bilo kada su se desili teroristički napadi i u Americi a ima puno tih bezbedonosnih organizacija. Što je problem demokratije nedostatak odgovornosti, to je ono što potkopava veru ljudi u demokratiju u kojij sviđalo se to nekom ili ne na vlasti običan svet, takozvani obični ljudi.

JV: Gospodine Stevanoviću hvala vam na gostovanju. Gledali ste “15 minuta” moje ime je Sanja Janačković.