Slaviša Lekić

Gost: Slaviša Lekić, predsednik NUNS-a

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: U danima kada je zbog izuetno loše situacije u medijima morala da se formira Grupa za slobodu meidja i kada tužilaštvo utvrđuje da nema elemenata krivičnog dela u hvatanju za vrat na inoguraciji predsednika Vučića napadi na novinare ne prestaju. A gomilaju se i neshvatljive odluke sudova kada su u pitanju napadi na novinare. O tome kako danas u Srbiji žive i rade novinari i kako se država odnosi prema njima razgovaramo sa Slavišom Lekićem, predsednikom NUNS-a. SLaviša dobrodošao u Niš i u studio Južnih vesti.

Bolje vas našao.

JV: Da krenemo od neke lokalne teme, da tako kažem, našeg urednika Predraga Blagojevića pre 8 meseci je neko snimao iz automobila ali nadlećni organi nakon 8 meseci još uvek ne mogu da utvrde ko ga je to snimao i ako im je on dostavio fotografiju na kome se vidi registarska oznaka automobila iz koga je snimano. Da li je zaista toliko teško da se to utvrdi ili je možda u pitanju nešto drugo?

Moram da te isravim, to uopšte nije lokalna tema. tiče se Niša, tiče se vaše redakcije li mislim da je to tema koja zanima Srbiju a pokazalo se i malo dalje od Srbije. Interesovanje postoji za tu priču čini se svuda sem kod nas. Naravno da je lako utvrditi ko su ljudi koji su snimali ili pratili Peđu Blagojevića, naravno da je to utvrđeno, naravno da se zna. Ja verujem da to zna i onaj koji se pita za sve, daje odgovore za sve i zna za sve. Ako zna strateški raspored vrabaca u Srbiji ili u južnom regionu, da tako kažem, sasvim sigurno zna i ko je pratio i snimao Peđu Blagojevića. Mislim da je policija kao i u bezbroj slučajeva do sad pošteno odradila svoj posao i da je sve u rukama tužilaca, koji čini se, ne samo ovde, nego u Srbiji jesu to usko grlo koje dovodi do nerešavanja mnogih slučajeva napda ili pritisaka na novinare.

JV: Ima li u takvom stanju stvari, ima li nade da će uskorije vreme da se to sazna ili moraju da se čekaju neke promene da bi ta istina isplivala i došla do javnosi?

Ta informacija nije kapitalna, nije od kapitalnog značaja ali će ljudi koji raspolažu njome u jendnom trenutku svakako iskoristiti, saznaće se istina kad, tad. Ako ne za vreme ove vlasti onda za vreme naredne vlasti. Ali poraznije od svega toga jeste saznanje da neko operiše informacijama, neko ih selekcioniše, dozira, nešto pusti, nešto propusti i na taj način se igra sa javnošću. Mi smo imali daleko “teži” slučaj otkrivanja oružja u Jajincima i imali smo priču o 97 osoba sa spiska nepodobnih po bezbednost premijera koje su u tom tenutku vršljale oko njegove kuće. Tek smo sada saznali da ništa od toga nije bilo ali smo mi nekoliko meseci ziveli u iluziji, neki bogami i u nadi da je tu nešto ozbiljno bilo, da se tu nešto ozbiljno sprema.

JV: Čak su i novinski naslovi u to vreme bili: “ Državni udar” itd.

To je praksa, to je jedan od brojnih neuspelih, srećom, državnih udara u ovoj zemlji, biće ih još. Sve zavisi od toga šta se bude dešavalo na političkoj sceni u narednom periodu.

JV: Evo da još malo pričamo o tužilaštvu. Nedavno je odluka Republičkog javnog tužilaštva bila da se povodom incidenta na inoguraciji nije bilo krvičnog dela. I ako smo videli slike i u medijima i naše kolege su to delile na društvenim mrežama, gde su novinari bukvalno hvatani za vrat. Kako vi vidite tu situaciju i ajde da sada uđemo u to komentarisanje odluke tog tužilaštva?

Odluka je bila skandalozna, pa i šokantna odluka Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu o odbacivanju krivičnih prijava novinara protiv tih gladijatora koji su ih čuvali. Za mene potpuno očekivana. Onog trenutka kada je novoimenovani, novoizabrani ili novopostavljeni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gostujući na svom omiljenom ružičastom kanalu krajem jula meseca rekao da nisu u pitanju novinari, nego da su u pitanju pravokatori i rekao, citiraću ga: “Baš da vidim kako će tužioci i ostali postupati u ovom slučaju”. Tog trenutka je svima nama moralo biti jasno, jer nam je stavljeno do znanja da od toga neće biti ništa. Odluka zaista jeste skandalozna, zato što su u roku od 2 sata, u prečniku od 500 metara dešavalo to što se dešavalo. A dešavalo se to da je 6 naših koleginica i kolega sprečavano, najblaže rečeno, da rade svoj posao, zavrtana im je kragna, neki su odnošeni, sa telefonom ili bez telefona, sa izbrisanim snimcima i da se na ovaj način reaguje. To je zapravo poruka, ne tužilaštva, ne policija, koja je opet odradila svoj posao, ona je indentifikovala te gladijatore, te momke iz obezbeđenja SNS-a, ali iz ličnog obezbeđenja Aleksandra Vučića, policija je odradila svoj posao. To je poruka ne ni policije, ni tužilaštva već poruka vlasti. Ne možete nam ništa jači smo od zakona, jači smo od svih vas.

JV: Imamo li mi državu u tom slučaju pošto već drugi put se pozivamo na to neko selektuje šta će biti i kako će biti pušteno u javnost ili kako će tužilaštvo odlučiti po nekom pitanju. Da li u tom slučaju nezavisno, sigurno nije nezavisno ali da li imamo državu uopšte? Da li može država tako da funkcioniše na taj način?

Ne može. Moj odgovor je prost i jendostavan nemamo državu. Imamo nezavisnog imeratora Aleksandra Vučića, čoveka koji se pita za sve, čoveka koji odlučuje o svemu i u krajnjem slučaju čoveka kojem se svojim odlukama, svojim ponašanjem dodvoravaju bukvalno svi sem šačice novinara i nešto malo opozicionara.

JV: Grupa za slobodu medija je tražila sastanak sa Republičkim javnim tužiocem u vezi sa slučajem sa inoguracije i sa ovom odlukom tužilaštva. Kakav bi mogao da bude ishod tih razgovora?

Ja ne očekujem ništa spektakularno. Mi smo insistirali, NUNS, NDNV i ANEM je tražila sastanak sa javnom tužiteljkom Zagorkom Dolovec i insistirali smo da ona u skladu sa svojim ingerencijama, jer ih ona ima, preispita predmet i prosto da objašnjenje kako nešto što je tako očigledno, što je jasno da jasnije ne može biti ne bude sankcionisano. Juče sam video da je umesto javne tužiteljke odgovorila ministarka pravde, sasvim naopako tumačeći našu inicijativu, jer je ona pročitala ili joj je rečeno ili protumačeno da smo mi tražili da tužilac nama objasni zašto je uradio to što je uradio. Ne. Nas čovek koji je to uradio, koji je plaćen da to uradi naopako ili ovako ili onako ne interesuje. Nas interesuje institucija. Nas interesuje Javno tužilaštvo, prvi čovek tog javnog tužilaštva Zagorka Dolovec, od nje očekujemo objašnjenje, od nje očekujemo da nađe nekog ko će još jednom pregledati predmet i objasniti javnosti šta se desilo.

JV: Sada već činjenica, da tako kažem, nismo do sada, u dosadašnjem razgovoru pmnuli to da postoje mediji bliski vlasti i postoje oni koji su tu da pošteno i objektivno rade svoj posao. Kako vi gledate na tu podelu? Kako gledate na pisanje tih kolega koji rade u tim medijima koji su bliski vlasti ili prorežimski?

Mediji u Srbiji su oduvek podeljeni, da se ne lažemo. Već 3 decenije mi imamo tu podelu. Imali smo i u vreme Miloševića meije koji su bili za i protiv Miloševića, podle 5.oktobra smo imali medije koji su bili za i protiv vlasti i to je naša greška. Ima tu prilično neprofesionalnosti i subjektivnosti i opterećenosti ideologijom i stranačkim podelama. Ali nikada mediji nisu bili ovako podeljeni, ovako ostrašćeni i nikad ali baš nikad uz vlast nisu bili tabloidi. To je jedinstven slučaj da u ovom trenutku imate makar 3 komercijalne televizije sa svojim estradnim programom, najblaže rečeno, koje su provladine. Imate 3 tabloida, 2 smeća, 2 najprljavija printana proizvoda u Srbiji, to su Informer i Srpski telegraf, a sada im konkuriše Alo mislim da ih je skoro prevaziošao i tu i tamo im u pomoć priskače Blic. Tako da je ta bitka jako neravnopravna. Na ovoj drugoj strani, koju ja zovem, koliko toliko, normalnijom Srbijom imate 1 nezavisnu televiziju, makar bila i Američka, imate 1 dnevni list Danas, imate 2, 3 nedeljnika NIN, Vreme i Nedeljnik, imate istraživačke portale u Beogradu i nešto malo portala po Srbiji, uključujući i Južne vesti. Imamo primer od pre 2 dana da je portal Vranjske ugašen, slična sudbina, kažu čeka i mnoge druge, posebno na lokalnom nivou, tako da ova situacija je prilično nezavidna ali nedamo se.

JV: Da li je ta podela utiče i na, ta podela na medije koji su bliski režimu i one koji nisu, direktno utiče i prilikom podele novca na konkursima lokalnih samouprava u gradovima, zbog toga.

Ne samo na nivou lokala, situacija na lokalu u unutrašnjosti je tragična.

JV: Konkretno zbog Vranjskih sam to rekao, pošto je to uticalo na njih.

Takva je sudbina lokalnih medija i u novom Sadu, takva je sudbina lokalnih medija i u Beogradu, da ne govorim o gomili manjih mesta po Vojvodini, gde tek osnovani portali uzimaju gro novca. Veći problem od toga jeste gde se troši državni novac. recimo Srpski telegraf, koji se štampa u nekih 30.000 primeraka proda se u 15.000 do 20.000 primeraka, za razliku od Informera koji se štampa u preko 100.000 primerka, a proda se u nekih 90.000 do 100.000 primeraka. Srpski telegraf je ove godine od države, od oglašavanja od javih preduzeća dobio 88 miliona dinara. 30 miliona više od ovog tiražnog smeća koje se zove Informer.

JV: Oni su i u Nišu glavni oglašavači, njih koristi grad za svoje oglase.

Ja sam mislio da je to na nivou anegdote ali sam čuo da je po vojvodini Srpski telegraf i Informer, dobijali novac od lokalnih samouprava za projekte tipa vojvođanska kuhinja. Znači ljudi iz Vojvodine ne znaju kako se pravi vojvođanska jela pa će kupiti Informer ili Srpski telegraf da pročitaju recept.

JV: Da li je to na neki način, davanje tog novca svih građana tim medijima zapravo zahvalnost vlasti za pozitivno pisanje o njima?

Apsolutno, ne samo zahvalnost vlasti nego ja ne znam šta će Srpskom telegrafu za 9 meseci 88 miliona dinara. Oni time mogu da pokriju i štampu i plate za naredne 2 godine. Mislim da dobar deo tog novca, osim za satisfakciju dobrog praćenja Vlade ide i u neke druge svrhe. Mislim da je to jako dobar način da se opere novac, da se deo tog novca vrati u stranačku kasu što ne bih isključio kao mogućnost.

JV: Grupa za slobodu medija je nedavno uputila 13 zahteva Ani brnabić, koji se tiču medija i novinara generalno. Kakav odgovro od nje očekujete?

Očekujem odgovor. Mi smo otišli na taj sastanak bez nekih prevelikih očekivanja. Glupo je dizati buku, izaći na ulice, deliti flajere, animirati javnost, izlaziti pred međunarodne insitucije sa žalopojkama, a ne pokušati da o tome progovoriti sa ljudima koji vrše vlast u vašoj zemlji, bez obzira šta o njima mislite. Nismo nešt previše očekivali, bili smo na tom sastanku koji je trajao 2 sata, bričično bučan, prilično mučan, na kraju je kako je tekao pozitivno, zavšen je sa obećanjima da ćemo za 10 do 15 dana dobiti odgovrore na zahteve. Naknadne poruke su bile da ona ne misli da usvoji sve zahteve. Mi ne mislimo da u ovom trenutku mogu da se usvoje svi zahtevi ali ako se usvoji ⅔ zahteva koji se tilu poštovanja zakona, zakona koji su doneti, koji su tu ali se ne poštuju, mi smo na konju. Za ove ostale ćemo se boriti na neki drugačiji način.

JV: Na žalost povodom toga se ponovo povela negativna kampanja u ovim medijima bliskim vlasti, jel tako?

Zanimljvo je ko vodi kampanju protiv Grupe za slobodu medija. Vodi je Pink, vodi je Informer, vodi je Milorad Vučelić, jedan od zlotvora medijskih iz devedesetih godina. Vodi je naša koleginica Ljiljana Smajlović koja je Grupu za slobodu medija optužila za politizaciju. Žena koja je bila sluga, ponosni medijski sluga i Koštunici i Tadiću i Vučiću žestoku paljbu je osula po Grupi za slobodu medija, zbog politizacije. Ja ne mogu za svoje zahteve ovratiti Ministarstvu poljoprvrede i ne mogu probleme koji proističu zbog političkog pritiska rešavati na drugi način sem preko političkih institucija i boriti se protiv tih institucija na način koji je potpuno legalan i dozvoljen.

JV: Jasno. Mnogi članovi Grupe za slobodu medija, kolege novinari su često etiketirani kao strani plaćenici. Sa jedne strane imamo takve natpise po pomenutim medijima a sa druge strane imamo i to da se država iz istih tih fondova iz kojih se finansiraju isti ti mediji i novinari takođe finansira. Sastanak sa Soroševim sinom. Kako to da sada država nije strani plaćenik a pojedini novinari jesu?

Država, zapravo Vlada Republike Srbije je najveći strani plaćenik u ovoj zemlji. I to daleko veći neko bilo koji medij ili bilo koja nevladina organizacija, bilo koja institucija koja je pribavila neki crkavicu sa strane iz Evropskih fondova. Problem je u tome što mi finkcionišemo, opstajemo na neki način u ambijentu straha. Ambijentu koji je krejirao ili postavio, jer on samo tako može da funkcioniše Aleksandar Vučić. On je taj koji je počeo sa etiketiranjem novinara, on je taj koji je počeo da lepi etikete novinarima, Američki, Sorošev, žuti. I ko to radi predsednik države a ranije premijer i prvi podpredsednik ili još ranije ministar za informisanje šta očekivati od gomile ovaca koje pokušavaju da ga slede na bilo koji način. Nažalost, za razliku od devdesetih te cifre koje stižu nama plaćenicima su jako male, mizerne, čak ih i nema. Ali to u ovom trenutku nije bitno. Mislim da u ovom trenutku što se tiče Evrope nama je potrebnija moralna nego finansijska pomoć.

JV: Pošto smo probili termin, na kraju samo kratko. Ima li podrške iz EU, ima li razumevanja za sve ove probleme koje mediji i novinari imaju u Srbiji i uopšte razumevanja za medijske neslobode danas?

Razumevanja ima, podrške još uvek nema. Mislim da posle ova 2 meseca akcija Grupe za slobodu medija da su stvari postale malo jasnije. Da su u MZ progledali, da ne vide naše probleme u obrisima, nego ih vide kao konkretne probleme i mislim da će zahvaljujući protosku koji će izvršiti na gospodina Vučića pre svega, onda i na ostale poluge vlasti u Srbiji doći do pomaka. Mislim da je već pomak primetan, ako ništa drugo javnost zna zašto nam je ovako.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala vama.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta moje ime je Aleksndar Stankov.