Milan Lapčević

Gost: Milan Lapčević, narodni poslanik iz Niša.

Razgovor vodio: Milan Zirojević


JV: Jedan od vetaran niške i srpske političke scene napustio je svoju matičnu stranku DSS. O njegovim razlozima razgovaramo upravo sa Milanom Lapčevićem. Dobar dan gospodine Lapčeviću.

Dobar dan, hvala na pozivu.

JV: Nadam se da se niste uvredili za ovo veteran, to je više po stažu a ne po godinama.

Po stažu da ali se ne osećam tako.

JV: Zašto ste napustili DSS?

Ja sam to rekao o svoji razlozima, pre neki dan, kada sam se obratio javnosti. Ukratko da ponovim. Ne bih da se previše vraćam na tu priču. Kada provedete u jendom okruženju više od 20 godina sa istim ljudima, srodite se, to doživite kao nešto svoje, to je više od pola života. Nije lako da izađete iz te priče da to bude bezbolno. Izašao sam zato što zadnjih godinu, godinu i po dana stranka ne pokazuje idejnost, ne pokazuje motivaciju, ne pokazuje dovoljno hrabrosti a ni umešnosti da da na pravilan način artikuliše poliku DSS-a i da tu politiku približi biračima. Novo rukovodstvo, koje je došlo pre godinu i po dana, posle ostavke Sane Rašković Ivić je napravilo niz grešaka, na koje sam ja lično ukazivao. Naravno, nisam hteo nikada da idem u javnost jer smatram da te unutarstranačke stvari treba da se rešavaju u kući. a ne da se poziva komšiluk i da se objavljuje javno. Više puta o tome razgovarao sa novim predsednikom, sa novim rukovodstvom, ukazivao na greške, smatrao da to ne treba da se radi, nakon toga je Sanda Rašković isključena iz stranke, pa je rasturen poslanički klub, nije napravljen novi. Ušlo se u niz drugih grešaka i na kraju je stranka pose prošlogodišnje skupštine dobila novo rukovodstvo, mlađe, neki novi ljudi, što je potpuno u redu, što je potpuno ok. Imala je mandat od nekih godinu dana od tada da pokaže koliko ume i koliko zna. Govorim o rukovodstvu. Umesto toga to rukovodstvo se učaurilo u svom uskom krugu, potpuno je centralizovano, praktično nemate, sem jendog čoveka iz Velike Plane i jednog pasivnog člana predsedništva iz Čačka. Nemate ni jendog predstavnika nizvodno od Save i Dunava. Po prvi put od osnivanja stranke ne postoji niko iz ovog dela Srbije koji je niti potpredsednik, niti član predsedništva, niti u bilo kom drugom forumu. Mislim da ovaj deo Srbije, ovi birači, ovi ljudi koji u određenom procentu podržavaju politiku DSS-a, na kraju krajeva i članstvo zaslužuju da budu ispoštovani i na taj način. Ne vezano je to samnom, da li to bio ja ili bilo ko drugi, mogao je neko da bude iz Kruševca, mogao je neko da bude iz Vranja, iz Pirota, iz Zaječara, nebitno. Prosto, na taj način vošenje politike nevodi ničemu i mislim da je to priča koja na žalost ne vodi u dobrom pravcu.

JV: Možemo da rešimo jednu dilemu koja se uvek postavlja kada neko napušta opozicionu partiju. Da li će Milan Lapčević preći u SNS? Sada ili bilo kada?

Ne znam da li je to pomodarstvo, da svi pređu u SNS. Možda je to bilo pre 20 ili 30 godina kada su svi bili članovi SK. Ja sam rekao šta ću dalje raditi, mislim da ovom delu Srbije, da je prvo centraliacija zemlje poguban proces koji mnogo dugo traje i koji sve više i više danka uzima. I da postoji opravdana potreba da se napravi regionalni pokret koji će se na organizovan način suprostaviti tome. Ja ću se time baviti. Nemam nameru da prelazim ni u kakvu partiju. sa svoji istomišljenicima, prijateljima već pravimo dogovore kako ćemo, koju ćemo političku platformu ponududiti i građanima Niša i čitavog juga Srbije, da probamo da oživimo ovaj kraj. Da spasimo život u ovom delu Srbije. Ovo više nije nikakva, čak je smislenije ne nazvati političkim pokretom, već pokretom za opstanak, pokretom za ravnopravnost, za opstanak života u ovom delu Srbije. Samo kada pogledate pravce, odnosno broj ljudi i statistističke podatke po pitanju migracije stanovništva. Unutrašnje migracije, unutar zemlje i sve će vam biti jasno. Konstantno se godinama odavde odliva stanovništvo, čitav jug Srbije, ne samo iz Niša. Ali je pogubno da Niš kao veliki grad ne može da zadrži svoje pametne ljude, mlade ljude koji završe škole nego i oni odlaze prema severu i prema Beogradu ili čak Vojvodini gde traže posao ili na žalost u inostranstvo. A teritorija južne Srbije se prazni. I državni i nacionalni interes je da zadrži terioriju tako što će ljudi tamo živeti. Koje uslove ljudi imaju da žive u bilo kom rubno području. Da li je to Surdulica, Bosilegrad, Dimitrovgrad ili Zaječar, Knjaževac ili ovamo Kuršumlija, Prokuplje.

JV: Kako vidite taj pokret u budućnosti? Kakvi će biti ciljevi, ideologija pokreta?

Načelno sam rekao ciljevi su pre svega interesni. Interesni ciljevi su kako da probamo da se izborimo za svoje mesto u državi Srbiji. Kada to kažem niti mislim da bilo kakvu pokrajinu, samostalni region, bilo kakve administrativne podele. Već za približno jednake uslove i mogućnosti za život u ovom delu Srbije. Da postoje razlozi zašto će ljudi ostajati. Ako neko dođe da studira u Niš, kao univerzitetski centar, iz Kuršumlije, da taj ima razloga zašto će se vratiti u Kuršumliju kada završi prava, ekonomiju ili medicinu moći da nađe tamo posao. Tamo ima svoju kuću, tamo su mu roditelji, tamo su mi prijatelji i moći će da nađe posao i od tog posla će moći pristojno da živi, ne mora da ide u Beograd, da traži u kredite. Nije valjda ideal da se svi iselimo pod jednu beogradsku šljivu i da svi živimo u Beogradu. Prave stalno nova naselja u Beogradu i da se crpe Srbija i da svi budemo u jendom centru. Ja razumem da je to globalni proces ali ovo prevazilazi te globalne okvire, te migracije jesu normalne u određenom procentu. Naše migracije koje se tiču, pre svega, nedostatka uslova za život, koje se tiču centralizacije institucija u zemlji, koje se tiču svih javnih preduzeća. Prosto nas dovode u jedan podređen položaj.

JV: Dakle, taj pokret će delovati na teritoriji ovog dela Srbije?

Mi ćemo ponuditi takvu političku platformu, ima interesovanje drugih gradova. Eto, da ne pričam unapred.

JV: Da li ima interesovanja aktuelne političke scene?

Ima interesovanja, ima razmišljanja. Da ne kažem da svi ali većina ljudi smatra da je to nešto što je potrebno ali su takođe skeptični da li to može. Da li možemo da se izborimo za to. Ja mislim da kada imate ispravne ciljeve da se uvek vredi boriti.

JV: Da na jugu postoje neki od takozvanih jačih gradonačelnika u svojim sredinama. Kao što je Surdulica i Bosilegrad. Iz Bosilegrada je vaš nekadašnji član.

Ti ljudi su se fokusirali na svoje sredine i pokušavaju da koliko, toliko svojom preduzimljivošću i makar saradnjom sa državom u nekom obliku, da zadrže stanovništvo tu i da svoj kraj razviju. Isto i mi to treba da radimo. da robamo da se izborimo da pre svega imamo neko saglasje oko toga šta hoćemo.

JV: Da li mislite da bi prošla odluka Gradskog veća o poklanjanju aerodroma da je Niš imao nekog takvog jačeg gradonačelnika? Kao što su ljudi koji imaju veliku podrškuličnu u svojim sredinama. I da li je rešenje direktan izbor gradonačelnika.

Sigurno da treba da se menja izborni zakon, ne samo na nivou lokalnih samouprava, nego i na nivou države. Ja razumem da je demokratija devedesetih zahtevala da bude što bolje odvagano koliko koja politička opcija ima podršku među građanima, pa da srazmerno tome bude i zastupljena u parlamentu. Mislim da posle 20 i više godina od kada imamo višestranačje u Srbiji da treba da pređe, da smo prevazišli taj model i da treba da postoji drugačiji izborni sistem. Za početak mešoviti gde će se deo poslanika birati direktno ili se kroz izborne liste direktno birati poslanici. Vi zaokružite izbornu listu koja vam se po politici i po ideologiji sviđa ali i ljude na toj listi, pa tako birate te poslanike da vas predstavljaju. Mislim da je krajnji i najbolji model da Srbija bude podeljena u više izbornih jedinica i da imamo prave predstavnike. Za početak to mogu da budu neki statistički regioni. Zašto se ne bi posebno odvijali izbori, tačnije jedan izborni region bila jugoistočna Srbija. Jer imamo zajedničkih interesa.

JV: To je za parlamentare. A za lokalne?

Mislim da za lokalne izbore takođe treba da bude direktan izbor gradonačelnika, direktan izbor odbornika po određenim izbornim jedinicama, mesnim zajendicama. I da ti ljudi zaista imaju izvorna ovlašćenja da mogu da razgovaraju i komuniciraju sa građanima. I da to što oni zastupaju u toj svojoj predizbornoj kamapnji za izbore, recimo za određenu mesnu zajednicu, tamo gde žive. Vi gde živite, zastupate interese tih građana, imate ideju da trebate uraditi ulično osvetljenje, treba popraviti kanalizaciju, izraditi neki vrtić, neki park, za to dobijete podršku građana. Vi imate mehanizme sutra, kada uđete u gradski parlament da to možete da ostvarite. Da ne može gradsko veće da kaže imamo na rapsolaganju 2 milijarde dinara za izgradnju. Tačno mora da se zna prema veličini izborne jedinice, prema broju birača, prema infrastrukturi to se veoma lako odredi, koliko procentualno mora da dođe u tu mesnu zajednicu za određene investicije. a onda treba vi da se pitate pošto ste vi dobili poverenje građana u toj izbornoj jedinici šta ćete da uradite, tačnije da sprovedete to što ste građanima obećali.

JV: Vi sada imate situaciju da najveća stranka čak i izbore za mesnu zajednicu ide veoma posvećena u takve izbore, čak i u najmanju moguću organizovanu jedinicu.

Na ćaost Srbija se zadnjih godina znatno postrančila. Sve se svodi na to da se pobedi. Nema sa druge strane to da analiziramo šta smo uradili, šta smo mi time dobili. Ja nemam ništa protiv političke stranke SNS koja ima jaku organizaciju, vojnu hijararhiju unutar sebe, ide po terenu, pravi kamapnju. Ok, pobedili ste, ajde to što ste obećali ljudima uradite. Uradite, dajte da to bude transparentno. Nemojte da vršimo pritiske na građane da pošto poto pobedi naš kandidat a da je on nesposoban da nešto sprovede. Da nema ideje. Na kraju krajeva sve se vidi.

JV: Goruća tema u Nišu, pitanje Aerodroma. Kakav je vaš stav?

Moj stav je jano izrečen i na konferenciji za štampu i u nekim intervjuima.

JV: Šta vidite u pozadini te priče?

Niški aerodrom je nastao, prema onome što ja znam. Još daleke, osnovan je daleke 30 i neke godine. Nakon toga nije bio nešto aktivan. Bio je pre svega vojni aerodrom. Te 87. godine, tadašnje rukovodsrvo grada, je na mišiće se izborilo da to postane i civilni aerodrom. Od tada posotoje sigurno određena ulaganja države u taj aerodrom ali takođe, ono što znam, iz bliže naše istorije, 99. od bombardovanja, od potounog urušavanja aerodroma, razrovanja kompletne piste, uništavanja pa na dalje. Obnove te piste, obnove aerodromske zgrade, donacije Norveške i sredstava grada, na dalje grad je uložio poprilična sredstva da aerodrom stane na noge i da opstane da živi ovih 20 i nešto godina. Govorimo do 99. To se vrlo lako preračuna, tačno se zna koliko su bili transferi iz gradskog budžeta. Tačno se zna koliko je uloženo u infrastrukturu, to se tačno izračuna koliko je para uloženo od infrastrukture, izdvojeno da se ne gradi neka ulica, nego se dalo aerodromu da živi. Ja razumem da danas, država je pomogla pre 2 godine, omogućivši i posredovavši u tome da dođu loukost kompanije i da vazdušni saobraćaj doživi ekspnziju u Nišu. To je za sve nas dobro. Ne samo za Nišlije, dobro je i za čitav jug Srbije. to je odličan motor razvoja ovog dela Srbije. I to treba pohvaliti da se ne lažemo. Sa druge strane ne razumem zašto država mora da uzme vlasništvo da bi nastavilo ulaganje. Ulaganja su neophodna, to nije sporno. treba toranj, treba da se proširi aerodromska zgrada, da ona dobije oblik pravog aerodroma. Aerodromska pista i da se izmesti pruga, to su ogromna sredstva. To su ogromna sredstva i da li grad to može da izfinansira. Ako je država dobronamerna, pa ona će da kaže niški aerodrom dobro radi i pokazao je svoju isplativost. Ajde da pomognemo tim ljudima da to bude još bolje. Pa to što ćemo mi da uložimo kao država da li je to 10, 15. 30 miliona evra, sa svim onim što smo dosad uložili ćemo preračunati. Gradu Nišu koji je uložio 30 miliona evra će pripasti toliki procenat vlasništva a državi će propasti toliki procenat vlasništva na osnovu onoga što je država ulagala. To je pošten dogovor, to je korektan dogovor. To je najbolji mogući partnerski donos kako ćemo da razvijamo i grad i da niko ne bude tu oštećen. Zašto bi građani Niša danas bili oštećeni? Kada aerodrom budu predali na tacnu centralne vlasti, posle toliko ulaganja, oni u trpeli tolike godine ulagavši u aerodrom sredstva koja su mogli da ulože. Grad je mogao da uradi kanalizaciju u Gabrovcu, da uradi ulice u gradu, da nemamo svuda rupe po ulicama, da lomimo automobile, da imamo sređenije parkove, da imamo milion stvari koje su nam potrebne, vodovode po selima, bolje puteve, bolje osvetljenje, da imamo sređenu deponiju, sve smo mogli sa tim parama što su ulagane u aerodrom da rešimo. Zašto bi se sada lišavali toga što smo uložili u aerodrom, država nekorektno nastupa u tome. Ako država ima iteres, a verovatno da ima, da preuzme aerodrom da bi ga strateški razvijala u redu, neka nam da procenat vlasništva u tome ili neka nam nadokndi kroz druge stvari, grad može da reši svoje probleme za ona sredstva koja smo već uložili.

JV: Pretpostavljam da je to jasno i odbornicima u Skupštini grada. Kakav tu rasplet očekujete? Juče je jedna odbornica iz vlasti rekla da neće glasati. Ona je prva iz vlasti koja je to javno izrekla.

To je hrabar potez.Ja se nadam da ljudi na ovaj i sličan način razmišljaju, prosto tu nema neke velike filozofije. Ja verujem i siguran sam da su sve Nišlije dobronamerne. I da razumeju da je potrebna pomoć države da bi aerdrom napredovao. ali se takođe nadam da je država, kada kažem država mislim da Vladu Republike Srbije, takođe dobronamerna i da želi d au najboljem smislu razvija aerodrom ali koji će biti u interesu Nišlija i u interesu države. Pričao sam o modelu kako to može da se reši bez ikakvih problema. I da se ne dižu tenzije. Nama kao gradu ni državi nisu potrebne nikakve tenzije. Nisu nam potrebni ni ti protesti, moglo je lepo da se kaže, da se objasni, da potrebno je to i to uraditi, a ne da se ispod žita, bez ikakve prethodne najave i obrazloženjakaže a mi to prenosimo bez nadoknade, eto to sada država, to nama ne treba.

JV: Protesti su bili reakcija.

Protesti su bili reakcija upravo zbog načina na koji se to uradilo. Da je bio pošten dogovor, da, mi moramo da uložimo zato što želimo da razvijamo aerodrom, ne samo niški, razvijaćemo i neke druge. treba da raste saobraćaj, to je podsticaj i za investitore, sa druge trane, to je podsticaj i za ljude koji žele da putuju. Prosto vremena su takva da je to neophodna stvar, nije više luksuz. Pokazalo se i kao opravdano. Ali ako je toliko para uloženo kada nije bilo ni jednog putnika sa niškog aerodroma da bi firma opstala, da bi ti ljudi obavljali tu funkciju. Valjda je pošteno danas kada taj aerodrom staje na noge da se preračuna koliko mi to uložili pa da imamo neki partnerski odnos.

JV: Vi ste se mnogo puta zalagali za veće transfere novca lokalnim samoupravama.

Apsolutno. Današnje stanje u budžetima lokalnih samouprava je više nego loše.

JV: Vi ste čuli onu izjavu Aleksandra Vučića, eto vam aerodrom ali nemojte da mi tražite pare.

Ja mislim da je ta izjava malo prenagljena i da to, ne znam kako bih rekao, nije korektna. Zato što se ovde praktično pravi neki odnos suprostavljenosti grada i države. Mi smo grad, valjda u ovoj državi. Pa valjda je interes države d arazvija i ovaj grad i sve druge gradove na različite načine.

JV: Ali vi jendostavno nemate takvo razmišljanje na centralnom nivou, da je to novac poreskih obveznika, svih građana i građanski sa juga Srbije.

Nažalost, nije to samo slučaj vezan za aerodrom. To je vezano za sve druge stvari. Imamo Telekom, EPS, Dunav, Regionalnu privrednu komoru i razne druge državne institucije koje su dekretima zadnjih godina prebačene, odnosno ukinute, ukinuto svojstvo rpavnog lica regionalnih centara, prenešeno na centralu u Beogradu. Izgovor je tako je bolje, tako je efikasnije, mi to bolje znamo da radimo, mi bolje upravljamo time. Dobro je što su u Niš i okolinu došle neke strane kompanije, otvorivši neka nova radna mesta, to su neki mladi ljudi našli mogućnost a zarade neku kintu. Kažem kintu malo taj žargonski izraz. da zarade neki novac da bi mogli da normalno žive. A sa druge strane, praktično, sve ono što vuče menadžerske pozicije je prebačeno od strane države u Beograd, odnosno na nivo centralne vlasti. Sada svi automobili niške distribucije mora da se registruju u Beogradu. Kada se plaća registracija, zna se gde se plaća. Sve centralne nabavke u smislu kancelarijskog materijala se nabavljaju u Beogradu, pa se transportuju za Niš. Zamislite taj apsurd, vama treba ris papira ili toner za štampač vi morate da zovete nekog u Beograd da vam to pošalje. To je teatar apsurda. To ne da nema nikakve efikasnosti, to je jedan ponižavajući odnos.

JV: Promena toga ide kroz političku borbu i na republičkom nivou. Da li vaš pokret u budužnosti razmišlja o saradnji sa ostalim opozicioni strankama? Vi ste bili protiv udruživanja opozicionog u Nišu 2016. sa svim opozicionim strankama. Da li s enešto tu promenilo? Da li msilite da je potreban jedinstven opozicioni blok?

Pokret koji nameravam da sa svojim prijateljima da pokrenemo treba da vodi interesnu politiku ovog dela Srbije. I mi u tom smislu ne delimo političke stranke i političke subjekte na one koji su opozicioni i oni koji su na vlasti. Mi moramo da vodimo razgovor i jedan pristojan dijalog i da se borimo za svoje interese i razgovaramo sa predstavnicima vlasti i sa predstavnicima opozicije o minimalnim zajedničkim interesima za grad.

JV: Cenzus je 5% na centralnim izborima.

Naravno. borićemo se da samostalno osvojimo taj cenzus ili ćemo se udruživati sa onima koji nam budu garantovali da to što mi tražimo za ovaj deo Srbije može da bude ispoštovano. to su neke stvari koje će biti u budućnosti ali pre svega mi moramo da artikulišemo naše interese i našu politiku šta je nama potrebno u ovom delu Srbije da bi život ovde opstao. U protivnom svi ćemo se preseliti u inostranstvo ili u Beograd.

JV: Jedno pitanje o sada već bivšoj stranci DSS-u. Da li mislite da je odluka da se ide u neke lokalne koalicije sa SNS-om plod ovakvog rezultata koji je sada? I da li DSS nije jednostavno preživeo odlazak Koštunice?

Sve što sam imao da kažem u vezi svojih razloga napuštanja DSS-a sam rekao. Ne želim više da to komentarišem.te sam stvari komentarisao dok sam bio član DSS-a. više puta ukazivao na neke nelogičnosti. Ima svakakvih razloga. Koštunica je svakako velika politička ličnost, verovatno jedan od najvećih i najboljih državnika, najtemeljitijih državnika zadnjih 50 godina u ovoj zemlji. Šteta što se povukao, ja mislim pre vremena. On je održavao i demokratiju i stabilnost i čvrstinu i odlučnost. Možda mu je manjkalo malo energije i možda malo više želje za reklamiranjem, da to ljudi znaju šta se radi. Prosto činjenice su takve. Živimo u drugom vremenu i moramo da msilimo da šta dalje.

JV: Ako vaš pokret bude prešao cenzus na sledećim izborima, na republičkom nivou, u kakvoj ćete nošnji doći na prvu sednicu?

Možda i u narodnoj nošnji ovod dela Srbije. Možda u odelu. U svakom slulčaju kao što sam i dosad sve vreme dok sam bio u parlamentu svaku priliku koristio a pričam i da ukazujem na probleme koje ima ovaj deo Srbije, tako ćemo ako budemo deo parlamenta u nekom narednom sazivu odlučno i sa puno čvrstine, snage i beskompromisno da branimo interese i da zastupamo oni politiku za koju smatram da je jedina ispravna za Srbiju a to je jedna normalna regionalna razvijenost i mogućnost da svako živi u svom delu odakle potiče, približno kao što žive oni u Beogradu ili u centru. Naravno uvek postoje razlike u regionalnom razvoju i u drugim razvijenim zemljama, nije to specifično samo za Srbiju. Ali razlike su mnogo manje nego što je to ovde slučaj.

JV: Hvala vam gospodine Lapčeviću.

Hvala vama na pozivu.

JV: Bila je ovo emisija 15 minuta a moje ime je Milan Zirojević.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.