Ljubav i novac

Autor

Nemanja Velikić

TV novinar. 

Redovi. Ali ne oni rani, jutarnji za hleb kod komšije u bakalnici, jer ih više i nema – mali progutali velike! Jer sada kao da postaje pravilo: gde god vidiš mesto, ti banku „posadi“!

U jednom od tih redova našao sam se i ja-u obližnjoj banci, „na ćošku“ u komšiluku! Čekajući, za oko mi se „lepe“ pitanje i odgovor sa centralno postavljenog reklamnog postera: DA LI JE MOGUĆE POSLATI LJUBAV? DA!! A sve to, ilustruje devojčica sa plišanim medom!

Baš tako, jedna svetski poznata kompanija za prenos novca reklamira svoje usluge. I taman kada pomislim da nema goreg i dubljeg ponora od onog od juče, ovakav jedan primer me ošamari i podseti da nikad ne treba reći NIKAD, jer uvek može biti od goreg gore!

Šta nam ustvari, sugeriše ovaj reklamni slogan? Da je ljubav prenosiva, promenjiva i da zavisi isključivo od novca (uzimajući u obzir primarnu delatnost kompanije)? Da stvar bude gora, devojčica na slici pretpostavljam treba da personifikuje dete kome su mama i tata u inostarnstvu (trbuhom za kruhom!) kome će svežanj novčanica „preneti roditeljsku ljubav mame i tate iz Švice“?! Krajnje neprimereno!

Ove i slične slike i promotivne aktivnosti nalik ovoj, samo učvršćuju sliku materijalizovanog vrednosnog sistema, što je najstaršnije, sve mlađih ljudi! Imam kintu i mogu sve-odmah i sad! I to pod izgovorom, pa šta, video sam na tv-u, novini, reklami… Kad može on, mogu i ja! I tako, iz dana u dan… O čemu se ovde radi? Da li nam je malo fenomena globalizacije, da li baš u svemu moramo manipulsati emocijama, decom i novcem? Bojim se da je odgovor na ova i slična pitanja, potvrdan!

Medijima postaju bitne samo sekunde pomnožene sa cenom reklame u određenom teminu, oglašivačima zarada (sasvim legitimno!), a o potrošačima i gledocima, brine ko?? Ako sagledamo neke od teorija oglašavanja, primetićemo i da marketinški stručnjaci sami sebi protivreče u praksi. U takozvanim medijima „ispod linije“, gde spada i sporni reklamni poster, knjiška pravila reklamiranja malo ko poštuje! Jedno od njih je čuveno „4 P“ (product, place, price, promotion). Slogan-tema kolumne, jedva da može zadovoljiti dva kriterijuma! Reklamira se proizvod! O mestu i ceni, zašto bi iko brinuo??!! Neki od faktora su obećanje i objektivnost iza kojeg treba da stoje oni koji nešto reklamiraju, ali i emituju!

Tražim li previše?? Evo još jednog sličnog primera. Pre par nedelja „TV Pink“ počela je da emituje kviz „Telefon“, u udarnom terminu programa. Voditelj simbolizuje bogatog gospodina koji ne zna šta će sa parama, pa je rešio da se pozabavi „običnim smrtnicima“. Komunicira sa njima telefonom, naređuje i kažnjava za neispunjene zadatke! A nagrada na kraju (kad „gazda“ sve odbije i sabere) čista simbolika!

Sa širokom paletom statusnih simbola današnjice voditelj (bogati gospodin, od dvadeset i kusur leta!) okom Velikog brata beleži svaki pokret svojih podanika i kažnjava, čini se najgorom kaznom u današnje vreme, oduzimanjem novca od obećane sume na početku „igre“. Isuviše realna igra!

Izgleda da je sve u računici sa konstantno nepromenjivim činiocima: ljubav, novac, emocije, društveni status… Pravila kombinovanja ista, rezultat zagarantovan!