Baltička legenda

Autor

Predrag Blagojević

NovinarJedan od osnivača "Južnih vesti"@pblagojevic

Prošlog maja, na poziv Evropske komisije, putovao sam u Estoniju. Evropljani su želeli da novinarima nekoliko balkanskih medija pokažu kako izgleda zemlja koja je nepunih pet godina bila član Evropske unije.

Vizu sam imao, prevoz, smeštaj i hrana su plaćeni. Idem, bar ću da posetim Estoniju koju kao turista teško da bih ikada video – najiskrenije, to mi je bio osnovni motiv.

Danas, kada se sastanemo na nekom porodičnom skupu, moj otac uvek u superlativu govori o Nemcima i nemačkoj disciplini, a ja o Estoniji i njihovom, iz mog ugla neshvatljivom napretku.

Jednostavno, nisam mogao da verujem koliki je iskorak jedan narod uspeo da napravi za samo desetak godina.

Istorija Estonije, kao verovatno i bilo koje druge evropske zemlje, prepuna je ratova. Međutim, ukratko, sve se svodi na činjenicu da kako se kome ćefnulo, taj je digo vojsku i krenuo na Estoniju. Jednom su, negde u 13. veku, Estonci sakupili vojsku od 6.000 ljudi, ali im je vođa poginuo praktično u prvoj ozbiljnijoj bici. Nakon toga, Estonci su se držali filozofije „što da ginemo?“. Tako su sačuvali infrastrukturu, a što je još bitnije ljude. Tek da pomenem, sačuvali su i kulturu!

Međutim, ja sam Estonijom fasciniran i zbog nekih drugih stvari.

Ta zemlja bila je pod sovjetskom oružanom okupacijom više od 60 godina. Dobro, par godina bili su pod Nemcima, ali, bitno 60 i kusur godina bili su pod o-r-u-ž-a-n-o-m okupacijom, i to sve to 1994. godine. Ljudi su u EU ušli svega 10 godina kasnije.

Prva stvar koja me je kao mladog čoveka šokirala je podatak da oni više ne koriste papir. Sve rade elektronski. Drugim rečima, kad hoćete da izvadite pasoš, nema juri Izvod iz knjige rođenih ne stariji od šest meseci, uverenje o državljanstvu, fotokopija lične karte, pa prijava prebivališta, isečak prijave stana,… ne, svi ti podaci već se, u elektronskom obliku, nalaze u nekom centralnom računaru i sve što je potrebno je da popunite zahtev za izdavanje dokumenta. Naravno, i to se radi elektronskim putem.

Svi ugovori, sudske presude, fakture, računi, dopisi,.. sve se šalje e-mailom. Samo stavite svoj digitalni potpis i taj dokument ima snagu sudski overenog spisa.

Najbanalniji primer može da bude potpisivanje ugovora među preduzećima koja nisu u istom gradu. Kod nas jedna strana potpiše, pečatira ugovor i udari delovodni pečat. To u četiri primerka pošalje poštom u drugi grad. Ovi tamo potpišu, lupe svoj pečat i odrede delovodni broj, pa to opet poštom vrate nazad. U najboljem slučaju tri radna dana.

U Estoniji, za to su vam potrebna 3 minuta.

Posledica toga je i moje oduševljenje kao novinara. Po našem Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kada od nekog državnog organa tražite informaciju, zakonski rok da vam se odgovori je 15 dana. Ako to ne uradi, što je čest slučaj, vi pišete žalbu Povereniku, a on ima rok od 45 dana da postupak okonča. Zbog pomenutog problema sa slanjem poštom, te zbog manjka radnika, čitav taj proces ne tako retko se razvuče i na tri, pa i više meseci.

U Estoniji, s obzirom da se sva dokumentacija čuva u elektronskom obliku, realno vreme za koje novinari dobijaju tražene informacije je – nekoliko sati!!

Sve što državni organ kome ste uputili zahtev treba da uradi je da klikne na „search“, nađe traženi dokument i klikne „send“. To je sve.

Treća stvar (ovo sa novinarima je bila druga) je „zapremina“ zgrade Vlade. Vlada Estonije zaseda u zgradi koja je tek nešto veća od Gradske kuće u Nišu, u kojoj se nalazi kabinet gradonačelnika. Ok, ministarstva imaju posebne zgrade, ali ne pamtim da je neka bila veća od zgrade Vlade.

Nisam ekonomista, ali su mi ideje njihovih ekonomista izgledale čudno. Ipak rezultati su pokazali da su bile dobre.

Do pristupanja Evropskoj uniji, 2005. godine, Estonija je imala najliberalniju spoljnotrgovinsku ekonomiju na svetu – nije bilo carina, poreza i kvota uvezenu robu! I danas preduzeća ne plaćaju porez na profit koji uložu u nove investicije.

A, što se statistike tiče, ona dovoljno govori o napretku ove zemlje.

– Nivo direktnih stranih investicija je od momenta pristupanja EU uvećan više od tri puta.

– 2009. godine čak 98% preduzeća je imalo pristup brzom Internetu, a 89% poreskih prijava je predato online.

– Nezaposlenost je iste godine bila manja od 8%.

– Estonija je duplo manja od Srbije po površini i ima pet puta manje stanovnika.

Za kraj, evo još jedne priče koju stalno navodim kao primer – kako je Estonija za samo nekoliko sati očistila sve divlje deponije u zemlji.