Manipulacije na niškom aerodromu

Firma LMB soft, koja je pobedila na tenderu, posle izvesnog vremena čitav posao prepustila SkySoftu, preduzeću čiji su vlasnici ćerka predsednika tenderske komisije i supruga tadašnjeg gradskog većnika, na čiji je predlog tender i raspisan.

 Na konkursu za iznjamljivanje opreme za satelitsko praćenje javnog gradskog prevoza u Nišu, komisija kojom je predsedavao Bratislav Blagojević, tadašnji pomoćnik ministra za infrastrukturu, Velimira Ilića, posao je dodelila kompaniji LMB soft.

Ugovor potpisan decembra 2006. godine na šest meseci, na snazi je praktično i danas.

Tada je ostavljena mogućnost da naručilac opreme, Javno preduzeće “Aerodrom” Niš, po isteku roka od šest meseci, iznajmljenu opremu može i da otkupi po ceni od 50.000 evra. Umesto toga i po isteku Ugovora Aerodrom je nastavio sa plaćanjem zakupa.

Tako je, plaćajući mesečno i po više od 5.500 evra, za 16 meseci oprema plaćena 90.000 evra i praktično otplaćena dva puta!

Tek tada rukovodstvo Aerodroma odlučuje da iskoristi mogućnost iz Ugovora i opremu otkupi.

Sada se, umesto 5.500 za zakup, mesečno plaća 2.000 evra za otkup!

Međutim, vredi pomenuti je da je rukovodstvo Aerodroma odlučilo da zakupljenu opremu kupi samo mesec dana pred lokalne izbore u Nišu, na kojima je dotadašnja koalicija izgubila vlast.

Tadašnji direktor Aerodroma, Radisav Radojković, više puta je naglašavao da ”nema šta da krije, ali da nema vremena za novinare”, zatim je pitanja tražio unapred, da bi, na kraju, ipak konstatovao da „ne želi da razgovara sa novinarima“.

Kako?

Marta 2008. godine, na predlog LMB Softa, čitav posao oko održavanja opreme i softvera, uz saglasnost Aerodroma, prenet je na tek registrovano preduzeće Sky soft, čiji je direktor bila Nataša Blagojević, inače ćerka Bratislava Blagojevića, predsednika Tenderske komisije koja je posao i dodelila LMB softu.

Bratislav Blagojević u ovome ne vidi ništa sporno.

– Na to mesto postavljen sam na predlog tadašnjeg gradonačelnika, Smiljka Kostića, koji je smatrao da svojim znanjem i iskustvom iz te oblasti mogu puno da pomognem. A to da će firma čiji je jedan od vlasnika moja ćerka kasnije preuzeti sprovodjenje tog posla, ja tada nikako nisam mogao da znam – kaže Blagojević.

Osim dvadesettrogodi[nje Nataše, trećinu vlasništva u Sky softu imala je i Gordana Antić, lekar, inače supruga Vlade Antića, tadašnjeg gradskog većnika, resorno zaduženog za saobraćaj, koji je bio glavni zagovornik uvođenja ovog sistema. Treći vlasnik bio je Dejan Rančić, profesor Elektronskog fakulteta u Nišu.

Ni Gordana, ni Vlada Antić nisu želeli da komentarišu ova saznanja.

Ipak, vredi pomenuti da je za vreme istraživanja o ovoj temi Gordana izbrisana iz vlasništva u Sky softu, a vlasnički udeli preostalo dvoje vlasnika povećani su na po pola. Nekoliko meseci kasnije iz SkySofta povukla se i Nataša Blagojević.

Rade Đurić, pravni savetnik Transparetnosti Srbija, smatra da je čitav slučaj maksimalno sporan sa pravnog aspekta i da bi ovo moglo biti predmet interesovanja javnog tužioca u smislu zaštite javnog interesa ili pravobranioca u cilju zaštite imovinskog interesa Republike srbije.

Đurić ocenjuje da bi Ugovor izmedju Aerodroma i LMB softa, a kasnije Sky softa, po Zakonu o javnim nabavkama bio ništavan i naglašava da Zakon o obligacionim odnosima ostavlja i mogućnost restitucije, odnosno nadoknade učinjene štete.

Da ima spornih tačaka ocenjuje i Boško Ristić, predsednik Odbora za pravosudje Skupštine Srbije.

– Ako postoji odluka o zakupu na šest meseci, a oprema je iznajmljivana 16 meseci, bez odluke nadležnog organa upravljanja (Upravnog odbora Aerodroma), onda je bilo neosnovane isplate zakupnine za ceo taj period – kaže Ristić.

– Ovde je reč i o klasičnom sukobu interesa, jer su lica koja su učestvovala u postupku pripreme, sprovodjenja i kontrole javne nabavke, u najbližoj rodbinskoj liniji sa osobama koje su realizovale posao koji je dobijen na konkursu. S obzirom da su svi svesno krišili zakon, a pri tom imali i ovlašćenja u vezi sa upravljanjem i kontrolom rada ovog javnog preduzeća, postoji osnovana sumnja da su neka lica izvršila krivično delo. Kako je reč o većem broju međusobno povezanih lica, treba ispitati da li ima elemenata organizovanog kriminala – zaključuje Ristić.

Sporno ostaje i pitanje održavanja kupljene opreme.

JP Aerodrom je od LMB softa kupio je polovnu stvar po ceni nove, odnosno bez smanjenja cene za iznos amortizacije. Pošto je kupljena polovna stvar, garancije nema. Štaviše, Aerodrom se obavezao da SkySoftu za održavanje mesečno plaća po 800 evra.

U republičkoj Agenciji za javne nabavke dobili smo objašnjenje da se nadležnost ove Agencije zavšava potpisivanjem Ugovora o javnoj nabavci, da oni nemaju uvid u to šta se dalje sa poslom dešava i loptu prebacuju Budžetsku inspekciju.

Ni od nadležnih u pomenutoj inspekciji nismo uspeli da dobijemo odogovor, ali nezvanično saznajemo da nikakvih kontrola posla oko nabavke GPS opreme nije bilo.

Količinu novca koji je putem javnih nabavki, uz korišćenje pomenutog mehanizma, završio u džepovima onih koji su nabavke i sprovodili nemoguće je utvrditi.

Ipak, vredi pomenuti da je, prema zvaničnim podacima, u Srbiji od 2005. do 2007. godine kroz javne nabavke potrošeno više od 600 milijardi dinara. Poređenja radi, ukupan neto prihod Duvanske industrije Niš, koja drži 50% tržišta cigareta u Srbiji, u 2009. godini bio je tek nešto više od 18 milijardi dinara. 

Povezanost

Sistem satelitske kontrole javnog gradskog prevoza sa kojim je LMB soft krajem 2006. godine pobedio na tenderu u Nišu, nosio je naziv “SkyBus”.

O povezanosti naručioca posla, komisije koja je nabavku sprovela i firmi koje su posao realizovale, možda najbolje govori podatak da su Vlada Antić, Bratislav Blagojević i profesor Dejan Rančić potpisani kao autori „SkyBus sistema“ i nagrađeni priznanjem „Diskobolos 2007“.