U Nišu raskinuta svaka treća privatizacija

Od 90 prodaja društvenih firmi, koliko je obavljeno od početka ovog procesa u Nišavskom okrugu, kupoprodajni ugovori su raskinuti u 31 preduzeću.

Sudbina radnog statusa zaposlenih u ovim preduzećima je neizvesna jer se ponovne licitacije ne zakazuju, a radnici nemaju posla.

Svetislav Ilić, predsednik sindikata metalaca “Nezavisnost” i radnik u Elektronskoj industriji objašnjava da je privatizacija u Nišu i okolini loše sprovedena, tako da veliki broj radnika nema dnevno tri već dva ili jedan obrok.

Katastrofalnu privatizaciju, kako je naziva, argumentuje time da je svako treće preduzeće u gradu hteo da uzme neko od “domaćih i stranih tajkuna”, pa procenjuje da je sada u tih 31 firmi ostalo blizu 4.000 radnika “na belom hlebu”.

U svim firmama gde je raskinuta privatizacija u Nišu, postavljen je zastupnik kapitala koji brani bilo kakvu prodaju delova i opreme preduzeća dok Agencija za privatizaciju ne raspiše datum za novu licitaciju.

– Ova država je toliko loše sprovela privatizaciju na jugu Srbije da se na prste mogu izbrojati firme u kojima su radnici zadovoljni. Manji broj kolektiva iz te kategorije firmi gde su raskinuti kupoprodajni ugovori, prima minimalac od 15.100 dinara, ali oko 3.000 radnika odlazi na posao samo da bi imao opravdanje da traži kasnije uplatu socijalnog i zdravstvenog osiguranja. Kupci tih većih firmi su želeli samo da se dokopaju prostora u centru grada i građevinskog zemljišta, a za radnike ih nije bilo briga. Uz to većina vlasnika podizala je kredite kako bi platili cenu kupovine firme, a za uzvrat su davali mašine i druga sredstva za rad kako radnici ne bi imali na čemu da rade – objašnjava Ilić.

Od niških firmi izgleda da su trenutno egzistencijalno najugroženiji radnici Mašinske industrije Niš gde su raskinute privatizacije u “Liv Minu”, “Min obojenim metalima”, “Min Modelu”, “Min Vagonki”, “ Min Lokomotivi” i “Min Specijalnim vozilima”.

Milka Jeftić, zastupnik kapitala u “Vagonki” kaže da je ovo preduzeće sada dobilo posao da rekonstruiše vagone za termoelektranu “Nikola Tesla”, tako da ima posla pa će biti i plate.

Situacija je daleko složenija u “Liv Min”, u kome su radnici primili poslednji dohodak u oktobru za juli prošle godine.

Jedan od radnika “Liv Mina”, Nebojša Živković, kaže da se radnici snalaze na sve načine da prežive.

– To je strašno šta su uradili nama. Nemamo uplaćene doprinose, neki od nas imaju poljoprivredu pa nekako prehrane porodice, ali oni koji nemaju ništa na selu, nadniče na poljima, rade na građevinama, a to su sve radnici koji imaju od 40 do 50 godina – kaže Živković.

U “Srbija-turistu”, gde je privatizacija raskinuta 2006. godine pak, 274 radnika ima drugačiji problem.

Tomislav Milanović, zastupnik kapitala kaže da sudski spor sa bivšim vlasnikom na međunarodnom sudu u Parizu još traje tako da su im vezane ruke za bilo koje restruktuiranje. Ova firma trenutno ima u vlasništvu četiri hotela.

– Dok se ne završi spor, a nadam se njegovom kraju do početka sledeće godine, mi ne možemo da podignemo kredit, a radnici nisu primili tri poslednje plate zbog jako loše posete naših hotela koji rade. Ne znam kako će se sve ovo završiti jer znam da je posle prve privatizacije, predstojeća uvek gora od prethodne, ali moramo da gledamo napred – objašnjava Milanović.

Najbitnija finansijska konsolidacija firmi

U Gradskom veću Niša kažu da je za sve firme sa raskinutom privatizacijom najvažnije sada da se finansijski konsoliduju kako bi bile spremne za drugu prodaju.

– Vlada Srbije je napravila program revitalizacije firmi iz te kategorije za veće gradove u našoj zemlji gde je uvršten i Niš. Zato se nadamo da će problemi kao što su pojedine vrste dugova, biti rešeni u tim firmama. Svaka od njih ima svoje probleme. Negde su se vlasnici zaduživali na ime hipoteke firme, negde traju sudski sporovi između vlasnika i radnika tako da sve bi to trebalo srediti da bi se išlo u ponovnu prodaju – ističu u Veću.