Ko je stručan za direktora Kliničkog centra?
NIŠ – Posle brojnih spekulacija o tome koliko je ko od kandidata za direktora niškog Kliničkog centra stručan, Južne vesti napravile su malu analizu.
Pošli smo od osnovnog kriterijuma koji je i Ministarstvo nauke Srbije uzimalo kao referencu prilikom prošlomesečne dodele novca za naučne projekte.
U pitanju je broj naučnih radova nekog od kandidata koji su objavljeni u međunarodnim časopisima sa priznatih SCI i SCIE listi.
Prema podacima Rojtersove „Web of science“, najveće svetske baze koja sadrži podatke o svim objavljenim naučnim radovima u poslednjih nekoliko decenija, nijedan od pet kandidata za direktora niškog Kliničog centra ne može previše da se pohvali svojim dostignućima.
Da bi i pored razlika u godinama starosti svi pomenuti kandidati bili jednaki, analizirali smo samo podatke o radovima objavljenim posle 2000. godine.
Dr Srbobran Trenkić, aktuelni direktor Kliničkog centra i dr Žarko Ranković, direktor Klinike za infektivne bolesti, u poslednjih 10 godina nisu objavili nijedan naučni rad u nekom od međunarodnih časopisa sa SCI i SCIE liste.
Dr Ivana Binić, jedina žena među kandidatima, imala je 5, a dr Borislav Kamenov 7 objavljenih radova.
Najveći broj naučnih radova u međunarodnim časopisima sa SCI i SCIE liste imao je dr Zoran Radovanović – 8.
Poređenja radi, dr Niko Radulović, docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, svojevremeno najmlađi doktor nauka u Srbiji a koji još nije proslavio ni svoj 30. rođendan, napisao je čak 74 naučna rada koji su objavljeni u međunarodnim časopisima.
Ipak, veoma je bitno napomenuti da radovi pokazuju samo naučnu kompetentnost, ali je to jedan od retkih parametara koji se mogu matematički porediti.
I citiranost slaba strana
Za naučne radnike posebno je značajno koliko su se puta na njihove rezultate pozivali ostali svetski naučnici u svojim radovima, a koji su objavljeni u međunarodnim časopisima.
Ni ovde kandidati za direktora Kliničkog centra Niš ne mogu da se pohvale.
Tako, na primer, radovi dr Ivane Binić u drugim naučnim radovima citirani su svega 5 puta, ali od toga je ona sama svoje radove citirala u 2 rada.
Radovi dr Kamenova citirani su u 11 naučnih radova.
Najcitiraniji među kandidatima je dr Zoran Radovanović, na čije su se radove pozivali u 16 naučnih časopisa.
Autor:
Predrag Blagojević
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
21Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
odlicna komparacija, javnost treba da se bavi ovakvim pitanjima, bez obzira na onu drugu stranu i pripadnost – mozda ce to strucnjake ohrabriti da se vise bave svojom strukom kako bi postigli uspeh i na drugim planovima. Nastavite tako za sve koji budu izabrani na bilo koju funkciju u ovo gradu!
Odlican tekst sa svime se slazem i to je bitno da gradjani znaju.
Ono sto je isto tako vazno kod izbora za takve funkcije vazno je uzeti u obzir i menadzerske sposobnosti jer ipak to je pre svega organizaciono upravljacka funkcija kako je ja vidim..
Ne razumem kako broj objavljenih naucnih radova iz medicine moze da bude merilo da li bi neko bio dobar direktor bolnice!
Svi oni su studirali, specijalizirali, doktorirali tolike godine, pisali stručne radove, a sada konkurišu za radno mesto koje nema veze sa njihovom strukom. Umesto da leče ljude, sada će da raspisuju tendere, plaćaju račune, voditi investicije, brinuti o održavanju objekata, voditi kadrovsku politiku. Za to sigurno nisu učili školu i da ima reda u ovoj državi oni nikada ne bi ni mogli da konkurišu za to radno mesto.
Ko je stručan za direktora kliničkog centra ?
To je bar jednostavno pitanje, kao i za sve ostalo u Srbiji.
Pa svako ko je član neke partije na vlasti, nebitno da li je doktor, vlasnik butika ili automehaničar.
Slazem se sa ovim poredjenjima ali to je samo jedan segment price. Naime nije adekvatno porediti razlicite naucne grane npr prirodno matematicki fakultet i medicine i tkz. institutske naucnike i klinicare. Jednostavno posao institutskih radnika je upravo samo to, da pisu radove dok ljudi koji rade praksu imaju i mnoge druge obaveze.
Osim toga pomenuti parametri se ticu naucno- istazivackog rada, ali ovde se ne bira direktor koji ce se baviti samo time, vec i poslovima lekarske prakse tako da naucna kompetetnost moze biti samo jedan od parametara procene…
Od pomenutih kandidata, logicno je da najmladji imaju najvise referenci zato sto je to od skora pocelo da se boduje za izbor u zvanje nastavnika dok ranije to nije bio slucaj (sto nije opravdanje za one koji to nemaju). Posebeno je logicno da covek koji se direktno ne bavi lecenjem pacijentata kao sto je dr Radovanovic, radiolog (nema vizite, ambulatu…) ima najvise vremena za pisanje radova…
Ja se licno slazem sa izborom dr Radovanovica, ali ne samo zbog ovih parametara koje ste naveli jer oni nisu sveobuhvatni…
Lepo je videti ovu analizu, dobro je što ste je napravili ali ne razumem čemu?! Ovi izbori su napravili raskol u SPS-u, pocepa im se gradski odbor zbog KC-a, zatim i sukobe u DS-u na relaciji Sima-Boško i onda će doći SNS i gde će te posle?
Jedan od kriterijuma za direktora KC je da bude profesor univerziteta, a bi trebalo da znaci da je covek naucnik. U samom tekstu i pise da se „radovi pokazuju samo naučnu kompetentnost“, odnosno jednu od retkih stvari koju mozemo direktno porediti.
Mozemo mi da pricamo koliko hocemo, kada se zavrse izbori stranke odlucuju o direktorima i dok je takav sistem u ovoj zemlji mi nista ne mozemo da promenimo, Po mom misljenju direktor treba da bude osoba koja je zavrsila med fakultet, kao i menadzment u zdravstvu,a da se pored samo direktora daju ovlascenja direktora kadrovske, ekonomske, pravne i ostale sluzbe i da svi ti intelektualci cine UO klinickog centra, pa da se zna tacno u paru i sat ko je koliko radio, koliko treba da se zaposli i otpusti i slicno… A ne da se skupljaju pare za mesto koje ti inace niko ne garantuje bas zbog ovakvih stvari….. Sve u svemu zalosno, mislim da je pod hitno potrebna jedna DEBELA rekonstrukcija!!!!
AKO CEMO DA CEPAMO DLAKU NA POLA!
PRVO- dobro je da su naucno potkovani, iako to nema nikakve veze sa menadzerskim sposobnostima i vodjenjem bolnice
DRUGO- Ovo sto ste napisali o radovima je smejurija. To svedoci da je ZOKI najbolji, ne zato sto je veliki naucnik, nego zato sto je smeker i drugar i svi ga upisuju u svoje radove. Od svih radova koje ste naveli ni u jednom nije autor a u vecini tema radova nije ni u bliskom dodiru sa onim sto on u medicini radi. Jednostavno u KC Nis a i u Srbiji i Evropi, ljudi iz razlicitih razloga upisuju jedni druge u svoje radove (drugarstvo, interes, napredovanje, strah, ucena…). Cini mi se da samo Dr Binic ima svoje radove iz koznih bolesti. Lepo odite na web Medicinskog fakulteta i proverite.
TRECE- posto su svuda u Srbiji, partijski lekari na celu ne samo bolnica , sumirajuci biografiju, komunikativnost, ali pre svega omiljenost medju kolegama i ostalima u KC NIs, Dr Zoki je jedini pravi kandidat.
niskom klinickom centru je potreban strucan i pre svega mlad covek kao sto je zoran radovanovic. nije bitno iz koje je stranke.
Molim vas da ovaj tekst objavite, jer vasoj analizi nedostaje sledece:
– Broj autorskih radova svakog ponaosob
– Broj koautorskih radova, i na kome koautorskom mestu (drugo, trece, na kraju koautorske liste)
– Impakt faktor casopisa u kome su objavljeni radovi
– Index ukupne naucne kompetentnosti izrazen u brojevima
– Ucesce u naucnim projektima Vlade RS
– Objavljeni udzbenici ili monografije
– Rad sa studentima i njihov uspeh
– Mentorsko ucesce u izradi i odbrani doktorskih disertacija.
– Predavanja po pozivu-domaci i medjunarodni kongresi
– Rukovodeca mesta u asocijacijama i udruzenjima.
Sacekajte jos nedelju dana, da vidite index kompetentnosti svakog ponaosob. Radovi se tek publikuju i objavljuju.
Pozdrav
NAUKA ZA CEKANJE
Ma kakve veze ima broj objavljenih radova sa funkcijom direktoa klinickog centra? Samo zamajavaju ovaj narod….! Bi[lijama treba direktor koji ce smanjiti cekanje na gotovo svaki preglded, snimanje itd. U klinickom centru sada treba i vise od dvadeset dana da bi se dobila otpusna lista. Da bi dosao na red za preglde kardiologa treba vise od cetredeset dana… i tako redom, i tako redom.
Oni dele cast i cest, a nislije u bukvalno umiru cekajuci u redovima..
Jesu li krivi lekari? Pa naravno ne! Poslodavac, citaj drzava treba da kaze sta ocekuje od buduceg direktora, u smislu organizacije, poboljsanja uslova pruzanja zdravstvenih usluga, a oni govore o naucnim raodovima. Kakve veze imaju naucni raodvi sa organizacijom tako „drzanjem u pogon“ tako velikog sistema kao sto je Niski klinicki centar?
Oni se bore za tresnju na torti, a mi umiremo svaki dan bez obzira na tresnju.
Citajuci dosta komentara, shvatam da bi Dr Zoran Radovanovic bio idealan direktor KC Nis, u situiaciji da Dr Nevena Karanovic bude novi ministar zdravlja. Obracam se kao gradjanin, koji odlicno poznaje sve strukture Niskog zdravlja. U profesionalnom napretku su se u svetu (i kod nas nekad) gledale strucne reference. Verujem da u celoj ovoj prici Prof. Bosnjakovic ima stomacne tegobe, a ozbiljni profesori i specijalisti razmisljaju o privatnom angazmanu. Necemo valjda po KC terati dzipove i segaciti se sa pacijentima, jer to devalvira zivotnu investiciju mnogih strucnjaka. Strucne reference (i radovi) su danas veoma diskutabilni i izazivaju podozrenje. Igrati se sa ovako ozbiljnom ustanovom, neozbiljnim kadrovskim resenjima, je surovo prema pacijentima.
http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/direktor_ipak_kandidat_g17_plus_.55.html?news_id=209836
16/02/2011 18:49 | Niš
Komisija vlade imenovala čelnika Kliničkog centra u Nišu
Direktor ipak kandidat G17 plus
Autor: Z. M.
Niš – Kadrovska komisija Vlade Srbije odlučila je juče da vršilac dužnosti direktora Kliničkog centra u Nišu bude kandidat G17 plus Borislav Kamenov, a nije predložila za direktora Zorana Radovanovića (SPS) za koga se odlučio Upravni odbor KC. Odluka je doneta kako bi se „očuvao kontinuitet rada“ u niškom centru, saznaje Danas.
a sad …….????
Kakva greška!
Firme ne treba da vode stručnjaci već dobri menadžeri a citiranost dela,to pouzdano znam, ne dokazuje da je delo- hajde da kažemo- nešto ekstra.Dovoljno je samo da se autor “šlihta“ svom mentoru i – eto citiranosti;a to se itekako događa.
Ako je neko NAUČNIK, za njega i one kojima treba znanje najbolje je da se i dalje bavi naukom, ne direktorskim mestom na kome će se baviti potpuno šesnaestim stvarima.
Da se ja pitam,tražio bih od svih kandidata ne najboljeg stručnjaka već najboljeg menadžera.
Proverite i sami ko je strucniji (u naucnom pogledu):
http://www.medfak.ni.ac.rs/Predmeti/Pedijatrija/Pedijatrija/Borislav%20Kamenov.pdf
http://www.medfak.ni.ac.rs/Predmeti/Radiologija/Radiologija/Zoran%20Radovanovic.pdf
Sto se tice strucnosti i ozbiljnosti i u svakom drugom pogledu, kao i sustinskog autoriteta, svima koji poznaju oba kandidata je apsurdno uopste i uporedjivati ih.
Cestitke dragom profesoru Kamenovu.
Dr Zoran Radovanovic je odbornik u GO Pantelej. ON je prihvatio autortitet DS predsednika u kvalifikaciji elektericara. Sta ocekivati u KC Nis sa takvim poniznim stavom jadnog medicinskog strucnjaka. Postavlja se ozbiljno pitanje, da li logikom ponasanja moguceg direktora, autoriteti u KC mogu biti analfabeti ?
Potpuno se slažem sa Ozimićem,samo ne znam ko bi to mogao da proveri a da ne dirne u sujetu nekih partijskih lidera. Znam primer da je najbolji Upravnik psih. bolnice u Toponici bio čovek koji nije bio lekar jer biti upravnik nije samo lečiti već voditi kompletan život bolnice, maltene kao jednu malu državu.
Ja sam na polju operskih arija napisao i objavio 8 rada jedan je cak i na kineski preveden a ne znam da
sviram ni frulu.e jeli sam ja dobar operski radnik ili vredan prepisivac.Srbija je po broju doktora nauka vodeca sila i u svetskim okvirima a po standardu zadnja.Eto toliko o prepisivackim naucnim radovima.
Kozma
Osim menjanja prozora, venecijanera, sredjivanja kabineta (to sto uradi svaki generalni direktor), ne vidi se nikakav pomak, naprotiv, nema osnovnih sredstava za rad, a da ne pricam o tome da li su u svesti tih ljudi (generalni direktor, Dr Krstic, Radan Ilic -zemljo otvori se) zposleni u Klinickom centru Nis. Svaka godina je sve gora i gora.