Čiko Friman i Milčo Leviev na Nišvilu

NIŠ – Sastav koji zajednički predvode Chico Freeman jedan od najistaknutijih savremenih jazz saksofonista i verovatno najpoznatiji disident kada je reč o jazz muzičarima iza nekdašnje „gvozden zavese“ i jedini dobitnik jazz Grammy nagrade sa prostora Istične Evrope – Milčo Leviev, nastupiće prvog dana Nišville jazz festivala (11. avgust).

Članovi kvarteta su i bubnjar iz Švajcarske Joris Dudli i kontrabasista iz Bugarske Vasil Hadzhigrudev.

Chico Freeman (sin takođe poznatog saksofoniste Vona Freemana) počeo je da svira trubu, a za saksofon se opredelio relativno kasno – sa 17 godina i to baš u vreme kada je  dobio stipendiju za studije matematike na Northwestern Univerzitetu. Međutim, ozbiljan rad na tenor saksofonu, 8 do 10 sati vežbanja dnevno, veoma je brzo dao rezultat, pa je Chico svoje profesionalno interesovanje usmerio ka muzici, upisavši u Čikagu Muzičku školu čuvene Asocijacije za razvoj kreativnih muzičara (AACM), a diplomirao je teoriju i kompoziciju na Governors State Univerzitetu.

Još u vreme dok je na Državnoj muzičkoj akademiji u Sofiji studirao klavir i kompoziciju, bilo je očigledno da je Milčo Leviev vanserijski talenat i kada je reč o klasičnoj muzici, ali i džezu za koji se zainteresovao još u tinejdžerskim godinama slušajući emisije Willis Conovera na „Glasu Amerike“ (kome je u čast, pre par godina organizovao koncert na kojem su nastupili najpoznatiji muzičari rođeni u socijalističkim zemljama: Paquito D’Rivera and Friends: Milcho Leviev, Horacio Hernandes, George Mraz, Valery Ponomarev)

Bio je za dirigent Big Banda Bugarskog nacionalnog radija (’62 – ’65) gde je kroz svoje, u ono vreme veoma avantgardne kompozicije – kombinaciju džeza i muzičkog folklora – postavio standarde koji su etablirani tek godinama pa i decenijama kasnije. Od 1965. godine vodio je manji sastav Jazz focus sa kojim je osvajao nagrade na mnogim jazz festivalima pa i na čuvenom Montreux festivalu. Godine 1970. iz političkih razloga je napustio Bugarsku (gde mu je dozvoljeno da se vrati i nastupa tek posle 1980.)  i preko Nemačke, gde je kratko radio sa Albertom Mangelsdorffom, otišao u Los Angeles gde postaje pijanista i glavni aranžer Big Benda Dona Elisa (potpisao je i aranžmane za muziku u čuvenom filmu „Francuska veza“).