250. put pred publikom
Na predstavi „Pljačka 3. maja“ koja je izvedena u Nišu, Milan Marković, koji u ovoj komediji igra glavni lik Gvozdena, sinoć je na scenu izašao po 250. put, a kolege glumci priredili su mu malo iznenađenje.
Publika je nakon predstave Akademskog pozorišta SKC-a, imala prilike da prisustvuje zanimljivoj dodeli priznanja.
Kolege glumci poklonili su Milanu majicu na kojoj su se prethodno potpisali. To je bio njihov način da jedan jubilej obeleže u svojm mladalačkom i duhovitom stilu.
Ovaj mladi glumac u Akademskom pozorištu igra oko 7 godina i jedan je od veterana. 
Inače, „Pljačka“ je prvi put izvedena u pozorišnoj sezoni 2010/11, a ovo je bilo njeno 22. izvođenje. I ovog puta sala SKC-a bila je do poslednjeg mesta puna.
Predstavu zanimljivom čini i to što glumci svaki put dodaju po neki novi duhovit skeč. Pošto nikada nije ista često se desi da u publici ima i onih koji su je već nekoliko puta gledali.
Program Akademskog pozorišta SKC-a za novembar možete pogledati – ovde.
Autor:
Jelena Cvetković
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
3Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Sjajna predstava!
Odličan tekst i talentovani glumci! Ono što nedostaje jeste veći prostor za izvođenje predstave i više mesta za gledaoce. Šteta je što se finansiraju neke gluposti, a u umetnost se ne ulaže.
Лепота живљења на сцени је саткана од мисаоних врхова који се доатакну, поетичних шетњи са оне стране ума, емотивних проветравања и још хиљаду малих великих тренутака од којих се плету снови, али је можда највећа радост у свему томе трајање. Добар ветар, добри Мико!
ПС: Број мог рачуна знаш. 🙂