Začetnici panka iz Niša opet u studiju

Fleke Nis 1983
"Slatka mala" je jedna od najpoznatijih pesama "Fleka"

Jedan od sastava koji je krajem sedamdesetih doveo pank i bunt protiv režima upakovan u avangardne tekstove, kultne niške „Fleke“, priprema drugi album koji se istovremeno snima u Švajcarskoj i Nišu.

Ovo je nastavak druženja drugova iz Rentgenove i obližnjih ulica koji su, posle osnivanja 1978. i rastanka 1986. godine, pretprošlog leta izdali prvi album „Rock’n’roll is like Jesus.

Bubnjar Dusan Mirkovic
Bubnjeve snimaju u Švajcarskoj

Iako su članovi ovog benda, dok su u Švajcarskoj dovršavali snimanje na basu, klavijaturama i bubnjevima, Južnim vestima rekli da su ponosni na taj album, odlučili su da poslušaju kritiku i snime još jedan.

– Svi su hvalili zvuk, ali su kritikovali što smo snimili pesme na engleskom. Na predlog producenta Petra Janjatovića radimo novi album, ovog puta sa najpoznatijim starim pesmama na srpskom jeziku i 5-6 novih. U Nišu se snimaju gitare, pa ćemo sve to uklopiti na masteringu ovde, u Švajcarskoj – ispričali su članovi „Fleka“.

Fleke u studiju 2013
Početak snimanja u Nišu
Bez obzira na veliku popularnost u regionu i na to što su, između ostalog, održali oko 300 svirki u Sava centru, Domu omladine, Hali Čair, brigadirskim naseljima po Jugoslaviji, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na moru, članovi „Fleka“ su tokom osamdesetih godina objavili samo jedan singl „Bicikli i automobili“, za „Jugodisk“ 1980. godine.

Sa pesmom „Slatka mala“, koja se i danas često čuje na radiju, bili su zastupljeni na zajedničkoj ploči „Ventilator Vol. 3“ u izdanju PGP RTB 1985. godine.

– Pregovori oko izdavanja albuma sa „Jugotonom“ nisu uspeli, a sve je propalo kad su nam ukrali studijsku traku posle gostovanja u Zagrebu u emisiji „Stereovizija“ – seća se bubnjar Dušan Mirković.  

Ipak, ovo je bend koji je utro put pank sledbenicima i, kao što se seća ondašnja niška omladina, okupljao je malo drugačiju publiku.

Današnja Ulica generala Tranijea, nekadašnja hipi-dolina, bila je poznato mesto okupljanja, ali je grupa mladih koja se priklonila panku polako počela da se izdvaja ka delu ulice kod tadašnje prodavnice „Ugled“ i apoteke „Ćele-kula“.

– Mi koji smo počeli drugačije da mislimo i farbamo kose odvajali smo se od ostalih jer su tada oni za nas bili „mainstream“. Ali su nam mnogi ipak prilazili jer smo ih zainteresovali izgledom i načinom ponašanja – prepričava Dušan.

Prepozatljivi po tesnim pantalonama u jarkim bojama, odelima, sakoima sa bedževima, nosili su sasvim novu poruku. Avangardnim tekstovima pokušavali su da ukažu na političku atmosferu u tadašnjoj Jugoslaviji.

Fleke 1984

– Prvu polovinu sedamdesetih obeležio je hard-rok koji je evoluirao u svoju simfo-psihodeličnu verziju, pa je zatim omladinu počela da hvata „groznica subotnje večeri“ i disko era. Bilo je jasno da nešto mora da se radi! I tako je došao pank i bunt prema političkim poltronima, a kasnije smo se okrenuli i ljubavnim temama – priča Dušan.

Svoju poziciju voditelja emisije „Spektar melodija“, koja je jednom dnevno početkom osamdesetih emitovana na Radiju Niš, on je iskoristio da se pank i „new vawe“ čuju i u etru.

– To je u ono vreme bila jedina emisija gde se mogao čuti taj zvuk, ali i razgovori sa članovima „Šarla akrobate“, „Prljavog kazališta“, „Pilota“, „Električnog orgazma“ koji su početkom osamdesetih često držali koncerte u Nišu – podseća Dušan.

Emisija, za čije postojanje zahvaljuje muzičkoj urednici Saški Dejanović i njenom sluhu za nov pravac, donela mu je nadimak „Spiker“.

– Četiri puta sam išao u Trst, ali ne po farmerice, već po ploče koje bih pustio na radiju. Neki drugovi su ih donosili i iz Londona. Čitali smo beogradski „Džuboks“ i zagrebački „Polet“ i bili zaraženi grupama „Clash“, „Joy Division“, „The Strainglers“ – seća se Dušan.

Prvi deo priče „Fleka“ završio se 1986. kada su se prijatelji iz kraja razišli – basista je otišao u Nemačku, bubnjar u Švajcarsku, klavijaturista u Španiju…


Iz podruma do studija Glena Milera

Kad su sa 17 i 18 godina probe imali u šupama i podrumima, članovi „Fleka“ nisu ni pomislili da će jednog dana završni mastering njihovih albuma raditi svetski stručnjak kao što je čuveni Glen Miler. 

U njegovom poznatom studiju „Greenwood“ do sada su inspiraciju tražile mnoge čuvene legende muzike, među kojima su David Bowie, „Rolling Stones“, Tina Turner, Sting, Lu Reed, „Take That“, Robbie Williams i još hiljade drugih.

Glen Miler
Mastering ponovo u studiju Glena Milera

Ovog puta će Glen Miler biti zaslužan za finalni zvuk pesama niških „Fleka“: „Orden“, „Akvarel“, „Auto“, „Besan pas“, „Led“, „Promene“, „Carstvo večite vatre“, „Živeti žestoko“, „Zver“, „Čovek u uglu“…

Pevač Nebojša Savić, gitarista Goran Savić, gitarista Aleksandar Radovanović, klavijaturista Miodrag Manić, basista Vladislav Delovski i bubnjar Dušan Mirković očekuju da će album biti završen ovog leta. U tom slučaju, već ove godine biće organizovane dve promocije, u Nišu i Beogradu. 

//www.youtube.com/embed/PSZupr9-JUU
„Fleke“ – „Slatka mala“
Povezane teme

Slični tekstovi

Komentari

7
  1. Braća Savić i ekipa. Veliki majstori.

  2. Alex i Vlada Delovski sjajno… bas se radujem da ponovo snimaju. Oktobar song je jako dobro uradjen!

  3. Momci, prijateljski savet. Ne slušajte nikakve producente. Sledite svoj put, ako ne želite da vam krajnji domet bude Feedback (bez loše konotacije). Slobodno pevajte na engleskom.

  4. nikada oni nisu imali veze s punkom,samozvani punkeri,foliranti i plagijatori.losa kopija el.orgazma.punk je sham 69,the jam,rijecki paraf…,ali, ipak,im zelim da se vrate na scenu!

  5. @hedonist:
    Secas li se uopste neke pesme El. Orgazma iz ’78. ili ’79. godine? Naravno, ne! Oni tada nisu ni postojali. Jedna od najboljih stvari grupe Fleke „Orden“, nastala je upravo ’78.

  6. @panker-slusaj malo hipnotisano pile,prvi giletov band.uzmi rok enciklopediju,citaj darka glavana,pecu popovica,peru janjatovica i SLUSAJ muziku,a ne,onako,usput.

  7. @panker-nije dovoljno samo se obuci i izgledati ko panker,treba da zivi i svira punk.

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.