URS za investicije i protiv stezanja kaiša

Lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan DInkić, sa velike bine u centru Niša, upitao je okupljene da li žele da im stežu kaiš ili žele da rade. Kaže da za razliku od ostalih, njegova stranka nudi samo investicije i nova radna mesta.

Ideja i program Ujedinjenih regiona Srbije je jasan, kako je rekao Dinkić “da živimo, a ne da životarimo”.

– Glas za URS je glas protiv stezanja kaiša, protv solidarnog poreza, ali za investicije, za gradnju novih fabrika, za zapošljavanje, za veći budžet za poljoprivredu. Za finansijsku pomoć majkama za svako novorođeno dete i za besplatnu užinu deci u školama – rekao je Dinkić.

Prvi čovek URS-a i doskorašnji ministar finansija i privrede nabrajao je kompanije koje su poslednjih godina došle u NIš, ali je naglasio da je cilj njegove stranke da u Niš dođe auto-industrija velika kao kragujevački “Fiat”.

– Čista srca izlazim na izore, jer znam da 5.000 ljudi radi zahvaljujući onome što smo mi uradili i hoće još 10.000 ako date poverenje! Hoću još “Fiata” u svim regionima, hoću jednu automobilsku fabriku u Nišu, to hoćemo da uradimo i mnogo komponentaša na celom jugu Srbije, da ljudi rade i zarade – rekao je Dinkić.

Dinkić kaže da je jedan od njegovih zahteva da regioni budu ustavna kategorija i da južna Srbija bude sagledana na pravi način. Ukazao je na neophodnost regionalizacije i direktnog izbora gradonačelnika. Naglasio je da bi tada Nišlije mogle da izaberu predsednika niškog URS-a Branislava Jovanovića za prvog čoveka grada.

Jovanović je otvorio završnu konvenciju URS-a u Nišu i rekao da svi regioni moraju da imaju jednake šanse.

– Vređaju nam inteligenciju izmeštanjem pruge u Beogradu, zbog projekta Beograd na vodi, a našu prugu decenijama ne mogu da izmeste, iako je u centru grada i veliki je problem – rekao je Jovanović.

Pored njih dvojice prisutnima su se obratili i potpredsednici URS-a Boško Ničić, Verica Kalanović, Vladan Vasić i Veroljub Stevanović, kao i predsednik niške Opštine Medijana Nebojša Krstić.

Trg kralja Milana je bio poprilično ispunjen, ali dosta ljudi je bilo iz drugih mesta sa juga Srbije, a bilo je i puno srednjoškolaca koji su sa nestrpljenjem iščekivali koncert Dženana Lončarevića, koji je usledio nakon konvencije.