Na pohovan mozak i škembiće – u „Hitnu pomoć“

Restoran sa telećom glavom i junećim repovima u zgradi Hitne pomoći? Većina ljudi to smatra nemogućim. Ipak, u Nišu se kuvani specijaliteti i roštilj nude baš na ovako neobičnom mestu za restoran.

Od otvaranja pre mesec i po dana, u „Mače“ uglavnom dolaze lekari, sestre i tehničko osoblje Hitne, ali je restoran otvoren za sve goste, pogotovo „dobre i lepe“, priča njegov vlasnik Milorad Đorđević, dugogodišnji niški ugostitelj.

Ono što bi goste moglo da odbije od želje da probaju čorbice, pohovane škembiće, gulaš, šnicle, pohovan mozak, sve vrste roštilja, teleću glavu, juneće repove i salate, jeste to što se do restorana na drugom spratu zgrade Hitne pomoći stiže istim hodnicima kroz koje jure lekari spasavajući živote pacijenata.

Ako rešite da tamo odete na ručak, moguće je da vas na putu do prostorije duž hodnika na drugom spratu zaustave lekari i pitaju koga tražite ili šta vam treba, jer ni sami još nisu navikli na činjenicu da je restoran otvoren za sve.

Međutim, kad kažete gde ste krenuli, pokazaće vam kuda da idete, mada će vas na cilj voditi i strelice i plakati koji su uz stepenice izlepljeni još od samog ulaza.

Njima se u „Mače“ poziva na „proveru gostoprimstva“ i hranu sa „povoljnim cenama“.

– Tu je do pre 2 godine postojala kantina samo za zaposlene, a ja sam na savet prijatelja lekara odlučio da otvorim restoran za sve goste. Glavni gosti jesu medicinari koji ovde čuju razglas, pa kada ih pozovu zbog hitnog slučaja, odmah beže i idu da rade, a ja im ostatak ručka čuvam – priča Đorđević.

Sa svojom kuvaricom odgovara na narudžbine iz različitih klinika jer se vest o kvalitetu hrane brzo pročula među kolegama.

Da restoran otvori u zgradi „Hitne“ nateralo ga je to što za svoju prvu kafanu, koja je 24 godine radila na Bulevaru Nemanjića, mora da uz sve manji promet plaća skupu zemljarinu, dok ga mesečna renta Hitnoj košta nešto manje.

– Suština je sledeća: ne možemo više da čekamo da posao sam dođe. Došlo je vreme da čovek mora sam da se za njega bori, kao što se borim ja sada. Bilo je drugo vreme kad sam nekad radio u društvenoj firmi – priča ovaj ugostitelj,

Iako medicinske radnike, zbog nekih prohteva o kojima nije želeo detaljnije da govori, naziva „komlikovanom felom“, kaže da su ipak „disciplinovani“ jer u radno vreme ne traže i ne piju alkohol.

– Za vreme radnog vremena niti traže, niti piju. Doduše, meni i njihov direktor kaže da im ne dajem piće, a ja mu kažem da nisu maloletni. Ne bih mogao da im zabranim ako potraže, znaju šta smeju, a šta ne – kaže vlasnik „Mačeta“.

Stalne mušterije tog restorana povremeno svrate i u novi restoran, a miris tečnosi za dezinfekciju koji se oseća u svakoj zdravstvenoj ustanovi i povremeni prizori pacijenata na nosilima ispred ulaza u zgradu, ne smanjuju im apetit. 

Šansu da zaradi Đorđević vidi u ideji da hranu priprema za bar dve stotine zaposlenih u Hitnoj, ali i radnike novog Kliničkog centra čija je izgradnja u blizini tek počela.

Gosti, kaže on, u „Mače“ mogu i bez zdravstvene knjižice.