Rumunska opština reciklira 200 puta više otpada od Niša

I dok se u Nišu za 6 meseci ponovo iskoristi tek 100 tona otpada, u Distriktu 1 u Bukureštu, koji ima oko 230 hiljada stanovnika poput Niša, od oko 53.000 tona komunalnog otpada u reciklažu i kompost se iskoristi skoro 19.000 tona.

Tako kroz reciklažni centar Javnog komunalnog preduzeća „Mediana“ u Nišu za 6 meseci “prođe” oko 600 tona otpada, dok ista ova količina otpada pristigne u roku od 24 sata u jednu od reciklažnih firmi kraj Bukurešta.

Direktor niške JKP “Mediana” Bratislav Vučković objašnjava da je Niš tek na početku kada je recikliranje i odvajanje smeća u pitanju, kao i da je već postojeće reciklažno dvorište malih kapaciteta.

Kako do prošle godine nismo reciklirali ni jedan kilogram koji sakupljamo postoji ipak neki napredak, sada se u reciklažnom dvorištu selektuje i pripremi za reciklažu oko stotinak tona mesečno. Najviše ima kartona, papira, pet-ambalaže i tvrde plastike – kaže Vučković.

Međutim, objašnjava, kapacitet postrojenja za separaciju, razvrstavanje različitih vrsta otpada i pakovanje je 15 tona otpada dnevno, što je malo za količinu otpada koja pristiže.

Među prvima smo se u zemlji okrenuli ka selektovanju otpada i uvećanju procenta recikliranog otpada. Imamo oko 15 hiljada domaćinstava koji odvajaju otpad, ali postrojenje je malo. Recimo, našoj presi je potreban jedan sat da napravi jednu balu od reciklabilnog materijala, dok postoje one koje to rade za 5 minuta – kaže direktor JKP “Mediana”.

On dodaje su time što su počeli da selektuju otpad i recikliraju, počeli da se lagano približavaju evropskim standardima.

“Mediana“ već poštuje direktive EU gde je reciklaža osnovni i primarni način tretmana otpada. Pravilnim tretmanom, želimo da otpad ne tretiramo kao smeće, već kao resurs, od koga može da se zaradi, a uz to i rasteretimo našu deponiju – ističe Vučković. 

---

Srbija na dnu lestvice u Evropi

Prema procenama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Srbiji se reciklira od 10 do 15% otpada. Međutim, većina ovog smeća nije takozvani komunalni otpad.

Tako se, prema podacima Eurostata, službene statističke agencije EU, Srbija nalazi na dnu lestvice evropskih zemalja prema procentu recikliranog otpada prikupljenog od domaćinstava i ustanova sa nula procenta. U reciklaži e-otpada smo ipak bolji – oko 12%, a najviše recikliramo papir i karton. 

Strategijom upravljanja otpadom, u okviru dugoročnih ciljeva koje Srbija treba da ispuni, zacrtan je cilj da u periodu od 2015. do 2019. godine neophodno postići stopu iskorišćenja i reciklaže ambalažnog otpada – staklo, papir, karton, metal i plastika, na 25% od njegove količine – rekla je državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Stana Božović.

---

Članstvom u EU treba ispuniti visoke ciljeve u reciklaži

Prema rečima Mihaele Olaru iz Nacionalne agencije za zaštitu životne sredine u Rumuniji, i u toj zemlji se, kada su odlaganje otpada i reciklaža u pitanju, krenulo sa dna. Prvo se počelo sa pilot projektima, ali se potom ceo sistem razvijao – od transporta otpada, selekcionih i reciklažnih centara i kompostnih postrojenja.

U momentu kada smo ušli u Evropsku uniju 98% smeća je završavalo na deponijama i jako malo se recikliralo. Sada se reciklira oko 14% komunalnog otpada, a oko 46% industrijskog. A i taj procenat moramo povećati – kaže Olaru.

Objašnjava da se u Rumuniji, zavisno od okruga, grada i opštine, primenjuju 2 sistema za selektovanje otpada.

U nekim gradovima se odmah odvaja takozvani suv otpad, poput papira, metala i plastike, od mokrog otpada i taj sistem se naziva dualni. U drugim gradovima se odvaja svaki reciklabilni materijal bacanjem u određeni kontejner ili kantu koji su namenjeni isključivo za papir ili staklo ili plastiku – napominje Olaru.

---

Neke kompanije recikliraju i 40% otpada koji sakupe

U jednoj od 4 reciklažnih i oko 15 malih kompanija iz okruga Bukurešta, firmi “RomWaste”, dnevno prikupe 600 tona, a mesečno 15 do 16 hiljada tona otpada.

Taj otpad prikupljamo od 8 sanitarnih kompanija koje sakupljaju i odvoze smeće iz Bukurešta i okoline. Najviše recikliramo plastiku, kao i papir, i dobijamo polipropilen i polietilen – kaže Florin Damaroiu, generalni menadžer kompanije “RomWaste” iz Bukurešta.

Jedna od 8 sanitarnih kompanija koja snabdeva ovaj reciklažni centar jeste “Romprest”, a ona se bavi sakupljanjem otpada i održavanjem javne higijene u Distriktu 1 Bukurešta.

Marketing menadžer “Rompresta” Adriana Kalkan ističe da su građanima, firmama i institucijama omogućili odvajanje otpada pre 7 godina.

2008. godine smo dobili prvi ugovor sa gradom i tada su kontejneri bili zeleni za mokar otpad i braon za suvi, odnosno reciklabilni, ali godinu dana kasnije kada su već počeli da razumeju šta je suv otpad počeli smo da postavljamo tri vrste kontejnera za materijale koji se recikliraju. Zeleni su za staklo, plavi za papir i metal, a žuti za plastiku – objašnjava Adriana.

Sada se 40% otpada koji sakupi ova kompanija u Distriktu 1 reciklira ili iskoristi za energiju. Kažu, očekuju da ovaj procenat raste iz godine u godinu.

---

* Deo teksta je nastao tokom posete autora Rumuniji, organizovanoj u okviru projekta „Medijska putovanja u EU“, Delegacije EU i Britanskog saveta u Srbiji.