Edukacija o medijima skroz zapostavljena

autor: A.M., B. T, T. B
novinari
Da li su građani kvalitetno informisani?; Foto: arhiva JV

Dok stručnjaci smatraju da je medijska pismenost ključna za život u 21. veku, u toku školske godine đaci u Nišu samo 4 časa posvete toj temi.

Nedovoljna medijska pismenost, upozoravaju stručnjaci, sve više dovodi do toga da se mladima manipuliše preko medija, jer oni nemaju razvijeno kritičko mišljenje prema medijskim sadržajima.

Nikola Stanojevic
Nedovoljno edukacije iz medijske pismenosti; Nikola Stanojević
Da se ovoj značajnoj temi ne posvećuje dovoljno pažnje pokazuju i odgovori učenika nekoliko srednjih škola u Nišu.

Mislim da je jedini predmet na kom se potencira razmišljanje o medijskoj pismenosti filozofija – kaže Nikola, učenik 4. razreda Umetničke škole u Nišu.

Učenice Gimnazije „Stevan Sremac“ Ganja i Marija kažu da su za termin „medijska pisenost“ čule, ali da se njihovo poznavanje funkcionisanja medija i informisanja građana tu zavržava.

Da je reč o ozbiljnom problemu smatra i dugogodišnji novinar i asistent na Katedri za novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu Velibor Velja Petković. On kaže da je veoma bitno da pre svega mladi nauče kako da “čitaju” vesti, da bi razvijali kritičko mišljenje o svetu u kome žive i da ih ne bi lagali da žive u idealnom svetu.

Da bi mogli da promene ovaj svet, moraju da uoče šta je ono najlošije. Dakle, podrazumeva se da medijski pismeni mladi ljudi mogu da prepoznaju laži u medijima kojima smo neprekidno zasipani, bombardovani, i da, naravno, otkriju šta je to što treba učiniti da ovaj svet bude po njihovoj meri – kaže Petković.

medijska pismenost
Grafit iz Niša; Foto: Južne vesti
Ipak, profesor građanskog vaspitanja Ivan Mitić smatra da situacija nije beznadežna. Sem kroz njegov predmet, o medijskoj pismenosti, dodaje, uči se i na časovima socioligije, kao i kroz nastavne jedinice koje nisu direktno upućene na medije.

Učenici su svesni da postoje medijiske manipulacije, raznorazni interesi koji se prenose putem medija, ali je problem njihovo konkretno prepoznavanje. Oni su svesni toga na nekom apstraktnom nivou – smatra profesor Mitić.

Inače, istraživanje koje je tokom prošle godine sprovela Medijska koalicija, koju čine najveća novinarska i medijska udruženja, pokazuje da srednjoškolci internet i društvene mreže koriste više u odnosu na druge medije, te da mogu prepoznati medijske manipulacije na osobama iz njihove okoline.

Ipak, isto istraživanje pokazuje da nisu u stanju da medijske manipulacije uvide na sebi, odnosno da nisu spremni da to i priznaju – kažu u NUNS-u.


Neinformisani i đaci i nastavnici

Poseban problem sa medijskom pismenošću je i nedovoljna informisanost samih nastavnika koji bi đacima trebalo da predaju o tome.

Ivana Spasic
Nedovoljno edukacije za nastavnike; Ivana Spasić
Profesorku Umetničke škole u Nišu Ivanu Spasić načelno ne brine mali broj časova koji je predviđen za tu temu, već što je i pored ličnog angažovanja njoj bilo teško da se sama dodatno upozna sa temom.

Ja sam lično učestvovala na seminarima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Dobila sam neke konkretne informacije. Tema je bila obrađena na adekvatan način. Ali pored toga moram priznati da nisam naišla na bilo koji drugi seminar – kaže Spasićeva.

Kako bi se podigla svest građana o značaju medijske pismenosti Medijska koalicija je 2014. godine pokrenula poseban sajt.

Na njemu građani mogu pronađi obilje informacija, novinarskih tekstova, ali i stručnih analiza u vezi sa ovom značajnom temom.

Posebni delovi sajta su posvećeni učenicima i nastavnicima.

Ovaj medijski prilog napravljen je u okviru projekta Nezavisnog udruženja novinara Srbije „Mladi istražuju javni interes“ koji podržava Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Autor:
A.M.
Autor:
B. T
Autor:
T. B

Slični tekstovi

Komentari

0

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.