Svest o značaju reciklaže još na „niskim granama“ na Balkanu

Žitelji dve niške opštine više od pola godine imaju posebnu kantu za reciklabilni materijal, ali neki od njih još nisu stekli naviku da odvajaju smeće. I u Rumuniji, koja je već 8 godina u Evropskoj uniji, još se bore da građanima objasne značaj reciklaže.

Prema rečima direktora JKP “Mediana” u Nišu Bratislava Vučkovića, nakon što su početkom godine počeli da u opštinama Medijana i Palilula dele kante za selektovanje otpada, odziv građana je bio veliki.

Ljudi su rado prihvatali te naše plave kante, iako time preuzimaju obavezu da u njih bacaju reciklabilni materijal, odnosno plastiku, papir i met-ambalažu. Negde oko 75% Nišlija se pridržava i selektuje kako treba smeće, ali naravno ima i onih koji u plave kante bacaju sve – kaže Vučković.

Nišlijka Milica Branković kaže je bila od početka oduševljena idejom sa se otpad selektuje, kao i da su se svi u njenoj kući brzo navikli na to da kada bacaju smeće treba da odvoje ambalažu od ostataka hrane.

Pored regularne korpe u kuhinji imam kesu u koju bacam ambalažu, a i stariju ćerku od četiri godine sam naučila šta gde treba da baci. Sad često imamo problem što nam se kanta za selektovani otpad puni mnogo brže od obične, a prazni se tek svake druge nedelje – kaže Milica.

Međutim, priznaje, ima i onih koji nisu toliko odgovorni, te često zaborave da odvoje otpad. Najčešće kažu da “oni nemaju ništa od toga”, pa da ne moraju da to čine.

---

Mentalitet se teško menja

Prema rečima Mihaele Olaru iz Nacionalne agencije za zaštitu životne sredine u Rumuniji, i u toj zemlji se sitnim koracima gradi ekološka svest kod građana.

Najveći problem jeste mentalitet ljudi i njihova svest o važnosti reciklaže. Teško je objasniti ljudima da treba da tretrapak mleka bace u jednu kantu, a limenku u drugu – objašnjava Olaru.

Napominje da prema uslovima Evropske unije lokalne vlasti u Rumuniji moraju da smanje za 15% svake godine smeće koje završava na deponiji. Ukoliko to ne ispune, plaćaju 100 leja (22 evra) po toni otpada koje se skladišti na deponiji. Zato je, ističe, važno da se što više otpada reciklira, a ne šalje na deponiju.

Oladu kaže da zasada nisu počeli da kažnjavaju građane koji ne odvajaju reciklabilni otpad, ali da je u planu da se to primeni od sledeće godine. U međuvremenu, značaj reciklaže se promoviše, recimo akcijama u super-marketima gde se dobijaju vaučeri za kupovinu za određenu količinu pet i met-ambalaže i stakla.

Istraživanje tri rumunske organizacije – Instituta za javnu politiku, Habitat Urban i Terra Mileniul III pokazalo je da 48% ispitanika smatra da postojeći sistem odvojenog prikupljanja otpada slabo utiče na zaštitu životne sredine, dok polovina njih ističe da u ugovorima sa kompanijom koja sakuplja otpad ne postoji klauzula da su u obavezi da selektuju smeće.

Čak 68% njih je reklo da su nezainteresovanost građana, kao i nedostatak informacija i edukacije, glavni razlog što i dalje nema uspeha u odvajanju otpada.

---

Ekološka svest najbolje se razvija u detinjstvu

Zašto je i koliki značaj reciklaže najlakše je učiti najmlađe koji će kasnije postati odgovorni građani. Zato je strategija, kako u Srbiji, tako i u Rumuniji, da se sa edukacijom o ekologiji krene u osnovnoj školi.

Niško udruženje “Plant” poslednjih godina organizuje akcije kojima želi da podstakne kod osnovaca ekološku svest.

Pošto na mladima svet ostaje logično je da od najranijih dana treba da edukujemo decu i stvaramo svest zašto je važno čuvati životnu sredinu, kao i na koji način to činimo. Smatramo da su škole pravo mesto za to – objašnjava Dragana Vukadinović iz “Planta”.

Ovo udruženje je u oktobru i novembru organizovalo akciju u kojoj su đaci iz 47 osnovnih škola Nišavskog okruga prikupili čak 6,5 tona starih baterija, električnog i elektronskog otpada koji je poslat na reciklažu.

Rumunska kompanija “Romprest” koja se, između ostalog, bavi sakupljanjem otpada i održavanjem javne higijene u Distriktu 1 Bukurešta, ima brojne akcije namenjene deci.

Marketing menadžer “Rompresta” Adriana Kalkan ističe da su 2008. godine potpisali ugovor sa glavnim gradom Rumunije, kada su krenuli u jake kampanje u školama i kompanijama.

Naše pozorište je obilazilo škole, a glavni junaci su bili u bojama kontejnera prema materijalu za reciklažu. Imamo i svoju maskotu koju deca obožavaju. Organizovali smo i razne ekološke konkurse – objašnjava Kalkan.

Ona napominje da je predhodnih godina u njihovim akcijima učestvovalo oko milion dece i ističe da veruje da će oni kada odrastu poštovati životnu sredinu i odvajati otpad za reciklažu.

---

Deo teksta je nastao tokom posete autora Rumuniji, organizovanoj u okviru projekta „Medijska putovanja u EU“, Delegacije EU i Britanskog saveta u Srbiji.