„Nišku Banju“ pevaju američki horovi, pa i u holivudskom filmu

Zbog neobičnog ritma pesma “Niška Banja” je poslednjih godina na repertoaru brojnih horova širom Amerike, Britanije, Novog Zelanda, kao i Meksika i Španije. Može se čuti i u holivudskom filmu “Boychoir” u kome glumi Dastin Hofman.

U filmu iz 2014. godine hor dečaka iz Amerike, čijeg dirigenta glumi Hofman, na probi izvodi upravo stihove “Niška Banja, topla voda, za Nišlije živa zgoda”. Iako se čuje da mladi Amerikanci imaju problem sa izgovorom reči, ritam su savladali.

U aranžmanu američkog kompozitora Nika Pejdža ovu pesmu godinama unazad pevaju horovi škola i univerziteta iz Misisipija, Masačusetsa, Hjustona, Ilinoisa, Konektikata, Virdžinije, iz Meksika, sa Aljaske, grada Bangor u Britaniji…

Kada se u YouTube ukuca naziv pesme i ime Nick Page nudi se bezbroj nastupa horova iz celog sveta.

 

Dirigent hora osnovne škole “Parker” iz Hjustona Marianna Parnas-Simpson kaže za „Južne vesti“ kaže da je pesma “Niška Banja” veoma popularna u Americi, a da ju je ona prvi put čula pre 20 godina.

Deca vole ovu pesmu zbog vatrenog ubrzanog tempa i zabavne ritmičke strukture. Jeste neobičan jezik, ali deca to brzo savladaju – objašnjava dirigent hora iz Hjustona.

Kaže, bila je iznenađena kada je čula da se ta pesma izvodi u kafanama u Srbiji.

---

Nepravilan ritam je izazov

Kako objašnjava dirigent niškog Akademskog hora Zoran Stanisavljević, pesma “Niška Banja” izazovna je horovima zbog ritmičnost.

Ona je zanimljiva, posebno zapadnim horovima, jer je pisana u takozvanom nepravilnom ritmu, odnosno devet osmina. Oni nemaju takve ritmove i za njih predstavlja egzotičan oblik horske kompozicije – objašnjava Stanisavljević.

 

Kaže da strani horovi prilagođavaju ovu kompoziciju svojim interpretacijama, a da postoji više njenih verzija, dok se u Srbiji najčešće izvodi aranžman kompozitora Aleksandra Vujuća i Minje Marković.

“Niška Banja” je deo standardnog repertoara svakog ozbiljnijeg hora u Srbiji – ističe Stanisavljević.

---

Američki kompozitor slučajno čuo pesmu

Nick Page, u čijem se aranžmanu najčešće izvodi pesma “Niška Banja” na američkom govornom području, kaže da je saznao za nju od grupe Pennywhistlers koja je kasnih šezdesetih prošlog veka objavila album sa folk pesmama iz celog sveta. Pesme je izvodio sada pokojni Theodore Bikel, pevač koji je znao 27 jezika, uključujući srpski.

Imao sam zadovoljstvo da 1987. godine putujem u Srbiju i otišao sam u bar u Beogradu. Pitao sam bend da otpevam “Nišku Banju” sa njima i oni su bili oduševljeni i iznenađeni što znam za nju – kaže Page.

 

Nada se da nikoga nije uvredio svojim aranžmanom ove pesme.

Govorim ljudima da je to pesma koja flertuje i koketira, a govori o ljubljenju, toplim kupkama i plesu. Mislim da je ljudi vole zbog energije koju nosi. Tempo 2+2+2+3 je normalan u vašem delu sveta, ali je stran nama Amerikancima. To predstavlja mnogima izazov, ali su nagrade sjajne – objašnjava kompozitor.

Napominje da je, kada je radio aranžman, namerno dao američki obrt. Zna da se “Niška Banja” peva i svira u kafanama češće nego u koncertnim dvoranama. To ga, objašnjava, ne čudi jer je to pesma puna ritma koja tera na ples i treba se pevati sa puno radosti i energije.