Vozači žele „vinjete“, „Putevima Srbije“ neisplativo

Vest da će 1. februara putarina poskupeti za 10 odsto naljutila je mnoge vozače u Srbiji koji pitaju zašto naša zemlja ne sledi primer država u kojima se koriste popularne „vinjete“, odnosno naplata prema vremenu vožnje, a ne prema pređenom kilometru.

Takav sitem naplate koriste najmlađe članice Evropske unije, nama susedne Bugarska i Rumunija, kao i Mađarska, Češka, Slovačka i Slovenija, dok je Austrija jedna od zemalja koja ga je uvela među prvima – još 1997. godine.

To što putovanje kroz Austriju za period od 2 meseca plaća 25 evra ma koliko kilometara prešao, a putarinu od Subotice do Niša i nazad 30 evra, Nišlija Saša Minić koji živi u Beču smatra velikom nelogičnošću.

Ako se misli da će država tako da prikupi više para za puteve, zašto im ne padne na pamet da na taj način ograničavaju kretanje ljudi po sopstvenoj zemlji i da se manje ljudi odlučuje na putovanje? – pita ovaj Nišlija.

Ipak, u „Putevima Srbije“ tvrde da ono što Austrijanci trenutno plaćuju kroz vinjete nije dovoljno za kvalitetno održavenje puteva, odnosno da su neophodne državne subvencije.

U ovom državnom preduzeću, koje upravlja auto-putevima u Srbiji, kažu da je nemoguće porediti se sa Austrijom jer subvencije, kako kažu, „za ekonomski jaku zemlju ne predstavljaju značajan problem“.

U prilog neisplativosti vinjeta ide i to da Austrija osim naplate putarine, svim vozilima posebno, to jest dodatno naplaćuje i prolaze kroz tunele i prelaze preko mostova – kažu u „Putevima Srbije“.

Dodaju da su u Austriji u početku vinjete korišćene za sve kategorije vozila, a da je 2004. godine za kamione i teretna kombi vozila, odnosno vozila nosivosti veće od 3,5 tone, uveden sistem elektronske naplate putarine po pređenom kilometru.

U Srbiji se, tvrde u „Putevima Srbije“, novac koji se sakupi od putarina na nepunih 700 kilometara auto-puteva, koristi za održavanje 15.000 kilometara državnih puteva 1. i 2. reda, pa su troškovi još i veći.

---

U Evropi pravila različita od zemlje do zemlje

Vinjete su kao sistem naplate u Srbiji najavljivane krajem 2014. godine, ali, tvrde u „Putevima Srbije“, nisu opravdale prvobitne planove i očekivanja kod zemalja koje su ih uvele.

Za one vozače koji povremeno koriste kraće delove auto-puta i one koji su u tranzitu, vinjete su skuplje nego naplata putarine po pređenom kilometru – kažu u ovom preduzeću.

Naplatu po pređenom kilometru, odnosno „putarine“, trenutno naplaćuju Hrvatska, Italija, Francuska, Grčka, Španija, Irska i Poljska.

Ipak, sa druge strane, neke od najrazvijenijih zemalja Evropske unije nemaju ni vinjete, ni putarine. Tako vozači putničkih automobila bez ikakve dodatne takse mogu da voze kroz Nemačku, Veliku Britaniju, Holandiju, Dansku, Švedsku, Holandiju…

To znači da Evropska unija ne zahteva, niti propisuje bilo koji određen sistem naplate, već da o tome odlučuje svaka država zasebno.

Jedino što EU nalaže jeste da države pri određivanju sistema naplate ne prave razliku između automobila sa domaćim i stranim registarskim tablicama, odnosno da cene vinjeta ili putarina budu jednake za domaće i strane državljane.