U Nišu pomoć i uteha za decu izbeglice koja putuju sama

deca Presevo
Procenjuje se da deca bez pratnje odraslih čine 5 odsto ukupnog broj izbeglica; ilustracija; foto: JV

Deca izbeglice koja su u ratu izgubila roditelje ili se od njih rastala na putu ka zapadnoj Evropi, kada se zateknu na teritoriji Srbije mogu da budu poslata u jedan od dva centra za smeštaj maloletnih stranaca bez pratnje odraslih – jedan od njih nalazi se u Nišu.

Centar
U niškom Centru za smeštaj maloletnih stranaca bez pratnje roditelja i staranja ima mesta za 10 dece
U Centar koji radi pri Zavodu za vaspitanje omladine smeštaju se devojčice i dečaci od 10 do 18 godina. Utehu, pomoć za traženje azila, hranu, odeću i sredstva za higijenu tamo je od otvaranja Centra 2011. godine dobilo 250 maloletnika, a samo u 2015. godini – njih 54.

Najviše ih je bilo iz Avganistana, ali i iz Sirije, Pakistana, Somalije, Iraka, dok su iz Mjanmara, Nigerije i Južne Afrike dolazili pojedinačni slučajevi. Najčešće su to dečaci jer je, kažu u Centru, devojčice ređe odluče da same krenu na put zbog njegove težine i neizvesnosti.

Međutim, razlozi zašto su ova deca razdvojena od roditelja, su različiti. Neka od njih su čitave familije izgubila u ratu, neki ostanu bez najbližih nakon što započnu putovanje, a neki se rastanu u gužvi ili nakon što policija otkrije krijumčare.

Ima i onih koji su posmatrali smrt roditelja, jedno dete iz Sirije sakupljalo je delove tela majke i ujaka. Nekada se roditelji odvoje od dece jer ona lakše prođu kao maloletna, a starost se utvrđuje samo na osnovu njihovih izjava – priča rukovodilac ovog centra defektolog Sanja Z. Živković.

Sanja Z Zivkovic
Sanja Z. Živković: „Predrasude prema ovoj deci vidim na svakom koraku, pa i na kasi kad ih odvedem u prodavnicu“
Tamo su i 3-godišnji dečak i devojčice od 7 i 10 godina u februaru prošle godine čekali na oporavak roditelja koji su zbog velikih promrzlina bili na lečenju u Kliničkom centru u Zaječaru, a baš u Centru se oporavljalo 5 do 6 dece sa ranama na nogama nastalim zato što su pešačili bosi oko granice.

Najveći utisak na zaposlene u centru ostavio je maloletnik iz Iraka koji je tu smešten nakon što je njegova supruga u teškom stanju izazvanom dijabetesom iz Preševa bila prebačena u Klinički centar u Nišu.

Svakog od 12 dana išli smo joj u posetu, a prevodilac iz UNHCR-a nam je pomagao telefonom. Onda su javili da je preminula. Kao njegov staratelj morala sam to da mu saopštim. Zahtevao je da se telo vrati u Irak i tamo sahrani, a on da nastavi put – odvela sam ga u centar u Krnjači. Našli smo rođake i uspeli da transportujemo telo nazad – priča Živkovićeva.

Na engleskom mu je na rastanku poželela sreću, a slika zbog koje joj još zastaje knedla u grlu je ta kad joj je u znak zahvalnosti poljubio ruku. 

Svašta smo doživeli, a to nam je jedan od težih slučajeva ovde – kaže ona.


Za neke dijalekte nema prevodioca

Deca sa kojom radi su uglavnom preplašena, sa visokim stepenom traume i posttraumatskim stresnim poremećajima. Zbog svega toga, ali i jezičke barijere, komunikacija je jedan od većih izazova.

Pomoć stiže od domaćih nevladinih organizacija i UNHCR-a, ali ponekad su i njihovi prevodioci bespomoćni.

Većina ne govori engleski. Imali smo slučaj dečaka iz Bangladeša koji govori bengalski ili dete koje priča lokalni dijalekt arapskog jezika za koji prevodioca nije bilo. Tada se služimo karticama i pantomimom. Nekad je toliko teško, pogotovo ako je dete bilo žrtva trgovine ljudima – kaže Živkovićeva.

Kako se pokazalo u Centru, kada je reč o deci koja su pronađena kod krijumčara, o situacijama u kojima su se našli odbijaju da govore, a informacije koje daju uvek su iste – krijumčar je nosio maramu preko lica i govorio nerazumljivo.

Tako je verovatno iz straha za ličnu bezbednost – kaže Živkovićeva.

U Centar deca dolaze nakon što ih policija okarakteriše kao maloletne strance i pozove centar za sociljalni rad koji određuje privremenog staratelja. On sa policijom dovodi dete u Centar za smeštaj gde ono dobija novog privremenog staratelja i zatim najčešće potraži azil u Srbiji i smešta se u jedan od 5 azilnih centara.


Volonteri „u susret deci migrantiima“

Centar za smeštaj maloletnih stranaca bez pratnje odraslih je u saradnji sa NVO „Domovik“ i partnerima pokrenuo projekat „Bezbedno detinjstvo ne poznaje granice – u susret deci migrantima.“

Zavod
Centar radi pri Zavodu za vaspitanje omladine
Petnaest mladih volontera je u Nišu već završilo trodnevnu obuku, upoznalo problem i pojmove koji se tiču maloletnih stranaca bez pratnje i procedure kroz koju prolaze.

Kako kažu u Centru, ideja je da oni budu treneri budućih trenera, odnosno da se proširi mreža ljudi na koje će moći da se oslone ako bude velikog priliva dece migranata.

Radiće u Nišu i na terenu u Preševu.

Prema podacima evropske policijske agencija Evropol, najmanje 10.000 izbegle dece, koja nisu bila u pratnji roditelja, nestalo je pošto su stigla u Evropu. Strahuje se da su mnogi od njih pali u ruke organizovanih kriminalnih grupa za trgovinu ljudima.

Povezane teme

Slični tekstovi

Komentari

5
  1. Ali zato ste zatvorili svratiste za nasu decu…selektivna humanost, tudja deca su bolja od nase izgleda

    • Da nisu zatvarali svratiste za nasu decu tu bi mogla i ova deca da dodju. Nema humanosti, na zalost. Sva ona jadna deca, sto sede po Obrenovicevoj ulici, i danju i nocu, nikad nisu,i nece, osetiti toplinu. U istoj su situaciji kao i njihovi vrsnjaci koji beze pred stradanjem. Eto, takvi smo!

    • Pogrešma postavka gos.NN UNHCR je ponudio da izgradi prihvatilište.Šta smo trebali da odbijemo.Pare se mogu naći i za prihvatilište za decu ulice samo treba raditi i povezivati sa onima koji razumeju materiju.Imamo većnike ,načelnike.direktore koji nisu omirisali socijalu

  2. Заиста ми је више мучно да читам овакве чланке редовно. Србији је изгледа више битно да збрињава туђе него своје.

  3. A sa druge strane zatvoreno je svratiste za decu sa ulice,jer je projekat isteko?!

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.