Tri decenije od prvog TV signala u Nišu uz vojnu opremu EI

Pre 30 godina na današnji dan iz hotela “Partizan” u Banji počeo je da se emituje signal niške Eksperimentalne televizije pomoću vojne opreme napravljene u Elektronskoj industriji. Na televiziji, koja je i prva emitovala satelitski program u Srbiji, radilo tridesetak niških novinara.

Program je pokrenut 25. maja 1986. godine i sa prekidima trajao dvadesetak dana, sve do oktobra iste godine, a u njegovoj realizaciji su učestvovali Jugoslovenski institut za novinarstvo, Generalštab JNA, Elektronska industrija i niški novinarI, objašnjava profesor Slobodan Jovanović.

On je tada, kako kaže, vodio Školu za TV produkciju Jugoslovenskog instituta za novinarstvo odakle je sa svojim studentima došao u Niš da bi sa ovdašnjim radijskim i novinarima “Narodnih novina” pokrenuo pionirski projekat emitovanja prvog TV programa u Nišu.

Signal se, kaže, emitovao sa Kameničkog visa, sedište redakcije i studio bili su u hotelu “Partizan” u Niškoj Banji, a oprema koju su koristili bila je vojna oprema “namenjena ometanju na Kosovu”.

Albanci su emitovali program u našem sistemu, pa smo imali problem sa njihovim TV programom. Onda je Generalštab napravio sistem mobilne televizije, koji je trebalo da preko njihovih kanala emituje naše programe i to je bilo savršeno dobro napravljeno – objašnjava profesor Jovanović.

Uz pomoć inženjera niške Elektronske industrije koji su sve to napravili, vojska je počela da isprobava ovaj sistem upravo u Nišu, što je bila prilika i za novinare i studente da udruženim snagama naprave nešto sasvim novo.

Program koji je pravila tadašnja “redakcija” trajao je 6 sati dnevno, a ostatak vremena u toku dana su reemitovani tuđi sadržaji. Prenošena je, objašnjava profesor, Jugoslovenska radio-televizija, a bilo je čak i direktnog uključivanja u njihov program. To je tada bila potpuna novina, ali ne i jedina.

S obzirom da u to vreme nisu mogli da se gledaju satelitski kanali, jer smo živeli u vremenu kad se mislilo da stalno nešto vreba, mi smo tada bili prvi koji su emitovali satelitski program. To je bilo prvo emitovanje programa u Srbiji van sistema Jugoslovenske radio-televizije – objašnjava Jovanović.

Tokom šest sati originalnog programa dnevno bili su zastupljeni svi žanrovi. Kako kaže Jovanović, bilo je i informative, hronike, kulture, privrede, ali i zabavnog programa. Uživo su, navodi on, pratili i svečano otvaranje niškog aerodroma 12. oktobra 1986. godine.

U celom tom programu su učestvovali novinari Zoran Marjanović, dopisnik “Politike” Toma Todorović, novinarka Radio Niša Slađana Stamenković, dopisnik Radio Beograda Dragan Dimitrijević, Ozren Rašić, Tomislav Santrač i mnogi drugi – nabraja profesor.

Prema njegovim rečima, formirana je komisija koja je trebalo da se o daljem radu ove televizije dogovori sa Televizijom Beograd, ali “njima posebno u to vreme nije odgovaralo da postoje medijski centri mimo Beograda”, pa je ceo “eksperiment” okončan oktobra 1986. godine.

Profesor Jovanović, koji je predavao televizijsku produkciju, montažu, fotografiju na niškom Elektronskom i Fakultetu umetnosti, pokrenuo je sa svojim saradnicima i zainteresovanim organizacijama projekat “local public television”, za koji pokušava da obezbedi donatore.

Ideja je, kaže, da Niš dobije televiziju nevladinih organizacija koja bi se bavila lokalnim temama i bila jedinstveni lokalni javni servis, nezavistan od političkih uticaja.

---

Ozren Rašić: ETV Niš je bila nezaboravno iskustvo

Poznati niški radijski voditelj Ozren Rašić kaže da je rad na ovoj eksperimentalnoj televiziji za njega bilo sjajno iskustvo i da taj period pamti i po velikom entuzijazmu kolega sa kojima je radio i koji su se na televiziji po prvi put okušavali.

Ja sam u to vreme na Radiju Niš imao emisiju “Vreme za mlade”, pa sam sa ekipom kolega iz omladinske redakcije i na televiziji bio zadužen za program namenjen mladim ljudima. Taj period na televiziji je bio veoma interesantan između ostalog i zato što su posle nekoliko dana počeli da nas prepoznaju na ulici. Dotad su nas, radijske voditelje, prepoznavali samo po glasu, tada su počeli i po licu – kaže Rašić.

Svi su, kaže, želeli da vide mogu li se. kao novinari iz radija ili štampe, prilagoditi televiziji. Zahvaljujući tom iskustvu, i sam je počeo da razmišlja “slikovitije” što je uticalo i na njegovo radijsko izveštavanje koje je, kaže, postalo zanimljivije.

Rašić zaključuje i da eksperimentalna televizija ne samo da je pokazala da je lokalnoj zajednici potreban ovaj medij, već je i dala veliki doprinos ukupnom razvoju televizije u našoj zemlji, uprkos tome što je trajala kratko.