Gradsko veće usvojilo je rebalans budžeta za ovu godinu, uglavnom, kako kažu, kako bi ispunili nalog Državne revizorske institucije. Rashodi su povećani za ukupno 562 miliona, dok su prihodi uvećani za oko 490 miliona.
Gradski budžet će, kako je objasnio zamenik gradonačelnika Miloš Banđur, “napuniti” novi poreski obveznici koji po zakonu već moraju da plaćaju porez na imovinu. Kako je kazao, u Upravi za izvorne prihode lokale samouprave postoji tim koji ima zadatak da “poveća bazu obveznika”.
Radiće upoređivanje baze podataka obveznika poreza na imovinu sa bazama podataka javnih preduzeća itd. Ne uvodimo nove namete, ali smatramo da svi koji imaju zakonsku obavezu da plaćaju porez treba tu obavezu da ispunjavaju – kaže Banđur.
Dodatnih 50 miliona ući će u budžet na osnovu plaćanja doprinosa za gradsko građevinsko zemljište, 40 miliona su “ostali tekući prihodi”, a 150 miliona Grad će prihodovati od prodaje nepokretnosti.
Rashodi su, dodaje, realno veći za oko 1,1 milijardu dinara, ali se na preporuke DRI odnosilo 884 miliona. Međutim, u poslednjoj trećini 2016. su, kaže, smanjili obaveze za 570 miliona pa da će ukupno povećanje rashoda biti 562 miliona dinara.
Rashodi se, objašnjava Banđur, uglavnom odnose na stavke koje je usvajala gradska Skupština, a nisu bile sagledane budžetom, kao što je dokapitalizacija Toplane od 200 miliona dinara iz 2015. godine.
Primedbe DRI se uglavnom odnose i na obaveze koje se godinama provlače, a nisu sagledane kroz prenete obaveze u budžetu – kaže Banđur.
Uglavnom su, ističe, to obaveze za komunalne usluge, za stalne troškove i za električnu energiju, što je po svim Upravama samo delimično bilo sagledavano. Najveće uvećanje rashoda je u Upravi za komunalne delatnosti, energetiku i saobraćaj zbog duga od 147,5 miliona dinara za javnu rasvetu. Takođe, svi stalni troškovi Sportskog centra “Čair” moraju biti u budžetu, a oni su pre 2016. godine iznosili oko 74 miliona.
Mi smo ukalkulisali i troškove vezane za racionalizaciju broja zaposlenih pa smo opredelili 40 miliona za otpremnine zaposlenih u “Gorici”, 13 miliona za zaposlene u Direkciji zta izgradnju i 5,5 miliona za otpremine zaposlenih u “Čairu” – dodaje Banđur.
Skoro sve Uprave, dodaje, imaju uvećane sudske troškove i troškove izvršenja. U Upravi za socijalu 60 miliona dinara je na poziciji delimičnog ili potpunog oslobađanja od komunalnih usluga.
Rashodi su uvećani za 250 miliona i bez zahteva DRI, pa je 29 miliona opredeljeno za Hitnu pomoć i Dom zdravlja, jer su ove ustanove, kako je kazao Banđur, u teškom finansijskom stanju. Stavka za jednokratnu pomoć uvećana je za 19 miliona, jer su radnici “Gorice” toliko primili kao pomoć zbog kašnjenja plata. Dodatnih 10 miliona je opredeljeno za horizontalnu signalizaciju u gradu.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Ma udesiće nas
Pokusavaju da naprave sto veci broj svojih poslusnika koji ce im obezbedjivati podrsku na izborima.
Ali sve njih neko mora da hrani, tako da nema smanjenja aparata i smanjenja plata, nego uvecavanje nameta za one koji su nezavisni.
Pre 20 god. su oni tadasnji bili smenjeni, ali nisu bili kaznjeni.
SNS je reinkarnacija tog sistema.
Na protestima koji krecu ove jeseni, bice i smenjeni i kaznjeni.
banđur.“Radiće upoređivanje baze podataka obveznika poreza na imovinu sa bazama podataka javnih preduzeća itd.“
Ako ovo nije neovlašćena obrada podataka o ličnosti ja ne znam šta je?
Otkrila deca baze podataka i sada bi da se igraju s njima kako hoće?