Štimac: „Film je dobar ako ima šta da kaže“

Slavko Štimac je na leskovačkom festivalu filmskih reditelja “Liffe” nagrađen za izuzetan doprinos sprskom filmu. Prvi film snimio je pre 44 godine, a od tada je imao više od 50 uloga.

Na “Liffe” festival došao je kao glavni glumac u ostvarenju “Ime: Dobrica, Prezime: nepoznato”. U filmu su korišćeni materijali iz njegovih ranih uloga, ali, kaže, to nije film o njemu.

Kada radite film, ako igrate neku  ulogu, vi na neki način učestvujete u pravljenju onoga što je na papiru ili eventualno u prepravljanju. To su stvari bliske svima nama koji se bavimo ovim poslom. Naš film nije politički korektan. Govori o ljudskoj dobroti i ima podnaslov „Bajka za odrasle“. Kako bi, u stvari, moglo lepo da se živi kada bi ljudi bili dobri – kaže Štimac.

Ovaj glumac kaže da je moć kinematografije velika i da film može da poveže balkanske narode. Posle više od 50 odigranih uloga, Štimac dodaje da mu je uvek najdraža ona koja će tek da dođe. Ipak, izdvojio je svoju prvu rolu u filmu “Vuk samotnjak” iz 1972. godine.

Nije na meni da kažem koja je uloga obeležila moj život, ali je to verovatno ona prva, kada sam počeo da radim ovaj posao. Ne razmišljam o tome – kazao je.

Kako objašnjava, za njegovu prvu ulogu izabrali su ga u školi, bez audicije.

Gledali su decu i razgovarali sa nama. Nije bilo nikakve pripreme. Nikada nisam bio ni u kakvim dramskim grupama niti sam bio posebno zainteresovan za to. Čudan sticaj okolnosti je hteo da nastavim da snimam film za filmom i da ostanem u ovom poslu – priseća se.

Pomalo mu, dodaje, smeta što ga gledaoci poistovećuju sa ulogama koje je igrao. Malo njih ga, kaže, poznaje privatno.

Trudim se da budem što bolji. Koliko u tome uspevam, koliko svi mi uspevamo, pitanje je. Ima mnogo prepreka. Ima puno mladih glumaca i svakako je teško. Život glumca nije lagodan kao što ljudi najčešće misle, a nije lako ni biti javna ličnost. Lično volim da živim diskretno, da imam svoj život i mislim da nisu sve stvari za javnost – kaže ovaj glumac.

Za Štimca nema velike razlike u tome kako su se filmovi snimali nekada i kako se prave sada. Ponekad, kaže, ima više novca u produkciji, a nekada manje. Ipak, smatra da budžet ne određuje kvalitet filma.

Kada uđete u biskop vi ne razmišljate o tome kako je film rađen, da  li je bilo muke, da li se dugo radilo ili kratko, samo želite da vidite ono što je izašlo. Na isti način se svuda u svetu rade filmovi samo je pitanje imate li šta da kažete. I to je ono što film čini dobrim ili lošim.  Za dobar filim ne presuđuje visok budžet nego ideja i ono što ima da se kaže. Ako ima – zaključuje Štimac.