Niški spomenici se loše promovišu

Uprkos tome sto ima puno spomenika u Nišu, oni su, prema rečima arhitekte i konzervatora u Aleksandre Mirić, slabo posećeni. Razlog što ni Nišlije ne obilaze spomenike i što o njima malo znaju je, prema njenom mišljenju, što se ne promovišu na dobar način.

Građani Niša u proseku jednom u životu ili čak ni jednom, tvrdi Mirićeva, uđu u arheološku salu gde su slikovito prikazane priče o istorijskom i civilizacijskom razvoju grada. Kako smatra, nije dovoljno samo to što se u poslednje vreme ulaže dosta napora i novca za rekonstrukciju spomenika.

Divno je što se spomenici kulture neguju i što im se produžava vek, ali oni ljudima moraju biti prezentovani na bolji način. Mora da se iskomunicira sa ljudima kako bi ih oni upoznali i zavoleli, jer ti spomenici pripadaju nama, našim očevima, dedama – smatra dr Aleksandra Mirić, arhitekta- konzervator.

Klasične prezentacije na koje smo navikli, kaže, isuviše su iscpljujuće čak i za same stručnjake.

Izložbe bez kustosa, sa malo slika i mnogo teksta čak ni sama ne uspem da ispratim do kraja. Postoji bolji način da se ljudima predstavi neka znamenitost kroz filmove, priču, makete koje je sve lakše praviti uz pomoć 3D tehnike i slično – kaže Mirićeva.

Da bi se to postiglo, smatra, pre svega ustanove kulture treba da izađu iz svojih kancelarija među ljude i ispitaju šta narod očekuje od njih, kroz akcije koje su praktične.

Noć istraživača, gde dva doktora nauke stvari prezentuju deci i njihovim roditeljima je mnogo dobar primer jer Nišlije imaju retko priliku da prisustvuju tako osmišljenim kvalitetnim posetama – kaže Mirićeva.

Spomenici se različito vrednuju u zavisnosti od vlasti

Kako se politika menja sa svakom novom vlašću, tako se menjaju i vrednosti različitih spomenika kulture, smatraju stručnjaci iz ove oblasti.

Demokratiju kulture, koja podrazumeva podjednaku zastupljenost svih perioda i jednak tretman svih spomenika, neodvoljno je na ovim prostorima razvijena, tvrdi Mirićeva, a primer za to su Jevrejsko groblje u Nišu, koje je potpuno nepristupačno, ali i park Bubanj koji tek u poslednje vreme ponovo oživljava.

Spomenici su vrednost koja ne sme da se preispituje, bilo da su oni turski, antifašistički, oni pripadaju nama. I tih 5 vekova pod Turcima su deo naše istorije, naše kulture, identiteta… Mi živimo u sekularnoj državi i govoriti o religioznom nasleđu na način forsiranja jednog ili drugog je nedopustiv – kaže Mirićeva.

Kao čest problem u Nišu javlja se i nedovoljan broj stručnih vodiča, ili makar onih koji govore strane jezike, kaže Vlada Jovanović iz Turističke organizacije Niš.

Nedavno smo u Niši imali nekoliko stranaca koji ne govore engleski, pa smo imali problem jer nismo mogli da nađemo vodiča koji govori nemački – kaže Jovanović.

O kulturnom nasleđu i tome koliko je ono, kao nezamenljiva kulturna vrednost jednog naroda važna, u petak su u prostorijama EU info kutka sa svojim gostima razgovarali Milan Hornak, arheolog iz Slovačke i izvršni direktor kompanije Via Magna, Aleksandra Mirić, arhitekta i konzervator iz Niša.