Iako je ratna zima 1942. godine bila izuzetno hladna, a Niš, kao i ove godine, pod snegom i ledom, prema pisanju novinara tada najtiražnijeg okupatorskog lista Novo vreme, na stadionu Železničara održan je “Zimski kup niških klubova”. Pored toga, otvoren je narodni restoran sa jeftinom hranom, dogodilo se jedno “ubistvo iz strasti”, a ženama je zabranjeno šminkanje.
I pored velikog mraza, 4. januara 1942. održan je “Zimski kup niških klubova”, na kojem su fudbaleri Beograd male pobedili ekipu Car Konstantin sa 5:0, dok je Pobeda slavila protiv Hajduka, završivši utakmicu rezultatom 3:0.
Glavna igra bila je mnogo lepša od predigre. Hajduk je oštro počeo i izgledalo je kao da će Pobeda s njim imati mnogo muke. Međutim, on nije do kraja mogao da izdrži tempo igre i protivnik ga je onda prosto pregazio – piše u Novom vremenu.
Iako je vreme bilo hladno, kaže novinar M. Simić, publika je popunila igralište Železničara na kome su igrane utakmice.
Nekoliko dana kasnije, 16. januara, naslov “Krvava ljubavna drama u Nišu – zbog ljubomore ubio ljubavnicu svoga rivala i sebe”, potresao je i uznemirio Nišlije i onako „načete“ ratom, nemaštinom i glađu.
Pančević, izbeglica iz Skoplja, gonjen ljubomorom, ubio je iz puške Stojana Jovanovića, kobasičara, takođe izbeglicu iz Skoplja, koga je našao kod svoje ljubavnice Jelene Stojanović, penzionerke. Potom je ubio i Jelenu, a zatim je jedan metak ispalio sebi u slepoočnicu – piše u Novom vremenu.
28. januara, osvanula je vest da je u Nišu otvoren Narodni restoran, u kojem ručak košta 10 dinara.
Odbor za izbeglice u Nišu otvorio je Narodni restoran u kome se može dobiti obrok za svega 10 dinara. Jedna porcija sasvim je dovoljna. Uz svaku porciju jela dobija se i 200 g hleba.
Tog dana su, pisao je Simić, Nišlije dobile i prvo sledovanje zejtina za taj mesec i to u iznosu od svega 200 grama. Pored toga, niške gimnazije, koje zbog rata nisu radile, počele su sa radom, a postavljen je i novi načelnik Odeljenja za ishranu Niške opštine M. Marković, za koga se u listu Novo vreme navodi da je “vrlo pravičan i energičan čovek”.
Međutim, možda najčudnija odluka tog meseca bila je objavljena poslednjeg dana januara, a odnosila se na zabranu šminkanja žena.
Ovih dana izdata je u Nišu naredba da se žene ne smeju šminkati. Isto tako ponovo je zabranjeno kockanje i pijančenje. Za sve prekršaje, ovih naredba kažnjavaće se batinanjem – pisao je M. S.
List Novo vreme prvi je i najtiražniji list u okupiranoj Srbiji, koji je izlazio sve dok je Srbija bila pod „nemačkom čizmom“. Nastao je kao naslednik Vremena, a u njemu se veličao “Veliki Rajh” i Nedićeva Vlada.
U prvom broju Novog vremena pisalo je “Uredništvo će nastojati da srpskoj čitalačkoj publici pruži jedan objektivan i informativan list, koji će joj biti putokaz u sadašnjim prilikama u kome će ujedno naći pouku i razonodu”.
Podsetimo, te 1942. godine i u niškom logoru su se “proslavljali” novogodišnji i božićni praznici, o čemu su mnogo godina kasnije govorili oni koji su preživeli nemačku torturu.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Divno vreme je to bilo, po pricama danasnjih patriJota… A onda su dosli zli komunisti, oterali bracu nemce, ubili drazu, nedica, ljotica iz cista mira i zlobe i unistili srbiju…
I tada kao i sada: hleba i igara.
Mala kritika za članak: mogao je autor članka da istraži i napiše današnju vrednost tih 10 dinara.
Osudjujte koliko hocete, ali moj pradeda je za vreme „okupacije“ ziveo solidno. Posto je ziveo u selu i imao zivinu i zitarice, Vermaht u Nisu je naparavio dogovor sa njim da im to prodaje svakog meseca. Kaze da su mu posteno placali i da mu je dobro bilo, dok nisu dosli komunisti i oteli mu svu zivinu nakon rata…Inace, recenica koja mi se svidja iz teksta: zabranjeno kockanje i pijančenje!
Pa naravno du su mu oduzeli sve zbog saradnje sa okupatorom. Deda se bogatio dok su neki ginuli za slobodu.
Predivno. Hiljade streljanih na Bubnju i pobijenih u Logoru na Crvenom Krstu su presrećni zbog tvog dede, drago im je što je Vermaht uredno plaćao njegove piliće.
Batinanje da opet uvede i to odmah, mislim da bi onda bilo manje sukoba po gradu.