Voda sa nekoliko termomineralnih izvora u selu Viča kod Prokuplja koja se pod nazivom „Milan Toplica“ prodavala širom bivše Jugoslavije, već desetak godina otiče u obližnje oranice i reku Toplicu.
Prema rečima nekadašnjih radnika, 18 litara vode u sekundi, koliko ističe sa glavnog izvora, svojevremeno se flaširalo bez ikakve posebne obrade i ta voda se prodavala širom bivše Jugoslavije, a mineralna voda „Milan Toplica“ je bila jedna od priznatijih koja je osvajala mnoge medalje za kvalitet širom sveta.
U nekoliko navrata prethodnih godina, bivši radnici su pokušavali da nateraju sadašnjeg vlasnika da pokrene proizvodnju, lokalna samouprava je inicirala razgovor i obećavala da će pomoći da fabrika proradi, ali je sve ostalo mrtvo slovo na papiru.
Ova fabrika je bila garant sigurnosti i opstanka mladih u ovom kraju. Sada, desetak godina nakon njenog zatvaranja, škole u selu i okolini se zatvaraju, a mladi napuštaju svoja ognjišta tražeći bolje uslove za život – kaže Tomislav Leposavić koji je stekao penziju u fabrici „Milan Toplica“.
Niko u ovom kraju ne može da prihvati činjenicu kako neko može da kupi fabriku da bi je zatvorio, uz to da godinama ništa ne uradi kako bi pokrenuo proizvodnju i na neki način povratio uložena sredstva.
Oko 170 radnika, koliko ih je nekada radilo, pokušavalo je u više navrata i da istera pravdu tražeći da se ispita gde je nestala imovina fabrike, počev od najvećeg voznog parka u Prokuplju, preko mašina koje su radile, a posečene su i prodate u staro gvožđe, do robe koja je bila na lageru u momentu zatvaranja.
Inače, fabrika mineralne vode „Milan Toplica“ je prvi put privatizovana 2003. godine po ceni od 6,6 miliona dinara. Kupili su je “C market“, „Eko-produkt“ i „Atlas sistem“.
Tada je kupljena najsavremenija oprema za proizvodnju vredna oko 3 miliona evra i iskopana su dva nova bunara, međutim, oprema i mašine nikada nisu nameštene, a dalje opremanje i početak rada sprečila je tada afera „stečajne mafije“ u kojoj su uhapšeni glavni investitori.
Agencija za privatizaciju nakon toga je raskinula postojeći ugovor i 2011. godine fabrika je prodata kompaniji „Invest import international“ iz Beograda po ceni od oko 1,6 miliona evra.
Iako je poslednji put pokretanje proizvodnje najavio bivši predsednik Opštine Miroljub Paunović (SNS) 2015. godine, do danas, novi vlasnik ne želi da pokrene proizvodnju iz samo njemu poznatih razloga i pored činjenice da je lokalna samouprava nekoliko puta pokušavala da ga kontaktira i obećavala pomoć samo da se proizvodnja pokrene.
Bivši direktor i stečajni upravnik fabrike „Milan Toplica“ Boban Lepojević oslobođen je pravosnažno optužbi za korupciju krajem 2015. godine, iako je prvostepeno bio osuđen na dve godine zatvora jer se teretio da je oštetio fabriku za više od 1,7 miliona dinara.
Postupak protiv Lepojevića pokrenut je još 2002. godine u vreme dok je bio stečajni upravnik.
Inače, Lepojević je bio visoki funkcioner prokupačkog DS-a, jedno vreme i predsednik Opštine Prokuplje, a sve vreme tokom trajanja postupka je tvrdio da se radi o političkim optužbama nakon promene vlasti.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Pa naravno da nema ko da pakuje kad svi topličani dođoše u Niš!!!
a gde su nislije?U Beogradu…
Половина их је и у Београду. У оба ова града су углавном на руководећим буџетским местима. Нека редакција објави званичну вест колико се смањио број становника у Куршумлији и Прокупљу и Блацу између два задња државна пописа.
Kome treba mineralna voda kada mnogi svetski giganti danas prodaju obicnu vodu kao mineralnu…
Ovde niko ne govori o tome kako je uopšte moguće da neko kupi (privatizuje) izvorište vode, niti KO je kupio preduzeće in zašto. Da li zbog pranja para ili nečeg drugog. Još ćemo imati takvih slučajeva da nam neko „iz inata“ „z
Ovo je da se čovek čudi.. Pitaju se ljudi kako je moguće da se neka fabrika kupi, a potom ništa ne preduzme u smislu obnavljanja proizvodnje (namerno stopirana), a mašne unište.. Potpuno je jasno da je to (od 2000. god.) „nacionalna politika“ Beograda. I zna se i ko je i kako „kreirao“ politiku „spržene privrede“. A bili smo upozoravani da će tako biti (npr. Guardian, 4.10.2000, „Yugoslavia and)!
Bivši radnici, sada penzioneri, mogu da budu inicijalni odbor za pokretanje socijalnog preduzeća u tom kraju. Mladi da im se pridruže, pa svi da se angažuju oko organske proizvodnje poljoprivrednih proizvoda. Udružite snage stari i mladi, održite svoje preduzeće/zadrugu i izadjite sa ponudom da otkupite „Milan Toplica“ pogon. Napravite sabor domaćina i krenite u borbu za minerelnu vodu i život.