Sretenjski karavan: Zimska vožnja preko planine Dukat

Oni koji imaju auto sa pogonom na 4 točka i žele da se oprobaju u avanturističkoj vožnji preko planine koja razdvaja Trgovište i Bosilegrad, čiji su putevi uglavnom prohodni samo tokom leta, mogu da se prijave za tradicionalni „Sretenjski karavan“. Ove godine održaće se 11. i 12. marta.

Organizatori upozoravaju da karavan nije „privremeno odvajanje od asfalta“ već je reč o 60 kilometara vožnje kroz regije gde ne postoji bilo kakva putna infrastruktura, na tromeđi između Srbije, Makedonije i Bugarske. 

Učesnici takve avanture bi bili prepušteni jedni drugima u slučaju potrebe za asistencijom. Stoga nije ni čudo da je naša ideja lokalnom stanovništvu bila nestvarna. Njima zime predstavljaju periode kada tradicionalno izbegavaju planinu – ističe organizator Mladen Stojanović.

Zbog toga je, dodaje, pored obavezne zimske opreme, naročito guma, potrebno da učesnici ponesu priručne lopate za sneg i sajle ili trake za vuču.

Karavan nije sportski program i nema takmičarskog karaktera. Nije dozvoljeno jurcanje, preticanje, izlitanje iz kolone i jurcanje po brdima. Apsolutni respekt prema prirodi je obavezan. Iskustvo sa prethodnih programa sličnih karakera nije presudno, ovo je ipak tek turistički program, sa primesama avanture – dodaju organizatori.

Ove godine karavan se zove „Izazov Dukat planine“, a to je, kažu organizatori, najveća avantura koja se može doživeti u Srbiji.

Iako smetovi snega dostižu visinu od 1 metra, plan je da kolona vozila krene od zgrade Opštine Trgovište ka selu Radovnica odakle, prema najavama, kreće zimski uspon do prevoja Zagranje – lokaliteta stare srpsko-bugarske granice i mesta gde se karavanu pridružuju ekipe iz Bosilegrada.

Odatle se, vencem Dukata južnom linijom ka makedonskoj ganici ide na uspon preko lokaliteta Juruk, sve do vrha Bele vode na 1.828 metara nadmorske visine.

Potom bi se karavan trebalo spustiti do rudnika Karamanica i pored graničnog prelaza Ribarci doći do Bosilgrada, gde se tradicionalno za goste organizuje doček, večera i druženje – dodaju.

Drugog dana bi karavan trebalo da nastavi preko istočne strane planine Dukat do vrha Crnook, odnosno do lokaliteta Kinstan, a potom opet do Zagranja i nazad do Trgovišta, gde je planiran kraj programa.

Prijave za učestvovanje, dodaju, traju dok ima raspoloživih kapaciteta za noćenje u Bosilegradu. Prijave su moguće na mejl adresu staraplanina@hotmail.com.

---

Cilj je da promovišu prirodne lepote nerazvijenih opština

Organizacija „Srebrna glava“ osnovana je, kažu, pre 10 godina kako bi promovisali prirodno i kulturno nasleđe jugoistoka Srbije kroz rekreativne i edukativne programe.

Organizacija je, dodaju, ponikla na uverenju da su dimitrovgradski i pirotski delovi Stare planine bili vidno zapostavljeni pri promociji Stare planine u korist regiona oko Babinog zuba, što je tada bilo usko vezano za najavljenu izgradnju ski centra.

Naš program „prvenac“ zahvaljujući kojem smo se pročuli širom Balkana je bio „Karavan Stara planina“ koji je u godinama realizacije (2007-2010) uspeo da u Pirot privuče više stotina gostiju iz celog regiona. Njegov doprinos razvoju turizma u Pirotu i Dimitrovgradu je bio ogroman, a sam vrhunac program je doživeo 2010. kada su svi raspoloživi hotelski kapaciteti u Pirotu bili popunjeni, a među gostima su bili i predstavnici diplomatskog kora – objašnjavaju.

2009. godine su organizovali i omladinsko-istraživački projekat „Stazama Šopova“ koji je, navode, na misiji proučavanja prirodnih izuzetnosti graničnih regiona Srbije, Bugarske i Makedonije ujedinio studente iz Niša, Skoplja i Sofije.

Tokom pripreme „Staza Šopova“ put me je odveo i do planine Dukat koja se nalazi na državnoj tromeđi. Tada sam se suočio sa neverovatnim saznanjem da na internetu nije bilo podataka o ovom kraju. Gotovo nijedna slika iz Trgovišta i Bosilegrada, nikakva mapa, GPS trek, putopis, tako da nisam ni znao šta mogu dole očekivati – ističe Stojanović.

Kako kaže ogromna gostoljubivost žitelja ove dve opštine, netaknuta priroda planina Dukat i Crnook, pogledi sa vrha planine od kojih zastaje dah, predusetljivost lokalnih samouprava, mistične lokacije poput „Farme 8.dan“ ili „Vražji kamen“, zatekli su ga na ovom putovanju.

U prvom „Sretenjskom karavanu“ 2010. učestvovali su, dodaju, uglavnom mediji i diplomatski kor, dok je već sledeće godine bilo prijavljeno više od 100 učesnika.