Niški studenti Visoke tehničke škole napravili su automat za reciklažu limenki i plastičnih flaša, jedinstven po tome što ga prate mobilna aplikacija i web sajt. Oni koji recikliraju mogu tako da učestvuju u nadmetanju i osvoje nagradu, a oni koji prazne automat uvek mogu da znaju koliko je on popunjen.
Iako postoje slični automati za reciklažu plastike i limenki, ovaj je zasad jedini koji nagrađuje one koji se „povežu sa automatom“ preko aplikacije „Recycling Challenge“, sakupljaju poene i budu najbolji tog meseca u recikliranju.
Automat je napravio tim od petnaestak studenata, a za to su koristili sve tehnologije i znanje koje su do tada stekli. Kako priča član tima Dimitrije Dimitrijević, neki su pravili sajt, android aplikaciju i programirali mašinu, a ostali su radili konstrukciju mašine i prese. U radu su, dodaje, koristili prethodno stečeno znanje, ali su uspeli i da nauče mnogo zanimljivih stvari.
Mašina može da se pokrene na dva načina – preko android aplikacije gde svaki od korisnika može da sakuplja poene i tako se takmiči u čelendžu. Korisnik koji nema nalog može da startuje direktno na mašini, tu se nalazi taster i dobijete zelenu boju na mašini što znači da je slobodan ulaz i možete da ubacite ambalažu – objašnjava Dimitrijević.
Nakon nekoliko sekundi automat prepoznaje da li je ubačena limenka ili plastika, kaže Dimitrijević, a onda sortira otpad i presuje ga. Potom se informacije obrađuju i stižu do servera, dodaje, da bi se dodelili poeni korisniku ili se upisuju u bazu da bi se znalo koliko je kontejner popunjen.
Iako ima sličnih automata za reciklažu, kaže profesor Slavimir Stošović koji je radio sa timom studenata, jedinstvenost ovog je u tome što motiviše ljude da recikliraju i omogućava da oni koji prazne automat prate koliko je on popunjen.
Namenjen je pre svega građanima, ali i firmama i privrednicima koji se bave upravljanjem otpadom zato što naš softver omogućava da vodite evidenciju gde se ti kontejneri trenutno nalaze, ali i da dobijete optimalni put kako da obiđete najkraćom putanjom sve te kontejnere i pokupite otpad – pojašnjava Stošović.
Ovaj automat za reciklažu je, prema njihovim saznanjima, jedinstven u Evropi, jer ima više koristi za zaštitu životne sredine od sličnih kontejnera. Osnovni je reciklaža, gde Nišlije time što ubacuju limenke i plastične flaše recikliraju, ali je važna stvar i to što kamion koji sakuplja otpad ne mora svakog dana da obilazi sve automate, već preko sajta može da prati situciju i nađe najbliži put kojim treba da ide da ih prazni.
Zasad postoji samo jedan ovakav kontejner, kaže, ali ima zainteresovanih firmi koje žele da ulože novac u razvoj ovakvih kontejnera, i njihova ideja je da ih ubuduće bude svuda u gradu.
On je sada kod nas u Visokoj tehničkoj školi, već je bio u osnovnim školama, vrtićima, na javnim površinama. Ovaj će sada biti u školi kao uzorak, a nadam se da će ih u budućnosti biti svuda u gradu, plan je da bar 20, 30 njih imamo u narednom periodu – dodaje Stošović.
Projekat koji vredi 600.000 dinara je finansirala Naftna industrija Srbije, a u okviru projekta su, dodaje Stošović, organizovali i seminare na kojima su motivisali mlade i objašnjavali ljudima zašto je važno da recikliraju.
Koliko se u Evropi pažnje pridaje recikliranju, govori i plan „50/20“, po kome bi do 2020. godine sve zemlje Evropske unije trebalo da recikliraju najmanje 50 % svog otpada.
Inače, i unutar same EU je ogromna razlika kada je recikliranje u pitanju, a ono je najrazvijenije u najbogatijim zemljama.
Tako se, prema zvaničnim podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine, još 2013. godini u Holandiji, Švajcarskoj i Belgiji recikliralo preko 50 posto otpada, a u Nemačkoj i Austriji i preko 60.
Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Bravo…
Bravo za studente i profesore!
Koliko je to tssko samo oni znaju.