Reditelji iz regiona osnivaju Jadransku filmsku ligu

Medijska pažnja posvećena domaćim filmovima, veoma je mala, ocenjuje reditelj Darko Bajić, te su se reditelji iz regiona složili da oforme Jadransku filmsku ligu, kako bi domaći filmovi bili što vidljiviji u zemlji i svetu. U Danskoj i besplatne platforme za strimovanje domaćih filmova.

Skupom koji je održan u okviru Leskovačkog festivala filmske režije, predsedavao je reditelj i umetnički direktor LIFFE-a Darko Bajić, koji je objasnio da su na ideju o projektu došli upravo zbog toga što je sama promocija domaćih filmova slaba, te je tek mali deo publike vidi.

Planirano je, kako je rekao, da se od naredne godine, po jedan film iz svake republike u isto vreme premijerno prikaže u 10 gradova – u 6 glavnih gradova i u još 4 grada koji imaju više od 200.000 stanovnika.

Ideja nam je privučemo veliku medijsku pažnju, jer ćemo u jednom trenutku imati ceo region koji će pričati o filmu. Time ćemo biti vidljiviji i na većem nivou promovisati filmove, dobre filmove, koje u principu, vidimo samo na festivalima – rekao je Bajić.

Ranijih godina je na ovakvim skupovima bilo reči o tome da se formira zajednički fond za promociju filmova iz regiona, ali do toga nije došlo, kako objašnjava Bajić, te je ova ideja način da se realizuje promocija filmova domaćih autora. On je napomenuo da para za stvaranje i snimanje filmova ima, naročito kroz projekte Evropske unije, pa i države.

Nama suštinski fali vidljivost. U dnevnoj štampi imate ogroman odeljak za filmove zapadne produkcije, i tek mali za domaće filmove. I to je u redu, oni imaju više para za marketing, mogu to da priušte, ali nama fale ti fondovi, projekti, novac za promociju – objašnjava Bajić.

Skicu s predlozima napravio je predsednik Filmskog centra Srbije Boban Jevtić, koju je poslao svim filmskih centrima u regionu i ona je, kako kaže, naišla na dobar prijem.

Ovaj model počiva na tome da se 10 velikih premijera održava u 10 gradova istovremeno i to svakog poslednjeg petka u mesecu, sem u julu i avgustu – rekao je Jevtić.

U toku je i stvaranje mreža, među kojima je i Leskovački kulturni centar, kao prvi osnivač, a u toku su pregovori sa pridruženim osnivačima, filmskim centrima i bioskopima.

U Evropi bolji zakoni i veće interesovanje za domaću kulturu

Članice Evropske unije, pored standarda o kvalitetnom televizijskom programu koji se poštuju, imaju obavezu i da promovišu evropske radove, u koje spadaju i filmovi, kako u štampanim, tako i u audiovizuelnim medijima. Direktiva o audiovizuelnim medijskim uslugama, u odeljku o Promociji i distribuciji evropskih radova stoji da se od emitera zahteva da većinu emitovanog vremena posvete evropskim radovima.

Ovom direktivom predviđa se da medijske usluge promovišu evropske radove. Ovakva promocija trebalo bi da se sprovodi i kroz finansijski doprinos produkcijama – piše u Direktivi.

Distirbucija i promocija evropskih radova, naročito putem televizije na zahtev, pruža mogućnost da se dođe do šire publike. Finansijski doprnosi ispunjavaju se tako što se preraspodeli novac za snimanje filma, dok neke članice, kao Francuska i Belgija, finansijski potpomažu film kroz transfer novca koji ide preko Filmskog fonda.

Pored direktiva i akata koje propisuje Evropska unija, svaka članica, u skladu sa svojim zakonima, a u okviru datih standarda, donosi sopstvene zakone, pravilnike, osniva fondove i finansira projekte kako bi se zaštitila kulturna baština i promovisali domaći filmovi. Takođe se na godišnjem nivou pišu izvešaju o uspešnosti promocije evropskih radova.

Belgijski emiteri skoro pola emitovanog vremena posvećuju evropskim radovima. Više od 40% su promocije za izlazeće filmove, serije i slično, dok je od 50% emitovanih filmova, trećina domaćih – piše u izveštaju.

Kao dobra praksa navodi se primer Danskog instituta za film, koji nudi besplatnu platformu za strimovajne domaćih filmova i koja je, u toku prva dva meseca, privukla više od 200.000 ljudi.

Kako bi se zaštitila filmska baština, donet je i dekret Zaštita filmske baštine, koja periodičnim sastanicam Cinema expert grupe, razmenjuje najbolje prakse i na kojima filmski stručnjaci traže najbolja rešanje kako bi zaštitili i sačuvali kulturu.