Praksa strukturiranog dijaloga, koja se u zemljama EU primenjuje već 8 godina, a podrazumeva da se mladima redovno pruža šansa da kažu ljudima na vlasti sa kojim se problemima susreću i ponude rešenja, mogla bi da zaživi i u Srbiji.
Ovaj model dijaloga kroz koji bi mladi progovorili o onome što im je važno i imali priliku da iznesu svoja mišljenja, pokušavaju da u našoj zemlji razviju Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada (NAPOR) i Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS).
Njihova je ideja, kažu, da se redovno održavaju sastanci između mladih i predstavnika vlasti, ali za sada tek „pripremaju teren“. Na pripremnim sastancima održanim u Beogradu, Nišu i Novom Sadu pokušali su da definišu glavne probleme mladih u lokalnim sredinama, da bi ovakav vid konsultacija mogao da funkcioniše na nivou države.
Ono što je ključna stvar o kojoj moramo da razmišljamo jeste da se ta komunikacija napravi tako da bude konstantna i redovna. Razmišljamo kako napraviti sistem koji je obavezujuć za lokalnu samoupravu, što nije samo njihova odgovornost, već i organizacija civilnog društva koje se bave mladima, i samih mladih koje treba motivisati da shvate da je ovo kanal koji jenapravljen za njih, prostor i vreme da progovore o onome što im je važno – kaže direktorka NAPOR-a Jelena Stojanović.
Neki od predloga su, navode iz NAPOR-a, organizovanje lokalnih i nacionalnih foruma za mlade sa predstavnicima vlasti, kao i formiranje lokalnih radnih grupa koje će okupljati organizacije sa velikim brojem mladih.
Napominju da mladi moraju biti upitani koji su njihovi problem, a ne da se to pretpostavlja, što često bude slučaj.
Mladi treba da imaju priliku da kažu šta vide kao problem i kao rešenje. Ako kažemo, recimo, da u jednoj lokalnoj zajednici postoji problem zapošljavanja, onda će se taj dijalog odnositi na tu temu, pa će se organizovati obuke, kursevi i slične aktivnosti koje će poboljšati i razvijati tu oblast – kaže Nemanja Obradović iz NAPOR-a.
Na ovaj način, objašnjava, mladi mogu direktno da budu uključeni u donošenje odluka.
U uvođenje strukturiranog dijaloga, dodaju iz NAPOR-a i KOMS-a, uključeni su i predstavnici Nacionalne asocijacije kancelarija za mlade, Ministarstvo omladine i sporta i Stalna konferencija gradova i opština. Pripremu da se ovaj model primeni u našoje zemlji omogućila je Delegacija Evropske unije kroz projekat “Platforma za inovacije u oblasti nezaposlenosti mladih jugoistočne Evrope“.
Strukturirani dijalog nastao je kao rezultat desetogodišnjeg zagovaračkog procesa za poboljšanje položaja mladih u Evropi. Proces je obavezao Evropsku komisiju i sve države Evropske unije da redovno održavaju konsultacije sa mladima.
Evropska unija od 2009. godine, sprovodi 18-mesečne cikluse strukturiranog dijaloga u okviru kojih mladi imaju priliku da iznesu svoja mišljenja i predloge kojima mogu da utiču na kreiranje i oblikovanje EU politika za mlade.
Glavne oblasti kojima se strukturirani dijalog bavi, a koje su definisane u EU strategiji za mlade, jesu zapošljavanje i preduzetništvo, socijalna inkluzija, aktivno učešće, obrazovanje i osposobljavanje, zdravlje i blagostanje, volonterizam, mladi i svet, kreativnost i kultura.
Veliki odliv mladih školovanih ljudi usled nemogućnosti zapošljavanja i teška ekonomska situacija u kojoj se nalazi Srbija, dodatno ugrožavaju ekonomski prosperitet zemlje.
Kroz aktuelne priče koje promovišu angažovanje mladih ljudi, cilj nam je da afirmišemo njihov aktivizam i sve veću ulogu u donošenju odluka i njihovu zastupljenost u javnim politikama.
Južne vesti će promovisati projekte i događaje u koje su uključeni mladi ljudi, kao i pozitivne promene u nerazvijenim opštinama južne i jugositočne Srbije.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Badava predlozi mladih, kad se od njih trazi da budu bolji, a da se osecaju losije. Kad se mladi budu bolje osecali i ponasace se bolje.
Prvo naprave probleme mladima, pa ih pitajuci za mislenje uvek donose“Solomonsko resenje“.
Pitam se sta bi radila policija, inspeicijske sluzbe, socijalne sluzbe, cuvari u zatvorima, crkva i dr.kad ne bi bilo problema u drustvu i mladih? Zato moraju da ih sami naprave da bi nesto radili, Ili da okrecu glavu i puste da se puni budzet primaju plate sto opet izaziva druge probleme.
Mlade treba izloziti sto vecim problemima kako bi imali sto vise mucenika i svetaca, jer ih malo imamo i slavimo.
Čini se to, da je zamena teza na delu. Brinete o mladima. Kojim? Onim što su ostali? I njih jednoga neće biti u Srbiji. Očekujete da Vlast posluša mlade? Pa, to je utopija. Uhlebili ste se /kao i oni/ preko raznih NVO pa radite to što radite. Umesto da „pritisnete“ režim, a ima modela, vi očekujete od mladih da to čine. Vidite šta se radi na Lokalu, krajnje bahato, drsko, neodgovorno.
Problem je napraviti zgradu preko 400 metara kao u Dubaiju, napraviti kruzni tok kao u Uzicu i drugim manjim gradovima i potrositi milione, a njim se krecu ljudi vukuci u kolicima voce i povrce ili ko zna sta sve jos, tako da je probleme mladih tako lako resiti kad bi postojala dobra volja nadleznih i ne bi razbacivale pare i trenirala strogoca kad nije potrebno ili bude kasno.