„Albanci se neće zaustaviti do Niša“ – izjava kosovskog lidera „za unutrašnju upotrebu“

Govoreći na obeležavanju godišnjice masakra iz 1999. nad kosovskim albancima u selu Račak, predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji upozorio Srbiju da „ne pokušava da se vrati“, jer se, kako je rekao, Albanci „neće zaustaviti do Niša“. Kosovski novinari smatraju da se Veselji „obraća kosovskoj publici“.

Konstatujući da je masakr iz Račka „sramota međunarodne pravde“, predsednik kosovske Skupštine je zaključio da „bitka pravde u Račku nije završena“, a zatim još oštrije nastavio.

Srbija neka ne pokušava da se vrati, jer se nećemo zaustaviti do Niša. Ova zemlja će ostati slobodna, samostalna i suverena. Bilo kakvo ugrožavanje dobiće zasluženi odgovor svih Albanaca gde god da žive – rekao je Veselji.

Ovu izjavu izvorno je objavio ugledni prištinski portal Lajmi, a kosovski portal na srpskom Kossev prenosi uz ogradu da je reč o „izvornom prevodu“ teksta sa albanskog jezika.

Iako, nijedan medij nije dao pojašnjenje Veseljijevih reči, urednica Kosseva Tatjana Lazarević pojašnjava da je pominjanje Niša kao „albanskog pograničnog grada“ često pominjana rečenica, naročito u kontekstu stvaranja takozvane Velike Albanije.

Niš se vrlo često spominje kod kosovskih političara, intelektualaca i publicista. U načinu na koji interpretiraju istoriju, veruju da je srpska oslobodilačka vojska tokom oslobođenja od Turaka „etnički počistila“ nekoliko gradova i sela na današnjem jugu Srbije, uključujući i Niš – od „90% turskog stanovništva koje je govorilo albanski – kaže Tatjana Lazarević.

Inače, Veselji je političar koji često zastupa prilično ekstremne stavove, a za kog se vezuju politička i posleratna ubistva na Kosovu, kao i indicije da je predvodio nelegalnu Kosovsku obaveštajnu službu.

Prema pisanju BIRN, još je specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti označio Kadrija kao člana „Dreničke kriminalne grupe“, koju predvodi Hašim Tači.

Kadri je za predsednika kosovskog Parlamenta imenovan krajem 2012. godine, a na čelo Demokratske partije Kosova je došao ubrzo pošto se sa te pozicije u aprilu 2016. povukao Hašim Tači jer je imenovan za predsednika Kosova.

---

„Veseljijeva izjava je za unutrašnju upotrebu“

Reči predsednika Demokratske partije Kosova i skupštine Kosova urednica Kossev-a Tatjana Lazarević kaže da ne vidi kao poruku Srbiji ili međunarodnoj zajednici, već kao svesno obraćanje određenoj ciljnoj grupi na samom Kosovu.

Veselji se obraća kosovskoj javnosti, a pre svega takozvanom vojnom krilu, ili krilu OVK i krugovima bliskim OVK – kaže Lazarević.

Lazarević zaključuje da je veoma bitan i momenat u kome je predsednik kosovske Skupštine dao ovako oštru izjavu.

Po njenom mišljenju to je, pre svega, snažan pritisak međunarodne zajednice nakon šoka u saznanju da kosovski politički vrh, uz opoziciju i sve krugove oko bivše OVK, pokušava da obori Zakon o specijalnom sudu za zločine na Kosovu počinjene ’99. Taj sud su, dodaje Lazarevićeva, kosovske vlasti prethodno olako formirale kao „nametnutu međunarodnu obavezu, ali za koju su, očito, verovali da je mogu zaobići“.

---

„Slučaj Račak“

Reč je o događaju koji se desio 15. januara 1999. godine, kada je vojska Jugoslavije ubila najmanje 40 ljudi u tom kosovskom selu. Svetski mediji su tada objavili da je reč o „masakru nad civilnim žrtvama“ i da su svi bili streljani, dok su jugoslovenske vlasti tvrdile da su u pitanju bili borci OVK koji su ubijeni u borbi, a da su sa njihovih tela skinute uniforme i a zatim im navučena civilna odeća.

Maja prošle godine Tanjug je, pozivajući se na ruske izvore, preneo navodnu izjavu Helene Rante, šefice forenzičkog tima koji je 1999. pisao izveštaj iz Račka, u kojoj se ona ograđuje od izveštaja i tvrdi da ga je pisala pod pritiskom međunarodnih zvaničnika.

Ipak, nekoliko dana kasnije Ranta je u intervjuu za Insajder to demantovala i navela da ostaje pri zaključcima iz svog izveštaja, a pre svega da nije bilo presvlačenja žrtava u civilne uniforme, ali i da su bili ubijeni „iz blizine“.