Svakoga dana u Srbiji jedno dete oboli od raka, a uslovi u kojima se leče loši

Iako u Srbiji ne postoji registar dece koja su obolela od nekog oblika kancera, podaci koje ima Nacionalno udruženje dece obolele od raka (NURDOR) je da je ova brojka na godišnjem nivou čak 350, što je gotovo jedno dete dnevno. Na Svetski dan dece obolele od raka, NURDOR organizuje akcije u 40 gradova, a iz Udruženja apeluju na celo društvo da pomogne bolesnim mališanima i njihovim roditeljima.

Najveći problemi na koje nailaze prilikom lečenja su, prema rečma Marije Tomić iz Udruženja, neuslovne hemato-onkološke klinike ali i bolovanja za roditelje koji u tim trenucima moraju da budu uz decu.

Kako objašnjava, prema protokolu o lečenju, kada se kod deteta dijagnostikuje leukemija, inače najčešći oblik kancera od koga obolevaju, lečenje traje 105 nedelja, odnosno dve godine. S druge strane, roditelji mogu da dobiju maksimalo 4 meseca bolovanja.

Znači 105 nedelja roditelj mora da bude uz dete tako da ukoliko može da iskoristi samo 4 meseca bolovanja onda je potpuno jasno koliko se stavlja u nezavidnu situaciju da mora da bira između posla i zdravlja deteta, naravno da će svaki roditelj biti uz dete – kaže Tomićeva.

Osim toga, veliki problem je što roditelji tokom bolovanja primaju 65 % zarade, a njihovi troškovi se zbog bolesti deteta utrostručuju.

Zbog ovih prepreka na koje nailaze porodice koje su, samim tim što se bore sa opakom bolešću deteta već u veoma teškom položaju, potrebno je da se menjaju zakonske regulative.

Deca se leče u Nišu, Beogradu i Novom Sadu i provode godine van svojih domova. Već godinama apelujemo i podnet je zahtev i pretprošle godine je bila javna raspava, ušli su članovi u novi Zakon o zdravstvenom osiguranju, ali do danas nije usvojeno, tako da se nastavlja ista priča – dodaje Tomićeva.

Iako se deca u Srbiji leče na isti način kao ona u EU, dodaje, domaće klinike su mnogo loše opremljene, što znatno utiče na izlečenje.

Svi znamo kako izgledaju uslovi u evropskim bolnicama, a kako kod nas, što isto smatramo da je podizanje i tih uslova jedan od razloga što su svetski procenti veći – dodaje Marija Tomić.

Iz NURDOR-a, udruženja koje postoji već 15 godina, dodaju da 80% odeljenja nema smeštaj za roditelje u bolnici, dovoljan broj sanitarnih čvorova, kao ni dovoljno psihologa, socijalnih radnika, medicinskog i drugog osoblja.

Još 17 milona nedostaje za opremanje Hemato-onkološke klinike u Nišu

Upravo zbog loših uslova za lečenje dece, objašnjava Marija Tomić, roditelji u Nišu pokrenuli su 2015. inicijativu za izgradnju novog hemato-onkološkog odeljenja pri Dečijoj klinici. Svi građevinski radovi na klinici bi trebalo da budu završeni do marta, a još 17 miliona dinara će koštati opremanje.

Zato NURDOR nastavlja da prikuplja pare, a 15. februara na Svetski dan dece obolele od raka, organizuju akcije u 40 gradova u Srbiji. U Nišu, Leskovcu, Pirotu, Vranju, Aleksincu, Lebanu, Prokuplju i Surdulici, na jugu Srbije, od 12 sati biće postavljeni štandovi Udruženja, a građani će moći da pomognu da Klinika u Nišu počne da radi. Iz NURDOR-a pozivaju građane da doniraju neku svoju uslugu koju bi bila plaćena slanjem SMS-a na broj 1150 koji košta 100 dinara.

Ovu ideju su nam dali sami građani iz gradova u kojima smo tokom predhodnih godina obeležavali 15. februar, tako što su samoinicijativno poklanjali: kafu, pecivo, šišanje, sat vremena u dečjoj igraonici…za jedan SMS – navode.

Broj tekućeg računa za donacije za podršku izgradnje novog odeljenja u Nišu je 170-30010715002-76 kod UniCredit Banke.

Iz NURDOR-a apeluju da se deci oboleloj od raka treba da se omogući školovanje. Takođe, ističu, značajno bi bilo i otvaranje nacionalnog pedijatrijskog kancer registra, koji je osnova svakog programa za lečenje, ishod i dugo praćenje u pedijatrijskoj onkologiji.