Prodajom lekovitog bilja protiv “odliva mozgova” sa juga Srbije

autor: J.A.
Kamilica foto
Preporuka da gaje i prodaju kamilicu, nanu, čičak i korijander; foto: Pxhere

Nerazvijene opštine Dimitrovgrad, Bosilegrad i Trgovište mogle bi da se razvijaju tako što će da proizvode i prodaju lekovito bilje, preporuka je studenata niškog Ekonomskog fakulteta, jer bi to “oživelo privredu” u ovom kraju, ali i sprečilo sve veći odlazak mladih, koji traže posao u inostranstvu.

Petoro studenata ekonomije je napravilo projekat o perspektivama razvoja juga Srbije, a posebnu pažnju posvetili su Dimitrovgradu, Bosilegradu i Trgovištu, jer su istraživanjem utvrdili da su jedne od najnerazvijenijih opština.

Kako pojašnjava studentkinja Jovana Milenović koja je sa svojim kolegama radila na projektu, preporuka studenata je da se ove opštine posvete proizvodnji i prodaji lekovitog bilja.

Istraživanjem smo došli do toga da poseduju obilje biljnog potencijala. Njihovom preradom iskoristiće svoj potencijal i ostvariće se ekonomski razvoj. Ulaganja su svakako potrebna, kako ulaganja što se tiče opreme, građevinskih objekata, naravno potrebna su i novčana sredstva – dodaje Milenovićeva.

Projektom nisu mogli da preciziraju koliko bi svaka opština morala da izdvoji za pokretanje “lekovitog biznisa”, ali studentkinja kaže da su oni procenili da sve 3 opštine moraju minimalno da ulože bar 10.000 evra, uz postojeće građevinske objekte.

Njihova procena je da bi proizvodnja i prodaja kamilice, nane, čička i korijandera mogla da bude isplativ posao, koji bi obezbedio radna mesta za građane i procvat privrede.

Kada se krene sa realizacijom projekta, onda bi moglo da se prognozira i gde je najpovoljnije tržište, gde je najbolje da se izvozi. Svakako da ako krenu u realizaciju mogu da se konsultuju sa nama, ali potrebno je da se uključe i drugi stručnjaci, kao i kvalifikovana radna snaga – kaže Milenovićeva.


Projekat studenata profitabilan

Profesor Ekonomskog fakulteta i mentor studenata na ovom projektu Sreten Ćuzović, kaže da je ideja njegovih studenata o razvoju ovih opština prodajom lekovitog bilja osvojila drugu nagradu na konkursu Republičke razvojne agencije i Srpske akademije nauka i umetnosti.

Složio se da bi ovaj biznis pokrenuo privredu u Dimitrovgradu, Bosilegradu i Trgovištu i sprečio sve veći odlazak mladih i školovanih ljudi iz Srbije, jer nemaju posao.

Mi samo govorimo o velikim projektima – fabrika automobila, Leoni, Jura, i tako dalje. Ne sporeći njihovu ulogu u našoj razvojnoj strategiji, ali naši domaći resursi kao što je lekovito bilje, ekologija, neiskorišćenost naših šuma, jezera, reka i tek kako može da bude jedan od spasilaca, da tako kažem, razvoja ovih pograničnih opština i naravno jedan faktor, magnet, za ostanak naših mladih i sprečavanje njihovog odlaska u inostranstvo, jer nam je to sada izvozni proizvod – pojašnjava Ćuzović.

Studenti i mentor su predstavnicima ovih opština na okruglom stolu koji je organizovan na Ekonomskom fakultetu u Nišu predstavili projekat, a hoće li oni krenuti u realizaciju još nije poznato, jer su se danas tek upoznali sa idejom. Studenti kažu da će ubuduće pomoći ovim opštinama da ga realizuju, ukoliko prihvate njihove ideje.

Autor:
J.A.

Slični tekstovi

Komentari

4
  1. Samo da cilj ovog projekta nije unistavanje mozgova „lekovitim biljem“ kako mladi i talentovani ne bi mogli da napuste zemlju, jer je za nekog bolje nigde nego otici negde gde je bolje nego u Srbiji.

  2. Da zaposlice 10 ljudi…a drzava ce nametima I porezima da ih unisti…a putevi,mostovi,telekomunikacije is srednjeg veka

  3. Svaka cast, samo napred. Projekat je odlican.

  4. nigde adrese za kontakt .to je skoro za sve pravilo.sve ce se uraditi samo od sebe.po tome smo sampioni.mutavci jedni kad da naucite da mora biti neki broj za kontakt.u pravu je bio CVIJIC kad je govorio ,,Srbi se mnogo vise hvale , nego sto rade.

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.