Nakon sukoba sa jednim od lidera albanske partije, koja je deo vladajuće većine, policajka je sa povredama završila u bolnici. Dok se povređena žena ne oglašava, političar tvrdi da je sukob bio samo verbalni, a MUP da se policajka sama povredila tako što je udarila u kamion. Izveštavanje makedonskih medija o ovome, otvorio je debatu o načinu na koji mediji prate međuetničke sukobe.
Ono što je učinilo ovaj incident dodatno specifičnim za javnost jeste to što je funkcioner DUI-a muškarac albanske nacionalnosti, a policijska službenica je Makedonka.
Izveštavanje o događajima varira od jednog do drugog medija. Neki pišu da je policajka bila samo verbalno napadnuta, a priča je išla i dotle da je bila pretučena.
Prema službenom saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, ona je bila samo verbalno napadnuta, a fizička povreda je naneta „udaranjem u vozilo“.
Očekivano, javnost je besno reagovala na takvo saopštenje, koje nije novost za MUP. U prošlosti, dok je na vlasti bio VMRO DPMNE, za smrt Martina Noskoskog je bilo rečeno da se „spetljao u kabl“ i tako umro. Još jednom, nakon masovnih protesta „Protiv policijske brutalnosti“ 2011. godine, MUP se angažovao i pronašao optuženog za ubistvo, koji je sada u zatvoru. Takođe, za novinara Vladu Tanevskog je saopšteno da je izvršio samoubistvo i „udavio se u kantici vode“ tokom izdržavanja zatvorske kazne.
Ali u ovom tekstu se neće govoriti o načinu na koji Ministarstvo unutrašnjih poslova tretira javnost, već o načinu na koji mediji informišu o međuetničkim incidentima.
Dželal Hodžić, dugogodišnji građanski aktivista, kolumnista, a u poslednje vreme angažovan i kao zamenik direktora Agencije za ostvarivanje prava zajednica, kaže da se mediji kod nas dele na profesionalne i propagandističke medije.
Profesionalni mediji rade u skladu sa novinarskim pravilima i poštuju etiku u obaveštenju. Uloga medija je da obaveštavaju javnost, a kada se prate novinarske pravila i etika za obaveštavanje u zavisnosti od situacije, medij pravilno završava svoj zadatak – kaže Hodžić.
Prema Hodžiću, problem je u propagandističkim medijima, za koje je rekao da su značajan deo medijske scene u Makedoniji, a čije neprofesionalno obaveštavanje o međuetničkim incidentima ima ozbiljno negativan uticaj na društvo.
Propagandistički mediji ne vode se javnim, već drugim interesima. Nivo neprofesionalnog obaveštavanja o međuetničkim incidentima ima za cilj da proizvede primitivni nacionalizam, da u nekim slučajevima stvori tenzije ili konflikte u društvu, da u nekoj situaciji stvori politički problem, a nekad jednostavno imaju potrebu za pažnjom, gledanošću i klikom – kaže Hodžić.
Hodžić smatra da vrlo često propagandistički mediji za određene incidente koji nemaju etničke motive, već potpuno druge, predstavljaju kao međuetnički da bi zadovoljili svoje propagandističke namere.
I kada se dva momka u pubertetu, potpuno slučajno iz različitih etničkih zajednica, potuku se zbog simpatije, to bi propagandistički mediji predstavljali kao međuetnički incident. U poslednjoj deceniji, mnogi propagandistički mediji bili su instrumenti centara moći, koji su kreirali primitivni nacionalizam, međuetničku tenziju i konfliktne situacije u društvu – zaključio je Hodžić.
Politikolog Pavel Doneski, urednik portala Makedonija365, kaže da je ovakvo izveštavanje medija posledica etničke podeljenosti u društvu.
Postoje česte situacije u kojima mediji izveštavaju jednostrano o međuetničkim incidentima, odnosno isključivo kroz etničku prizmu, a nekada čak i za događaje koji nemaju nikakvu etničku dimenziju predstavljaju ih takvom, svesno ili nesvesno. Primjera ima na desetine i u medijima koji izveštavaju na makedonskom jeziku i onima na albanskom, kao i u medijima koji izveštavaju na dva jezika. Smatam da je to direktna posledica društvenih i političkih uslova u kojima je država, u jednom podeljenom društvu po mnogim osnovama, a etnička nažalost je jedna od izraženijih – kaže Doneski.
Ovaj tekst je nastao kao deo programa BalkanPres, odnosno saradnje medija iz tri države – Južnih vesti iz Srbije, Nove TV iz Makedonije i Prometeja iz Bosne i Hercegovine.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0