Plućna klinika se iz Knez Sela seli u stari deo Kliničkog centra

Nova adresa Klinike za plućne bolesti, koja se godinama nalazila u Knez Selu, od naredne nedelje biće stari deo Kliničkog centra u Nišu, tačnije zgrada u kojoj je nekada bila Interna klinika. Pripreme su u toku, a kako kaže direktorka Tatjana Pejčić, za preseljenje su se odlučili da bi bili dostupniji pacijentima.

Kompletna Klinika za plućne bolesti, uključujući i plućnu onkologiju, biće preseljena iz Knez Sela, priča direktorka, a plan je da se selidba obavi ovog vikenda. Sva tri sprata nekadašnje Interne klinike delimično su sređena, dodaje, i uskoro će primiti prve pacijente.

Završava se i kiseonična terapija dodatna, koja nama nedostaje za naše pacijente. Od ponedeljka 16. aprila sve ambulante, svi prijemi, sve će biti na novoj adresi u Zorana Đinđića. Palijativna nega je bila deo plućne klinike i to će još uvek ostati do konačnog preseljenja u grad – dodaje Pejčićeva.

Klinika za onkologiju ostaje u Knez Selu, navodi Pejčićeva, a zasad će tamo biti i mikrobiološka i biohemijska laboratorija, jer se za njih još priprema prostor u starom delu Kliničkog centra u koji bi trebalo da budu preseljene.

“Klinika u Knez Selu nije banja”

Iako pacijenti kažu da je vazduh u Knez Selu prijao plućnim bolesnicima, pa će tu “beneficiju” izgubiti nakon preseljenja, direktorka kaže da Klinika za plućne bolesti “nije banja” i da je danas “trend da se za kratko vreme pacijent dijagnostikuje”.

Suština lečenja u Knez Selu je bila zgrada i stručnost lekara, kako kaže, a ne zadržavanje pacijenata.

Tako da je to moglo pre 40, 50 godina da se govori o tome, danas je to potpuno zastarelo mišljenje. Dobro je da imamo dobar vazduh i to važi za sve bolesti, ne samo za plućne bolesti. Ali mi takve pacijente nismo zadržavali zbog vazduha gore, nego nismo imali drugu mogućnost lečenja u zgradi u gradu – dodaje Pejčićeva.

Direktorka Pejčić pojašnjava da je glavni razlog preseljenja plućne klinike iz Knez Sela želja lekara da budu dostupniji pacijentima i da oni ne bi morali da se “maltretiraju i šetaju” do Kliničkog centra.

Mnoge dijagnostičke stvari su bile locirane u Kliničkom centru i onda smo bili primorani da tako teške pacijente zbog dijagnostike šaljemo u grad, pa da ih vraćamo na lečenje kod nas. Sada će to biti mnogo dostupnije, svi ćemo biti na jednom mestu. Konsultacije koje su nama potrebne će nam biti dostupne. S druge strane i mi ćemo našim kolegama biti dostupni za sve ono što treba – priča direktorka.

„Nema bojazni od tuberkuloze“

Iako se mnogi pribojavaju tuberkuloze, jer je u pitanju infektivna zarazna bolest, direktorka napominje da su se plućne bolesti jako izmenile u poslednje 3 decenije. Takvih bolesnika je sve manje, dodaje, te oni nisu nikakva bojazan ni za Klinički centar, ni za pacijente, jer je vrlo mali broj pacijenata koji se leče od ove bolesti.

Ona postoji, ali u znatno manjem broju i ja se u nekad šalim i kažem da kad bi sve bilo kao tuberkuloza da se leči, mi bi bili srećni – kaže doktorka.

Pacijenti zato ne treba da brinu, kako kaže, jer će preseljenje imati samo benificije – veliki pomak u brzini, komunikaciji, zbrinjavanju pacijenata, transportu i svemu što zahteva savremena pulmologija.

Podsetimo, izgradnja Bolnice za tuberkulozu u Knez Selu je počela 1939. godine, a 1947. postala je Sanatorijum za tuberkulozu i 1956. Specijalna bolnica za tuberkulozu. Potom je 1969. formiran Zavod za plućne bolesti, a kao Klinika za plućne bolesti i tuberkulozu postoji od 1982. godine.