„U Srbiji se građani pitaju samo o odlukama bezbednim za Vladu“

Dok u zemljama Evropske unije Vlada konsultuje javnost kada donosi odluke koje se tiču njihovih života i trošenja njihovih para, u Srbiji se to radi, kaže jedan od članova Inicijative „Ne damo niški aerodrom“ Mladen Jovanović, samo kada je reč o pitanjima “bezbednim” za Vladu Srbije. Najbolji primer za to da se najvažnije odluke donose “iza zatvorenih vrata”, smatra Jovanović, je poklanjanje Aerodroma “Konstantin Veliki”.

U zemljama Evropske unije, „dogovor“ Države i građana o ključnim pitanjima, nije samo primer demokratičnosti, već je važan, kako kaže Jovanović, koji je i lider Nacionalne koalicije za decentralizaciju, zbog kvaliteta zakona.

Posebno u zemljama zapadne i severne Evrope, kako kaže, u kreiranje bilo kog zakona uključuje se veliki broj zainteresovanih strana. Tako nastaju zakoni koji su u skladu sa realnim životom i njegovim potrebama.

Ipak, po njegovom mišljenju, u Srbiji saradnja Države i građana nije ni na približnom nivou kao u zemljama Evrope.

Institucije su na neki način potpuno pod kontrolom političkih partija, a participativni procesi koji postoje su uglavnom za pitanja koja su nekako bezbedna za Vladu i koja nisu previše kritična politički. Prosto kao da Vlada više zbog Evropske unije uključuje civilno društvo tamo gde misli da nije kritično za njih, a tamo gde jeste kritično postoji potpuno isključenje civilnog društva – priča Jovanović.

Da je učešće građana u donošenju odluka jedna od bitnih karika u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, ali i “kreiranju politika”, naglasila je i šefica političkog sektora u Delegaciji EU u Srbiji Nora Heirinen. Pobošljanje te saradnje je, kako je rekla, pre svega na institucijama.

Vlada je ta koja mora da obezbedi taj participativni proces izistinski, da uključi ne samo obične građane, već i civilni sektor, zainteresovane grupe, dakle sve one koji mogu da pomognu Vladi da te strategije, zakoni i drugi propisi mogu da se pretoče u stvarnost i primenjuju – ispričala je Heirinen.

Kao primer nesaradnje Države i građana u civilnom sektoru Jovanović navodi, po mišljenju mnogih, najvažniju odluka u novijoj istoriji Niša, a to je ustupanje Aerodroma Državi bez ikakve naknade. Odluka vlasti je stigla kao “grom iz vedra neba” za građane. Gradsko veće usvojilo je ovu odluku bez ikakvog prethodnog upućivanja javnosti u to zašto je ona doneta.

Da je ovako nešto neko pokušao da uradi u Hrvatskoj, da ne pričamo o Francuskoj ili nekoj drugoj demokratskijoj zemlji, ta Vlada bi odavno pala. Ne samo zato što je odluka oko Aerodroma štetna, već i zato što je neko pomislio da takvu odluku donese bez obaveštavanja i učešća javnosti – rekao je Jovanović.

Uprkos tome što je učešće civilnog društva u Srbiji trenutno nedovoljno, bolji dani dolaze, smatra Jovanović, a 2018. biće “dobra godina”. Ovu tvrdnju on potkrepljuje činjenicom da su medijska udruženja stala na put donošenju štetnog medijskog zakona i strategije, a i time što veruje da će Nišlije odbraniti Aerodrom.