Sociološkinja istraživala muškarce: Muška perspektiva važna za rodnu ravnopravnost

Za bavljenje određenim profesijama ili življenje na određen način, smatra sociološkinja i teoretičarka Marina Hjuson, ljudi ne bi trebalo da se opredeljuju na osnovu toga da li su žene ili muškarci. Svoj stav da bi svako trebalo da ima „svoju priču“ bez obzira na pol iznela je u Nišu, a ovakvo mišljenje imali su i pojedini ispitanici u njenom istraživanju „Muškarci u Srbiji: Promene, otpori i izazovi“.

Oslobađanje od rodnog identiteta jeste dosezanje viših nivoa slobode, smatra ova istraživačica, te to što je neko muškarac ili žena ne bi trebalo da bude ograničavajući faktor za bilo šta u životu.

Ne treba da pripadnost rodu, bilo ženskom bilo muškom, do te mere determiniše nas da mi ne možemo da budemo nešto drugo što bismo želeli da budemo. Pritom ne mislim samo na rodni identitet, mislim na profesije, na način života, na razne vrste senzibiliteta, i tako dalje. Muškarcima u jednoj vrsti tvrdog patrijarhata nije dozvoljeno da budu ni emotivni ili im je nametnuto da moraju da budu jaki – smatra Hjuson.

U kontekstu rodne ravnopravnosti, sociološkinja i teoretičarka Hjuson istraživala je muškarce u Srbiji, i smatra da je uključivanje muške perspektive neophodno za sprovođenje rodnih politika, naročito onih vezanih za borbu protiv rodno zanovanog nasilja.

Žene mogu da pričaju među sobom, ali ako nema muškaraca koji takođe prihvataju projekat rodne ravnopravnosti ne može da dođe do pomaka. Muška perspektiva je neophodna i za javne politike u oblasti zdravstva, obrazovanja, ekonomskog razvoja… – dodala je Hjuson.

Ova sociološkinja je rezultate svog istraživanja, sprovedenog u okviru međunarodnog projekta Images, predstavila i u Nišu. Dodaje da joj je cilj bio da se proširi konsenzus oko problematike rodne ravnopravnosti, a ne da se oko ovog pitanja, kao i mnogih u Srbiji, večito sukobljavaju dve strane.

Njeno istraživanje, sprovedeno je na uzorku od 1.060 muškaraca i 540 žena. Zaključci su da ima mnogo izazova u promeni rodnih odnosa, te da su neki vezani za nerazvijenost Srbije, siromaštvo, posledice ratova, intenzivno starenje stanovništva i odlazak najobrazovanijih mladih ljudi iz zemlje.

Dugotrajno, višedecenijsko delovanje negativnih činilaca prouzrokovalo je repatrijarhalizaciju i retradicionalizaciju, koje ne samo da imaju veoma negativne posledice po žene, već i po muškarce, a posebno mlađih generacija, koje izlažu izrazito jakom riziku od štetnih životnih stilova u cilju potvrde imaginarnog ideala „pravog mušarca“, uključujući i prihvatanje opasnih ekstremnih ideologija – navodi autorka istraživanja.

Ističe ulogu obrazovanja za rodnu ravnopravnost, a rezultate njenog istraživanja možete videti na linku.