AOM: Neupotrebljiva čak petina Registra medija

Trebalo je da unapredi stari Registar javnih glasila i značajno transparentnijim učini rad srpskih medija, njihovu vlasničku strukturu, ali i prihode iz javnih budžeta. Ipak, državni Registar medija je u velikoj meri zatvoren, netransparentan, ali i nefunkcionalan i nekredibilan izvor informacija u delu koji obuhvata veb portale, pokazuju nalazi analize Asocijacije onlajn medija (AOM).

Čak petina svih veb portala upisanih u Registar medija nema ni najosnovnije podatke – veb adresu ili ime glavnog i odgovornog urednika, jedan je od najvećih uočenih nedostataka, navodi se u izveštaju „Ko informiše građane na internetu?“.

Među ozbiljnijim nedostacima je i nalaz da bezmalo 10 posto registrovanih portala nema Impresum ili da on nije potpun, pa posetioci tih sajtova ne znaju ko je vlasnik ili ko uređuje sadržaj.

Koordinator analize i predsednik AOM-a Predrag Blagojević, kaže da je problem najvećim delom vezan za portale koji su registrovani pre desetak godina, kada je formiran prvobitni Registar javnih glasila, a nisu se sami preregistrovali posle 2015. godine, kada je stupio na snagu novi Zakon o informisanju.

Zakon je obavezao APR da sve medije iz starog registra koji se do određenog datuma ne preregistruju sami, po automatizmu samo prebaci u novoformirani registar. A kako u starom nije bilo tih podataka o portalima, nisu ni mogli da budu preneti. Problem je tu ostao u tome što APR nije naknadno od portala tražio da dopune podatke koji nedostaju, a posledica je veoma loše stanje Registra medija – kaže Blagojević.

I dok se ovaj problem, dodaje Blagojević, može rešiti u prilično kratkom roku i na jednostavan način, suštinski mnogo veći problem se krije „iza fasade“ – a to su identični ili veoma slični nazivi medija.

Primera radi, u Registar medija su upisana čak tri portala koji se zovu „Niške vesti“, zatim portali koji se zovu Knjaževačke vesti, Knjaževac info, Knjaževac onlajn i Knjaževačke novine.

Ovo predstavlja naročito veliki izazov za pitanje medijske pismenosti, jer formiranje medija pod istim ili sličnim imenom može biti moćno oružje u političkom obračunu sa nezavinim medijima, koje će tako biti daleko jednostavnije kompromitovati u javnosti – kaže Blagojević.

Blagojević podseća da zakon zabranjuje da u celoj Srbiji postoje dva pravna lica koja imaju identičan ili sličan naziv, o čemu brigu vodi upravo APR, a da ta ista institucija dozvoljava identične nazive tamo gde je teren još osetljiviji.

Portali niču kao pečurke posle kiše

U poslednje četiri godine, od usvajanja novog Zakona o informisanju, ubedljivo najviše novoregistrovanih medija čine veb portali.

Od avgusta 2014. do marta 2018. godine registrovano je čak 490 portala, a u istom periodu u Registar medija upisano je 176 novina, i po 87 radio i TV stanica.

Pritom, od usvajanja novog zakona vidljiv je enorman porast u broju registrovanih veb portala.

Nedovoljno vidljivi prihodi iz javnih budžeta

Iako je jedan od ciljeva formiranja Registra medija bio i da se javnijim učine sve isplate medijima iz budžeta gradova, opština i ostalih javnih institucija, ti podaci su i dalje pod velom tajne. Na sajtu APR-a dostupan je samo mali deo tih podataka.

Na sajtu može da se vidi samo koliko je neki medij dobio para, ali ne i od koga, a to je često najbitnije. Pritom, uočili smo da u nekim situacijama pojedine isplate novca nisu evidentirane. Zbog toga, uz nedostatak punih informacija, ceo taj deo Registra praktično nije „upotrebljiv“, odnosno ne ostvaruje javni interes – kaže predsednik AOM Predrag Blagojević.

APR odbio da ustupi podatke

Da problem u vezi sa analizom Registra medija bude veći, dok je skoro sav sadržaj Agencije za privredne registre komercijalno dostupan, odnosno građani i pravna lica mogu da kupe delove baze podataka koji su im potrebni, u AOM-u tvrde da je ta institucija bez jasnog obrazloženja prosto odbila da im ustupi podatke iz Registra medija.

Zbog promene zakonske regulative u okviru Registra medija, isporuke podataka regulisane su samo za državne organe (bez naknade) dok za ostale korisnike još uvek nisu regulisane, te trenutno nismo u mogućnosti da odgovorimo na Vaš zahtev – sadržina je celog odgovora APR.

Zbog toga su istraživači Asocijacije onlajn medija angažovali programere, koji su izradili softver koji je „skidao“ podatke iz različitih delova Registra medija.

Inače, kako se navodi u izveštaju „Ko informiše građane na internetu?“, istraživanje je sprovedeno u periodu od februara do aprila 2018. godine, a analizirani su podaci iz Registra medija zaključno sa 19. martom.