Na koloniji koja ima tradiciju dužu od veka, narednih desetak dana lepote klisure i sela Sićeva preneće na platno 12 akademskih slikara iz Srbije i okolnih zemalja. Ljubitelji umetnosti, kako navode iz Galerije savremene likovne umetnosti, njihove radove moći će da vide na izložbi u novembru.
Posetioci će u Paviljonu u Tvrđavi moći da pogledaju radove profesora niške Umetničke škole Miroljuba Đorđevića i Đure Radonjića, kao i Maje Todić iz Kosovske Gračanice, Sonje Spiroski Ostojić iz Bosne i Hercegovine, Vesne Begović iz Crne Gore, Aleksandre Rakonjac i Zorana Graovca iz Beograda.
Do 13. septembra u Sićevu će slikati i Miloš Milosavljević iz Makedonije, Ana Vidmar iz Slovenije, Rosen Tošev iz Bugarske, Gabriela Urban i Lajoš Vegh iz Mađarske.
Do tada će slikari posetiti i kulturno-istorijske spomenike Niša, kao i neke manastire u blizini Sićeva.
Inače, Likovnu koloniju Sićevo osnovala je Nadežda Petrović 1905. godine.
Opčinjena lepotom Sićevačke klisure, velika srpska slikarka Nadežda Petrović upravo na ovom mestu okupila je svoje slovenačke i hrvatske kolege, sa kojima je studirala u Minhenu. Iste godine formirana je Prva jugoslovenska umetnička kolonija. U tom prvom sazivu pored Nadežde bili su još Rihard Jakopič, Ivan Grohar, Ferdo Vesel, Paško Vučetić i Ivan Meštrović. Početak Balkanskog rata, Prvog i Drugog svetskog rata kao i niz političkih događaja poremetio je dalje planove za rad Kolonije – navode iz GSLU.
Od 1964. godine kolonija ponovo „oživljava“ i neprestano se održava. Kroz nju je od tada prošlo više stotina akademskih slikara iz Srbije i inostranstva.
Zatišje je trajalo sve do 1964. godine kada je na inicijativu niških umetnika i kulturnih radnika grada Niša ponovo formirana Likovna kolonija Sićevo čiji rad se do danas održava u kontinuitetu. Tokom 54 godine u radu Kolonije učestvovalo je gotovo 500 akademskih umetnika različitih generacija i stilskih opredeljenja iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije i iz inostranstva – dodaju iz Galerije.
Likovna kolonija Sićevo je, dodaju iz GSLU, svojim celokupnim postojanjem pratila i na izvestan način podsticala razvoj savremene umetnosti, nastavljaući tradiciju Nadežde Petrović.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Baš lepo
Пратим рад Колоније од 1970 године.Сваке следеће године Колонија је све „тања и тања“ и имам утисак да се одржава у животу вештачким дисањем малог броја искрених поштовалаца пре свега традиције а онда и ликовне уметности у Нишу.У питању је најстарија колонија на просторима Балкана али изгледа да Бејоград и надлежно министарство то не зна.Или власт нема интереса да исту подржи.
Rezo, izmislio si toplu vodu! A sta u ovoj zemlji prosperira u zadnjih 30 godina, iz ovog komentara treba da zakljucimo da je bolje ukinuti koloniju jer je na izdisaju?
Kultura , kao i sve ostalo, prati stanje u drustvu. Upravo ovakve vrednosti treba da nas izdignu iz blata (u kojem smo svojom zaslugom) i svojom tradicijom pokazu pravi put nekim mladim ljudima.
Uzdravlje, odo’ u lojze!