I Sindikat niškog Filozofskog traži da profesori budu u višoj platnoj grupi

Reagujući na štrajk nastavnika u osnovnim i srednjim školama, koji traže da budu u istoj platnoj grupi kao i lekari, Nezavisni sindikat Filozofskog fakulteta u Nišu ukazuje na loš položaj univerzitetskih profesora i traže da država i njih rasporedi u devetu platnu grupu, kao i da ne dozvoli da oni sa nižom stručnom spremom rade za minimalac.

Zaposleni u osnovnim i srednjim školama su početkom školske godine počeli borbu za bolji položaj, a njihov glavni zahtev je da pređu u višu platnu grupu.

Iz Nezavisnog sindikata niškog Filozofskog u saopštenju ukazuju na loš položaj profesora – ističu da država ponižava rad najboljih bivših studenata, a sada naučnika i predavača na univerzitetu u odnosu na partijske nameštenike i birokrate.

Kažu da još ne postoje zvanične informacije o tome u kojoj platnoj grupi i razredu će biti oni koji rade na univerzitetu. Ipak, nezvanično su saznali da će direktori osnovnih i srednjih škola u Srbiji biti u istoj grupi sa vanrednim profesorima, a možda čak i redovnim profesorima univerziteta.

Ukoliko se ispostavi da su ove informacije tačne, uprkos rečima premijerke Brnabić da je obrazovanje jedan od stubova budućeg razvoja Srbije, Vlada i drugi državni organi na delu pokazuju da je bolje biti (politički podoban) nastavnik u osnovnoj ili srednjoj školi na administrativnoj funkciji, nego najbolji student jednog fakulteta i univerziteta, student doktorskih studija, priznati stručnjak i naučnik – ističu u saopštenju.

U saopštenju navode da dok zvaničnici države deklarativno ističu da je obrazovanje „jedno od ključnih tačaka Vlade za oporavak zemlje“, zaposlenima na univerzitetu se problemi samo umnožavaju.

Kriterijumi za napredovanje u naučnoj i akademskoj karijeri su sve stroži, dodaju, školarine doktorskih studija i učešće na velikim međunarodnim konferencijama su veliki izdatak za njih, a Ministarstvo ne pomaže dovoljno. Raste broj saradnika i mlađih nastavnika koji gube posao, ističu, jer se kriterijumi za izbor menjaju bar jednom godišnje, a budžet za obrazovanje i nauku je među najnižim u Evropi.

Ukratko, država svojim delom gazi ono za šta se deklarativno zalaže. Država ne uvažava, štaviše, ponižava rad najboljih bivših studenata, a sada naučnika i predavača na univerzitetu u odnosu na partijske nameštenike i birokrate. Kao rezultat ovakvog stanja, neminovno, raste broj stručnjaka i nastavnika koji bolju perspektivu za svoju karijeru i život nalaze u drugim državama i time doprinose napretku tih zemalja, a ne svoje domovine, koja ih je školovala – ističu u saopštenju.

Zbog toga traže od odgovornih za obrazovanje – od predstavnika Vlade, do rektora, dekana i predstavnika reprezentativnih sindikata, da od nadležnih ministarstva zahtevaju da javno kažu kakav je plan za zaposlene na univerzitetu kada je reč o platnim grupama i platnim razredima.

Traže i da svi zaposleni, nastavno i nenastavno osoblje, sa diplomom 7/1 budu u devetoj platnoj grupi, kao i da se sagleda položaj zaposlenih sa nižom i srednjom stručnom spremom i da se ne dozvoli da oni rade za platu na nivou ili neznatno iznad minimalca.