„Srbiji potrebna transparentnija policija, bliža građanima“

Javni konkursi za radna mesta u policiji, kako bi se znalo ko nosi uniformu i ko rukovodi čuvarima reda, ali i veća transparentnost u radu policije, potrebno je da bi građani imali više poverenja u ovu instituciju, zaključci su tribine o bezbednosti u Nišu. Građani juga Srbije ne veruju da se do posla u policiji dolazi “pošteno”.

Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCPB) naveo je da je zakon o policiji iz 2016. doneo transparentnost u zapošljavanju i napredovanju, ali da su ih ovogodišnje izmene i dopune smanjile. Đorđević kaže da se sada (tajnom) sistematizacijom mogu predvideti radna mesta, a zatim se mogu i popuniti bez konkursa.

Građani juga Srbije, na osnovu istraživanja koje je radio BCBP, ne veruju da se do posla u policiji dolazi “pošteno”. Tako 47% ispitanih veruju da se do posla dolazi političkim vezama, 35% prijateljskim i rodbinskim vezama, a samo 15% veruje u javne konkurse.

Milan Stefanović iz „Protekte“ navodi da “3D postpetooktobarska cilja” – decentralizacija, depolitizacija i demokratizacija, nisu ispunjeni.

Neuporedivo je nego devedesetih, ali daleko od toga da je policija okrenuta u potpunosti građanima. Policija je jedna od najcentralizovanijih organizacija, načelnici se postavljaju iz Beograda, a decentralizacija nije ni počela – naveo je Stefanović.

Ipak, bivši načelnik niške policije Ninoslav Mitić objašnjava da je policija uvek bila centralizovana i hijerarhijska organizacija i da takvi sistemi nisu tako transparentni. Naglasio je da u policiji rade profesionalci, a da su konkursi za više rukovodioce interni.

Nisu to javni konkursi, potpuno je interna stvar MUP-a, nema to veze sa građanima. Niti oni znaju ko će biti načelnik Kriminalističke policije u Nišu, niti to treba da ih zanima. Treba da ih zanima da budu bezbedni i da policija obavlja svoj posao ažurno i revnosno – rekao je Mitić.

Đorđević iz BCBP ipak tvrdi da konkursi moraju da budu javni kako bi se znale kvalifikacije izabranih.

Između paljenja kola i nijednog ubistva u 2018 – koliko je Niš bezbedan grad?

Novinar Aleksandar Stankov doveo je u pitanje transparentnost rada policije, edukaciju portparola policije, kao i same ocene o bezbednosti Niša, podsećajući na talas paljenja automobila političarima i policajcima u Nišu, gde je poslednja žrtva auto zamenika načelnika BIA prošlog četvrtka.

Ne mogu da kažem da živim u bezbednom gradu kad to imam na umu. Posebno što nijedan od tih slučajeva faktički nije rešen. Ni kao novinar ni kao građanin, nemam informaciju šta se s tim desilo – rekao je Stankov.

Dodao je i da među građanima postoji sumnja o policijsko-kriminalnim vezama koje su u pozadini serije paljenja automobila.

Bivši načelnik Mitić koji je i smenjen zbog nerešenih slučajeva izgorelih automobila navodi da postoje pravci i indicije istrage, ali da je teško doći do dokaza jer oni plamenom budu uništeni.

Mitić je naveo da je ne vidi zašto bi građani bili nebezbedni uz podatak da ove godine nije bilo u ubistava u Nišu i da je stopa kriminala manja nego u drugim gradovima.